“Glavni krivac” za nedovoljnu energetsku saradnju u regionu je nedostatak političke volje, ocenili su za EurAktiv visoki predstavnici Saveta za regionalnu saradnju i Energetske zajednice jugoistočne Evrope, Goran Svilanović i Dirk Bušle. Sastanak lidera Zapadnog Balkana i zvaničnika EU u Beču 27. avgusta prilika je da se usvoje prvi konkretni projekti za infrastrukturno povezivanje koji će se delom finansirati sredstvima EU, ali i da se usvoje mere za podsticanje regionalnog povezivanja u energetici. Sagovornici EurAktiva ukazuju i da se o razvoju obnovljivih izvora energije i drugih elemenata održive energetike dosta govori, ali da ozbiljno treba preći s reči na dela.
“Jedan od ciljeva sastanka jeste postizanje dogovora o listi od pet projekata, kao i da se osigura da se oni i sprovedu”, rekao je za EurAktiv zamenik direktora Sekretarijata Energetske zajednice Dirk Bušle (Dirck Buschle).
Ti projekti, koji su usaglašeni na sastanku ministara energetike u julu u Beču, odnose se na izgradnju jedne gasne i četiri elektroenergetske interkonekcije koje ce se delom finansirati iz pretpristupnih fondova EU (IPA) za 2015.
Projekti su rezultat takozvanog Berlinskog procesa koji je pokrenut u avgustu prošle godine na inicijativu Nemačke u cilju povezivanja regiona pre svega u domenu infrastrukture, podsetio je Bušle.
Četiri od pet projekata odnosi se i na Srbiju, uključujući izgradnju dvosmernog gasovoda sa Bugarskom. Ostali projekti predviđaju izgradnju dalekovoda i to između Makedonije i Albanije, dalekovoda Srbija-Crna Gora-BiH, konekcije koja će povezivati Srbiju i Rumuniju, i dela Transbalkanskog koridora za prenos električne energije Kragujevac-Kraljevo. Svi dalekovodi će biti napona 400 kilovolti (kV).
Podsticanje energetske integracije u regionu
Pored projekata, zemlje Zapadnog Balkana bi trebalo da se na sastanku u Beču dogovore i o setu dodatnih mera koje je u cilju podsticanja regionalne integracije u oblasti energetike pripremila Energetska zajednica.
Reč je o tri regionalne mere, rekao je Bušle i izrazio zadovoljstvo što Berlinski proces oživljava ideju integracije regionalnaog tražišta energije, posebno struje.
“Mere uključuju uspostavljanje razmene struje, odnosno berzi struje bilo na nacionalnom ili regionalnom nivou. Druga mera podrazumeva stvaranje regionalnog balansnog tržišta energije, što će pružiti mogućnost većih ušteda”, rekao je on.
Treća mera podrazumeva učešće svih operatera sistema prenosa energije u zajedničkoj kancelariji za alokaciju kapaciteta u Podgorici, rekao je Bušle i podsetio da srpski operater, Elektromreža Srbije, ne učestvuje u tom telu ali vodi pregovore o tome.
Zemlje regiona bi trebalo da se obavežu da ove mere sprovedu tokom naredne godine, a Energetska zajednica će na narednoj sličnoj konrefenciji sledeće godine u Parizu izvestiti o rezultatima koje su zemlje u tome ostvarile.
“To je ambiciozan poduhvat, ne toliko u smislu infrakstrukture koliko u smislu mera koje idu mnogo dalje od onoga što smo postigli do sada u okviru Energetske zajednice”, rekao je Bušle.
On je istakao da se u Energetskoj zajednici koja priprema zemlje jugoistočne Evrope za integraciju u evropskog tržište, stiglo daleko u reformi nacionalnih sistema, navodeći dobre rezultate Srbije, ali da slabu tačku predstavlja regionalna integracija.
