U 42. sedmici, cene električne energije pale su na većini evropskih tržišta, kao posledica velike proizvodnje energije vjetra, uprkos geopolitičkim tenzijama na Bliskom istoku. Porast prosečne cene gasa, povećanje potražnje na većini tržišta i pad proizvodnje solarne energije nadoknađeni su većom proizvodnjom energije vetra u nekim zemljama, što je dovelo do variranja cena.
Proizvodnja vetra značajno je porasla na Iberijskom poluostrvu i u Francuskoj, što je dovelo do nižih cena na berzi MIBEL i na francuskom tržištu. S druge strane, proizvodnja energije vetra je smanjena na nemačkom tržištu, što je doprinelo povećanju cena na ovom tržištu.
U regionu JIE, cena električne energije na berzama je pala na većini tržišta za blitu 4% u proseku. Mađarska je zabeležila najveći sedmični pad cene električne energije od 8%, a sledi Hrvatska sa padom cijene od 7% u odnosu na 41. sedmicu. Grčka je zabeležila pad od 5%, dok su u Italiji i Turskoj cene porasle za 3%, odnosno 2%.
U regionu Jugoistočne Evrope, većina zemalja je zabeležila pad cena električne energije, pri čemu su sva tržišta zabeležila cene električne energije iznad praga od 100 evra/MWh, sa izuzetkom Turske.
Cene električne energije kretale su se između 77 i 149 evra/MWh, pri čemu je veleprodajna cena električne energije bile najniža u Turskoj – 77,5 evra/MWh, a sledi, sa prosečnom nedeljnom cenom od 105,9 evra/MWh.
Italija je bila najskuplja zemlja u jugoistočnoj Evropi sa 149,2 evra/MWh, a sledi Grčka sa 113,3 evra/MWh .
