Objavljeno peto izdanje izveštaja „Uskladiti ili zatvoriti“
Beograd, 28. jun 2023. godine – Smrtonosno zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu tokom 2022. godine povećalo se u odnosu na 2021. i to za sve tri regulisane zagađujuće materije – sumpor dioksid, PM čestice i azotne okside, pokazuje peto izdanje izveštaja “Uskladiti ili zatvoriti”, koji je objavila organizacija Bankwatch, uz podršku Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Pet godina od kako su 1. januara 2018. godine stupili na snagu novi zakonski standardi zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP) Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova*, i dalje su bile 5,6 puta više od dozvoljenih.1 Takođe, emisije PM čestica bile su 1,8 puta više od dozvoljenih, a po prvi put su premašene i dozvoljene emisije azotnih oksida.
U Srbiji su emisije sumpor-dioksida iz NERP postrojenja i dalje 4,8 puta veće od dozvoljenih. Termoelektrana Kostolac B nastavila je višestruko da prekoračuje ograničenja emisija sumpor-dioksida uprkos izgradnji postrojenja za odsumporavanje. Termoelektrana je emitovala preko četiri i po puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog. Još uvek nije jasno da li je reč o tehničkim problemima ili se radi o pokušaju Elektroprivrede Srbije (EPS) da uštedi novac i poveća proizvodnju.
Uz kršenje Nacionalnih planova za smanjenje emisija Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne poštuju ni obavezu ograničenog radnog vremena termoelektrana na ugalj.2 Crnogorska termoelektrana “Pljevlja” radi nezakonito od kraja 2020. godine, kada je premašila dozvoljenih 20.000 radnih sati. U 2022. pridružile su joj se termoelektrane Tuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini, kao i TE “Morava” u Srbiji, koje su takođe radile preko dozvoljenih 20.000 sati.
Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i CEE Bankwatch uputili su Sekretarijatu Energetske zajednice žalbu jer se Srbija ne pridržava pravila o kontroli zagađenja i dozvoljava dalji nezakoniti rad termoelektrane “Morava”.
Sva postrojenja i dalje nastavljaju s radom, a iako je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo brojne postupke protiv pomenutih zemalja, to nije bilo dovoljno da izazove njihovu reakciju.
Davor Pehchevski, voditelj kampanja protiv zagađenja, Bankwatchu – „Nivo zagađenja na Zapadnom Balkanu je potpuno neprihvatljiv. Vlade se moraju uhvatiti u koštac sa situacijom i ne smeju dozvoliti da energetska preduzeća donose svoja pravila. Potreba da se smanji zagađenje i povećaju energetska efikasnost i održivi oblici obnovljive energije, je veća nego ikad. Zbog grubih omaški u ranijim godinama, sada sve treba uraditi dvostruko brže.“
Hristina Vojvodić, pravna savetnica, RERI – “Kontinuirano kršenje međunarodno prihvaćenih obaveza, čijom primenom bi dugoročno trebalo da se smanji zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu, govori o odnosu vlasti prema svojim građanima, njihovom zdravlju i životnoj sredini. Izveštaj pokazuje da prethodnih pet godina nema pomaka u smanjenju zagađenja.“
1 Kao deo svojih obaveza usklađivanja s Direktivom o velikim ložištima prema Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice, četiri potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice – Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija – izradile su Nacionalne planove smanjenja emisija (NERP) koji pokrivaju period od 2018. do 2027. Umesto da od 1. januara 2018. svako veliko postrojenje za sagorevanje mora biti u skladu s graničnim vrednostima emisija iz Direktive, ovi planovi dopuštaju državama da izračunaju nacionalne gornje granice emisija za sumpor-dioksid, azotne okside i PM čestice te da do 2027. postepeno smanjuju svoje ukupne emisije iz odabranih velikih postrojenja za sagorevanje koji su izgrađeni pre 1992. godine. 2027. godine sva postrojenja uključena u NERP-ove pojedinačno moraju biti u skladu ne samo s graničnim vrednostima emisija iz Direktive, već i s delom 1. Aneksa V. Direktive 2010/75/EU o industrijskim emisijama.
2 Direktiva o velikim ložištima omogućava izuzeće usled ograničenog veka trajanja (tzv. Opt-out opcija) za stara velika postrojenja za sagorevanje. Postrojenja koja se opredele za ovu mogućnost u periodu od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. mogu da rade ukupno 20 000 radnih sati, nakon čega su u obavezi da prekinu sa radom, osim u slučaju usklađivanja sa graničnim vrednostima emisija propisanim Direktivom o industrijskim emisijama. Na samim operaterima je da odluče da li će u tom periodu raditi punim kapacitetom, te će 20 000 radnih sati dostići već nakon 2 do 3 godine, ili će uskladiti broj radnih sati tako da pomenutih 20 000 isteknu najkasnije 31. decembra 2023.
3 Zbog prekoračenja ograničenja zagađenja iz NERP-a, Sekretarijat Energetske zajednice je u martu 2021. pokrenuo postupke protiv BiH, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije. U februaru 2022. preduzeo je sledeći korak u procesu, izdavanjem tzv. obrazloženih mišljenja protiv Bosne i Hercegovine, Kosova* i Severne Makedonije. Postupak protiv Srbije ostaje otvoren, ali nije bilo pomaka.
Sekretarijat je takođe pokrenuo postupak protiv Crne Gore u aprilu 2021. zbog kršenja ograničenja od 20.000 sati isključenja za termoelektranu u Pljevljima. U oktobru 2022. nakon toga je Tajništvo otvorilo drugi postupak protiv Bosne i Hercegovine u vezi s kršenjem opt-out programa Tuzla 4 i Kakanj 5, navodi RERI.