“Nije se mnogo toga desilo u smislu regionalne integracije i ovaj proces će nam sada pružiti novi podstrek, jer nije apstraktan sa dugim rokovima već je vrlo secifičan sa projektima i sa realističnim rokovima”, ocenio je on i dodao da plan jeste ambiciozan ali da je izvodljiv.
Zvaničnik Energetske zajednice je istakao da će stvaranje regionalnog tržišta podrazumevati napuštanje tradicionalnih metoda državne kontrole u sektoru, odnosno postepeno ukidanje sistema regulisanja cene struje.
Bušle je rekao i da je Srbija na pragu da uspostavi berzu struje i da ima potencijal da bude regionalni lider u tome.
Kako je naveo, regionalna integracija infrasturkture i tržišta važna je i sa šireg evropskog aspekta a iskustva Energetske zajednice mogu biti vrlo korisna za uspostavljanje Energetske unije u EU. On je naveo da će gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske biti vrlo važan deo panevropske mreže koja će omogućiti Srbiji pristup gasu ali i bolji protok gasa na celom kontinentu.
Problem odsustvo političke volje
Bušle i generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Goran Svilanović složili su se da glavni razlog za dosadašnje slabe rezultate u regionalnoj integraciji nisu pravne i tehničke prepreke već nedostatak političke volje.
Bušle je rekao da je razlog to što “svaka zemlje u regionu i dalje sanja obmanjujući san o energetskoj autonomiji”, dok je Svilanović ocenio da situacija na polju energetike u poslednje vreme nije osetno promenjena.
Bušle je istakao da zemlje regiona moraju shvatiti da će svima biti bolje ako se stvori regionalno tržište, jer će to omogućiti da se iskoriste energetske prednosti svake zemlje i nadomeste njihove slabosti.
“Sastanak u Beču je prilika da se potvrdi ta politička volja čime će se stvoriti preduslovi da se ostvare stvari koje do sada nisu bile moguće”, rekao je on.
Svilanović je ovaj skup okarakterisao kao jedinstvenu priliku za vlade iz jugoistočne Evrope da započnu “sa ostvarivanjem konkretnih ciljeva regionalne saradnje na kojima smo zajednički naporno radili u prethodnih nekoliko godina”.
Ako vam je stalo do Energetske zajednice, menjajte je
Svilanović, kao aktivan promoter regionalne saradnje i učesnik tima čiji zadatak je bio da predloži viziju budućnosti Energetske zajednice, naveo je da su u toj organizaciji započeti reformsku procesi kako bi se stvorio institucionalni i administrativni kapaciteti neophodni za ostvarenje ciljeva.
Mehanizmi za regionalnu energetsku saradnju, kako je naveo, za sada nisu dovoljni “da prevaziđu hronični nedostatak političke volje, kao i otpor i inerciju medju vladama u jugoistočnoj Evropi”. “Najkonkretnije, ukoliko podržavate ideju zajedničkog energetskog tržišta u JIE, neophodno je da se zalažete i za korenitu reformu Energetske zajednice”, naveo je on.
Predložena vizija je predlog da i region postane deo jednog tržišta i da prihvati i instrumente i pravila koja važe u EU. Za tako nešto je, kako je naveo, “potreban je iskorak kako sa strane EU, tako i sa strane svih članica Energetske zajednice”.
“To bi značilo da svako sa strane ko želi da posluje sa ovim zemljama, mora da prihvati tržišna pravila EU na širem evropskom prostoru. Takođje, predložili smo i više varijanti članstva kao i čvrste ne samo regulatorne mehanizme već i uspostavljanje institucije koja bi rešavala sporove”, rekao je Svilanović.
Kašnjenje u energetskoj tranziciji
Zemlje Zapadnog Balkana kaskaju i u razvoju održive energije uz poštovanje ekoloških standarda EU, što će biti veliki izazov u regionu. U briselskoj ekološkoj organizaciji CAN Europe ukazuju da se ekonomije na Balkanu odlikuje visokim udelom fosilnih goriva, velikim zagađenjem ugljen dioksidom, ali i velikom potrošnjom energije u odnosu na bruto domaći proizvod po stanovniku.
