U 50. nedelji cene električne energije u Evropi pale su kao posledica nižih cena gasa i prava na emisiju CO2, kao i povećane proizvodnje energije vetra i manje potražnje u odnosu na prethodnu nedelju. Manja potražnja u kombinaciji sa nižim cenama gasa emisije CO2, kao i povećana proizvodnja solarne energije na većini evropskih tržišta električne energije takođe su doprineli ovom trendu.
U regionu Jugoistočne Evrope cena električne energije na berzama je pala na svim analiziranim tržištima, sa prosečnim procentualnim padom od 17%. Najveći pad zabilježile su Turska (47%), Hrvatska i Mađarska (14%). Ostale zemlje beleže manji pad koji se kreato u rasponu od 11% u Italiji do 12% u Grčkoj.
Sve zemlje su zabeležile pad cena električne energije, koje su ostale ispod praga od 100 €/MWh, sa izuzetkom Italije i Grčke. Cene električne energije kretale su se između 37 I 110 €/MWh, pri čemu su veleprodajne cene električne energije bile naj niže u Turskoj sa sedmičnim prosekom od 37,07 €/MWh, a sledi Hrvatska, s cenom električne energije od 93,7 €/MWh.
Najvišu prosečnu cenu među analiziranim tržištima zabeležilo je italijansko tržište sa prosečnom cenom od 110,14 €/MWh tokom nedelje, a sledi Grčka sa 101,29 €/MWh.
Prosečne sedmične cene električne energije u centralnoj Evropi pratile su trend pada na svim tržištima tokom 50. nedelje. Ovom trendu su doprinele velika proizvodnja vetra i niže cene gasa. Većina tržišta objavila je cene ispod 100 €/MWh. Francuska je bila zemlja s najnižom cenom električne energije sa 82,75 €/MWh.
