Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRegion: Pet godina...

Region: Pet godina smrtonosnog kršenja zakona od strane termoelektrana na Zapadnom Balkanu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

Objavljeno peto izdanje izveštaja „Uskladiti ili zatvoriti“

Beograd, 28. jun 2023. godine –  Smrtonosno zagađenje vazduha iz termoelektrana na ugalj na Zapadnom Balkanu tokom 2022. godine povećalo se u odnosu na 2021. i to za sve tri regulisane zagađujuće materije – sumpor dioksid, PM čestice i azotne okside, pokazuje peto izdanje izveštaja “Uskladiti ili zatvoriti”, koji je objavila organizacija Bankwatch, uz podršku Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).

Pet godina od kako su 1. januara 2018. godine stupili na snagu novi zakonski standardi zagađenja vazduha na Zapadnom Balkanu u skladu sa Ugovorom o osnivanju Energetske zajednice, emisije sumpor-dioksida iz termoelektrana koje su uključene u nacionalne planove za smanjenje emisija (NERP) Srbije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije i Kosova*, i dalje su bile 5,6 puta više od dozvoljenih.1 Takođe, emisije PM čestica bile su 1,8 puta više od dozvoljenih, a po prvi put su premašene i dozvoljene emisije azotnih oksida.

U Srbiji su emisije sumpor-dioksida iz NERP postrojenja i dalje 4,8 puta veće od dozvoljenih. Termoelektrana Kostolac B nastavila je višestruko da prekoračuje ograničenja emisija sumpor-dioksida uprkos izgradnji postrojenja za odsumporavanje. Termoelektrana je emitovala preko četiri i po puta više sumpor-dioksida od dozvoljenog. Još uvek nije jasno da li je reč o tehničkim problemima ili se radi o pokušaju Elektroprivrede Srbije (EPS) da uštedi novac i poveća proizvodnju.

Uz kršenje Nacionalnih planova za smanjenje emisija Srbija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora ne poštuju ni obavezu ograničenog radnog vremena termoelektrana na ugalj.2 Crnogorska termoelektrana “Pljevlja” radi nezakonito od kraja 2020. godine, kada je premašila dozvoljenih 20.000 radnih sati. U 2022. pridružile su joj se termoelektrane Tuzla 4 i Kakanj 5 u Bosni i Hercegovini, kao i TE  “Morava” u Srbiji, koje su takođe radile preko dozvoljenih 20.000 sati.

Regulatorni institut za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI) i CEE Bankwatch uputili su Sekretarijatu Energetske zajednice žalbu jer se Srbija ne pridržava pravila o kontroli zagađenja i dozvoljava dalji nezakoniti rad termoelektrane “Morava”.

Sva postrojenja i dalje nastavljaju s radom, a iako je Sekretarijat Energetske zajednice pokrenuo brojne postupke protiv pomenutih zemalja, to nije bilo dovoljno da izazove njihovu reakciju.

Davor Pehchevski, voditelj kampanja protiv zagađenja, Bankwatchu – „Nivo zagađenja na Zapadnom Balkanu je potpuno neprihvatljiv. Vlade se moraju uhvatiti u koštac sa situacijom i ne smeju dozvoliti da energetska preduzeća donose svoja pravila. Potreba da se smanji zagađenje i povećaju energetska efikasnost i održivi oblici obnovljive energije, je veća nego ikad. Zbog grubih omaški u ranijim godinama, sada sve treba uraditi dvostruko brže.“

Hristina Vojvodić, pravna savetnica, RERI – “Kontinuirano kršenje međunarodno prihvaćenih obaveza, čijom primenom bi dugoročno trebalo da se smanji zagađenje vazduha na Zapadnom Balkanu, govori o odnosu vlasti prema svojim građanima, njihovom zdravlju i životnoj sredini. Izveštaj pokazuje da prethodnih pet godina nema pomaka u smanjenju zagađenja.“