U Srbiji se, kako se navodi, emituje 0,63 tone ugljen dioksida po dolaru BDP-a po paritetu kupovne moći, a u EU 0,25. U Crnoj Gori je situacija bolja – 0,35, kao i u Albaniji – 0,15, dok je u BiH još gora – 0,75. Zagađenje fosilnim gorivima nanosi velike zdravstvene štete i troškove privredi.
Kako ukazuju u CAN Europe, planovi za ulaganja i dalje se najčešće odnose na nova postrojenja na lignit sa niskom efikasnošću.
Bušle je potvrdio da većina zemalja Energetske zajednice kasni u ispunjavanju obaveza o povećanju udela obnovljivih izvora energije do 2020. i da one verovatno neće dostići te ciljeve. Najavio je da će Energetska zajednica uskoro završiti izveštaj o tome.
On je, međutim, istakao da se mora obezbediti da se prilikom razvoja sektora obnovljivih izvora energije ne ponavljaju greške koje su počinile članice EU, kao i da se moraju imati u vidu i kapaciteti privrede neke zemlje za to.
“Veći udeo obnovljivih izvora energije je neophodan iz mnogo razloga, ali to moramo ostvariti promišljeno tako da se ne uništi privreda i tako da se izbegnu neuspele investicije koje se završavaju arbitražom”, rekao je on i dodao da se još moraju osmiliti načini za privlačenje investicije u taj sektor.
Generalni sekretar Saveta za regionalnu saradnju Svilanović ukazao je na biomasu kao na veliki neiskorišćeni potencijal za grejanje i proizvodnju struje na efikasan i održiv način.
“Da bi građani regiona osetili korist na ovom polju, neophodno je da se poštuju striktni standardi u pogledu efikasnosti opreme za tretman biomase, kao i efikasan sistem praćenja održivosti korišćenja šumskih resursa i energetski vrednih useva”, rekao je on.
Pored toga, za održivu energetiku važna je i ušteda energije u javnim institucijama i domovima građana, a konferencija u Beču će, kako je rekao, biti prilika da se govori i o tim inicijativama.
“Savet za regionalnu saradnju je u koordinaciji sa vladama u JIE i Energetskom zajednicom razvio nekoliko projektnih ideja u ovoj oblasti i predstavio ih Evropskoj komisiji”, naveo je Svilanović.
Čime zameniti termoelektrane
Bušle je podsetio i da se rok za usklađivanje u domenu ograničenja emisija iz termoelektrana, odnosno kraj 2017, brzo približava.
Kako je naveo, “ove godine sve zemlje koje se odluče na to, a biće ih dosta”, predstaviće nacionalne planove za smanjenje emisija iz postojećih termoelektrana.
On je rekao da mnogim termoelektranama ističe životni rok pa se postavlja pitanje čime će biti zamenjene.
Kada je reč o ograničenjima emisija gasova, Bušle je rekao da zemlje Energetske zajednice moraju da se usklade sa starom Direktivom o velikim ložištima koja ima manje ambiciozne ciljeve do kraja 2017, a da su odloženi rokovi za primenu nove direktive sa ambicioznijim ciljevima u tom domenu za posle 2020.
Bušle je rekao da se pri izgradnji novih termoelektrana snažno preporučuje da one budu u skladu sa ambicioznijim ciljevima jer će kasnije, kada počne primena nove direktive, morati da se prepravljaju, što će biti skuplje.
Čelnik Saveta za regionalnu saradnju smatra da se sektoru održive energije više govori o prioritetima nego što se čini, ali da ipak ima nekih pomaka.
“Investicije koje inače nisu toliko brojne, ipak su najmanje u termoelektrane na ugalj. Poslednjih godina najdinamičniji deo investicionih procesa na polju energetike u JIE bili su projekti za izgradnju malih i srednjih hidro i vetro elektrana”, rekao je on.
Izvor; Agencije
