Balkanski black out (zamračenje) desio se u petak na tropskim temperaturama. Ispad prvog dalekovoda izazvao je domino efekat i nestanak struje u zapadnom delu Balkanskog poluostrva u Crnoj Gori, Albaniji, BiH i Dalmaciji u Hrvatskoj. Objašnjavajući zašto potrošači u Srbiji nisu ostali u mraku, odnosno, zašto EES Srbije nije bio pogođen ovim domino efektom stručnjak za energetiku Željko Marković navodi da su „tokovi aktivnih snaga bili usmereni u Srbiju iz pravca Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije, dok je izvoz išao ka BiH”.
I minulog petka, kao i u petak 8. janauara 2021. godine pokazalo se da savremeni čovek ne može da funkcioniše bez električne energije. Black out (zamračenje) je ovog puta pogodilo veći deo Crne Gore, Albanije, Bosne i Hercegovine i Dalmacije u Hrvatskoj. Za razliku od zimskog kuršlusa 2021. godine, kada je u strujnoj mreži kontinentalne Evrope došlo je do pada frekvencije, što je moglo da izazove nestanak struje u celoj Evropi, pa se severni, kontinentalni deo Evrope simultano isključio na zaseban mrežni region, da ne bi ostao u mraku, sada je lančano ispadanje dalekovoda zaustavljeno u Hrvatskoj. Tada je nezvanično, kriva bila Rumunija, gde je zbog preopterećenja došlo do ispada čak osam dalekovoda. Sinhrono područje kontinentalne Evrope bilo je podeljeno na dva odvojena mrežna a izvori Energije Balkana isticali su tada da su srpski dispečeri vodili rekonekciju jedinstvenog evropskog sistema.
Kad ni najbolji dispečer ne može da spreči katastrofu
Ovaj letnji black out desio se na tropskim temperaturama. I izazvao je nestanak struje u zapadnom delu Balkanskog poluostrva. Vest se, poput letnjeg požara proširila društvenim mrežama. Svoja tumačenja uzroka i posledica dali su, među prvima, teoretičari zavere i opozicionari vladajućih političkih garniture u pogođenim državama. Za pohvalu je što su se oglasili i predstavnici elektroenergetskih kompanija iz ovih država i bez ustezanja rekli da se radi na utvrđivanju uzroka i uspostavljanju snabdevanja električnom energijom u pogođenim područjima. I, za pohvalu je što je black out brzo prevaziđen.
Šta se zapravo desilo?
Prema do sada objavljenim podacima, prvi ispad 400 kV dalekovoda između Podgorice i Ribarevine se dogodio u petak 21. juna u 12:05 časova, zbog, kako je saopšteno, požara ispod dalekovoda. Nekih 16 minuta kasnije, dolazi do ispada drugog 400 kV dalekovoda koji povezuje Albaniju i Grčku. Koji su razlozi ovog ispada ostaće da se ispita, budući da će komisija ENTSO-E (Evropsko udruženje operatora prenosnog sistema) uz pomoć grupe eksperata da detaljno ispituje ovaj incident, kaže za Energiju Balkana Željko Markivić, stručnjak za elektroenergetiku.
To je, kako nam objašnjava Marković uobičajena procedura, koja ima za cilj da se utvrde sve okolnosti i da se na osnovu tog dešavanja izvuku zaključci.
„Razlog ispada ovog dalekovoda je delovanje distantne zaštite, tako da može biti u pitanju i kvar koji se desio nezavisno od ispada dalekovoda u Crnoj Gori. Ali, možda posredno može biti i povezan sa tim događajem, u smislu da je prethodni ispad doveo do fluktuacija u mreži, pa da je zaštita, koja je reagovala i isključila dalekovod između Albanije i Grčke, možda i „lažno” reagovala, dakle ne na kvar. Pretpostavljam da će to biti jedno od pitanja koje treba da utvrdi ENSO-E Komisija”, precizira sagovornik Energije Balkana.
Dalja dešavanja su već jasnija i posledica su pojave preopterećenja. Albanija u tom trenutku ostaje na napajanju iz pravca Crne Gore i Kosova, i sukcesivno, dakle u roku od jednog minuta dolazi do ispada 220 kV voda koji ide od Kosova (Prizren – Fierza). U Crnoj Gori ispada još jedan dalekovod 220 kV, Albanija ostaje na radijalnoj vezi sa Crnom Gorom, i u tim trenucima zbog preopterećenja u mreži ispada 400 kV podvodni vod ka Italiji, a potom i dalekovod prema Sarajevu. Nakon tri minuta zbog preopterećenja ispada i 400 kV dalekovod Ugljevik – Tuzla, preko koga se sada napajaju južni deo Hrvatske, BiH, Crna Gora i Albanija, tako da se poremećaj dalje prenosi.
„Imamo domino efekat na druge dalekovode, koji ispadaju i pomenute zemlje ostaju bez napajanja”, kaže Marković.
Objašnjavajući zašto potrošači u Srbiji nisu ostali u mraku, odnosno, zašto elektroenergetski sistem (EES) Srbije nije bio pogođen ovim domino efektom Marković navodi da su „tokovi aktivnih snaga bili usmereni u Srbiju iz pravca Bugarske, Mađarske i Severne Makedonije, dok je izvoz išao ka BiH. Dakle, tokovi snaga tokom ovih događaja su bili takvi, da nisu izazvali ozbiljnije posledice u našem elektroenergetskom sistemu, pa Srbija nije imala problema, za razliku od naših suseda”.
EU izdvaja 2,967 milijardi evra za energetske projekte u deset…
Ovde, svakako treba podsetiti da su svi balkanski ali i evropski elektroenergetski sistemi povezani. Struja, jednostavno, ne poznaje granice, tako da uvek postoji mogućnost da dođe do ovakvih događaja.
„Ali, oni su, po pravilu, vrlo retki. Jer, kod svih operatora sistema su uspostavljene sigurnosne procedure. A analize na ispade se rade kontinuirano”, ističe ovaj energetski stručnjak.
Ukazujući da postoji koordinacija između operatora prenosnih sistema, kako u neposrednim kontaktima, tako i kroz saradnju putem regionalnih centara za koordinaciju sigurnosti sistema Marković pretpostavlja da, kroz njihove analize, nije bilo saznanja da tzv. kriterijum N-1 sigurnosti, negde nije bio ispunjen, prenosi Politika.