1 Kao deo svojih obaveza usklađivanja s Direktivom o velikim ložištima prema Ugovoru o osnivanju Energetske zajednice, četiri potpisnice Ugovora o osnivanju Energetske zajednice – Bosna i Hercegovina, Kosovo*, Severna Makedonija i Srbija – izradile su Nacionalne planove smanjenja emisija (NERP) koji pokrivaju period od 2018. do 2027. Umesto da od 1. januara 2018. svako veliko postrojenje za sagorevanje mora biti u skladu s graničnim vrednostima emisija iz Direktive, ovi planovi dopuštaju državama da izračunaju nacionalne gornje granice emisija za sumpor-dioksid, azotne okside i PM čestice te da do 2027. postepeno smanjuju svoje ukupne emisije iz odabranih velikih postrojenja za sagorevanje koji su izgrađeni pre 1992. godine. 2027. godine  sva postrojenja uključena u NERP-ove pojedinačno moraju biti u skladu    ne samo s graničnim vrednostima emisija iz Direktive, već i s delom 1. Aneksa  V. Direktive 2010/75/EU o industrijskim emisijama.

Direktiva o velikim ložištima omogućava izuzeće usled ograničenog veka trajanja (tzv. Opt-out opcija) za stara velika postrojenja za sagorevanje. Postrojenja koja se opredele za ovu mogućnost u periodu od 1. januara 2018. do 31. decembra 2023. mogu da rade ukupno 20 000 radnih sati, nakon čega su u obavezi da prekinu sa radom, osim u slučaju usklađivanja sa graničnim vrednostima emisija propisanim Direktivom o industrijskim emisijama. Na samim operaterima je da odluče da li će u tom periodu raditi punim kapacitetom, te će 20 000 radnih sati dostići već nakon 2 do 3 godine, ili će uskladiti broj radnih sati tako da pomenutih 20 000 isteknu najkasnije 31. decembra 2023.

3 Zbog prekoračenja  ograničenja zagađenja iz NERP-a, Sekretarijat  Energetske zajednice je u martu 2021. pokrenuo postupke protiv BiH, Kosova*, Severne Makedonije i Srbije. U februaru 2022. preduzeo  je sledeći korak u procesu, izdavanjem tzv. obrazloženih mišljenja protiv Bosne i Hercegovine, Kosova* i Severne Makedonije. Postupak protiv Srbije ostaje otvoren, ali nije bilo pomaka.

Sekretarijat je takođe pokrenuo postupak protiv Crne Gore u aprilu 2021. zbog kršenja ograničenja od 20.000 sati isključenja za termoelektranu u Pljevljima. U oktobru 2022. nakon toga je Tajništvo otvorilo drugi postupak protiv Bosne i Hercegovine u vezi s kršenjem opt-out programa Tuzla 4 i Kakanj 5, navodi RERI.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Zašto se pet meseci čeka na izbor direktora EPS-a?

Akcionarsko društvo Elektroprivreda Srbije raspisalo je u avgustu prošle godine konkurs za izbor novog generalnog direktora. Konkurs je bio otvoren do 15. septembra 2023. do kada su zainteresovani kandidati mogli da šalju svoje biografije. U oglasu koji je objavljen...

Srbija: JICA bi mogla da obezbedi novac za projekat RHE Bistrica

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanovićizjavila je na sastanku sa ambasadorom Japana Akirom Imamurom, da je završena Studija izvodljivosti za izgradnju projekta reverzibilne hidroelektrane Bistricai da se procenjuje da će izgradnja ovog postrojenja koštati više od milijardu evra. "Japanska međunarodna organizacija za saradnju (JICA) je...

Srbija: Uskoro se očekuje puštanje u probni rad nove TE

Posle gotovo četiri decenije, u rad će ove godine ući nova termoelektrana – Blok B3 u Kostolcu, koja će u EPS-ovom sistemu povećati proizvodnju struje za sedam odsto, dok TENT A konačno dobija ekološko postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!