Balkan je naučio lekciju – prirodni gas okreće ove zemlje ka ekološki prihvatljivijoj energiji, zbog činjenice da prirodni gas u kratkom roku može da zameni ugalj, koji je trenutno glavni izvor energije na Balkanu. Zbog toga, ne samo da se raspravlja o interesima balkanskih zemalja za gasifikaciju regiona, već se takvi projekti planiraju punom parom. Međutim, intenzivna politička rasprava o projektima vezanim za jačanje gasne mreže, mogla bi predstavljati opasnost za planirani razvoj.
Tržište gasa kakvo poznajemo
Nekoliko godina kasnije, tržište prirodnog gasa na Balkanu ostaje zavisno od jednog snabdevača gasom – Rusije. Drugim rečima, balkanske zemlje moraju pažljivo postupati u svojim političkim odnosima sa Rusijom, a istovremeno, monopolizovano tržište znači da kupci ne mogu osporiti Gazprom zbog cene. Situacija je slična i u ostatku Evrope. Uprkos prisustvu drugih snabdevača, kao i intenzivnoj političkoj debati o raznim temama između Rusije i Evropske unije, Rusija je i dalje najznačajniji snabdevač za mnoge evropske zemlje. Na primer, Nemačka i Italija su najveći uvoznici ruskog gasa, i uvoze gotovo polovinu celokupnog uvezenog gasa iz Rusije u EU.
Budućnost tržišta
Postoje snažne inicijative za razvoj nove infrastrukture koja će omogućiti Balkanu pristup gasu iz neruskih izvora, sa fokusom na sledeće:
1) gasovod BRUA (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija);
2) Trans-Jadranski gasovod (TAP);
3) Jonski-Jadranski gasovod (JAP); i
4) LNG terminal Krk u Hrvatskoj.
Predviđeno je da svaki od ovih projekata poveže nekoliko zemalja i eventualno doprinese razvoju evropskog tržišta, što će pozitivno uticati na energetski sektor u jugoistočnoj Evropi.
Gasovod BRUA
Naziv ovog gasovoda potiče od rumunskih inicijala četiri zemlje (Bugarska, Rumunija, Mađarska, Austrija) kroz koje ovaj gasovod prolazi. Predviđeno je da gasovod bude dugačak 1.318 km, sa kapacitetom prenosa od 4,4 milijarde kubnih metara prirodnog gasa godišnje od 2022. godine, ako građevinski radovi budu završeni u postavljenom roku.
Izgradnja gasovoda je podeljena u tri faze. Tokom prve faze biće izgrađeno 479 kilometara gasovoda, uključujući mernu stanicu i tri kompresorske stanice. Druga faza će biti fokusirana na izgradnju gasovoda dužine 50 kilometara, koji će povezati Rumuniju i Mađarsku i nekoliko kompresorskih stanica, kao i konekciju sa nedavno otkrivenim gasnim poljima u Crnom moru. Treća faza će dodatno proširiti gasnu mrežu.
Ovaj projekat ima veliki značaj jer će na tržište doneti gas iz novog izvora. Prema medijskim izvorima, gasovod BRUA se može dalje proširiti i povezati sa TAP-om, čime bi se ojačala evropska gasna mreža.
Gasovod TAP
TAP projekat je od presudnog značaja ne samo za Balkan, već i za ostatak Evrope, jer će doneti kaspijski, i eventualno srednjeistočni gas u Evropu, neminovno smanjujući ruski uticaj na tržištu. Nedavna dešavanja sugerišu da će TAP biti u potpunosti operativan 2020. godine, sa 878 kilometara dugim gasovodom koji će povezati Tursku, Grčku, Albaniju i Italiju. Projekat je trenutno u poodmakloj fazi izgradnje, jer su radovi na podmorskom delu između Albanije i Italije počeli u oktobru 2018. godine.
Projekt TAP takođe će uticati na razvoj gasne mreže na Balkanu. Grčka i Bugarska složile su se o izgradnji interkonekcije Grčka-Bugarska koja će transportovati gas koji ulazi u Grčku preko TAP-a ili koji je uvezen kao LNG, u Bugarsku. Dužina interkonekcije je 182 kilometra, kapacitet 3 milijarde kubnih metara godišnje, i mogao bi se povećati na 5 milijardi kubnih metara godišnje. Štaviše, azerbejdžanska državna naftna kompanija SOCAR, energetski konglomerat koji je aktivno uključen u razvoj Južnog gasnog koridora, zainteresovan je za razvoj interkonekcija sa zatvorenim zemljama Balkana, koje nisu uključene u projekat TAP, kao i u razvoj tržišta gasa u Bugarskoj, Albaniji i Crnoj Gori.
Međutim, projekat TAP nije samostalni projekat, već je deo veće gasne mreže, a postoje i planovi za dalji razvoj. TAP će biti povezan na Trans-Anatolijskim gasovodom (TANAP), a u budućnosti će se graditi i povezati sa TAP-om još jedan gasovod – Jonsko-Jadranski gasovod (JAP).
JAP
Jonsko-Jadranski gasovod još je u fazi planiranja i mora se dalje razviti pre početka građevinskih radova. Međutim, ovaj projekat može igrati važnu ulogu u razvoju gasne mreže i gasifikaciji Balkana. Kada bude izgrađen, JAP će delovati kao konekcija između Balkana i TAP-a i gasnog čvorišta u centralnoj Evropi. Očekuje se da će JAP biti dugačak 516 kilometara i da će prolaziti kroz Hrvatsku, Crnu Goru, Bosnu i Hercegovinu i Albaniju.
Predviđeno je da se gasovod završi u Splitu, u Hrvatskoj, ali postoje planovi za transport gasa do Mađarske i drugih zemalja centralne i zapadne Evrope. Proširenje JAP-a može eventualno dovesti do njegovog povezivanja sa LNG terminalom na ostrvu Krku u Hrvatskoj.
Projekat JAP stvara važnu priliku za gasifikaciju balkanskih zemalja koje u početku neće biti povezane gasovodom TAP. Kroz potencijalne interkonekcije sa Srbijom, Severnom Makedonijom i Kosovom, JAP može garantovati energetsku sigurnost za ceo region.
Međutim, postoje zabrinutosti u pogledu razvoja JAP-a. Takve zabrinutosti uključuju tvrdnje da se JAP može smatrati konkurentom drugim projektima, posebno BRUA, jer oba mogu poslužiti kao konekcije za evropsko tržište. S druge strane, ti projekti mogu se posmatrati kao deo jedne velike gasne mreže, koja snabdeva Balkan, pružajući regionu druge mogućnosti, umesto isključive zavisnosti od ruskog gasa.
Saga se nastavlja
Iako se gore navedeni projekti trenutno vide kao najvažniji, bitno je da se planovi za gasifikaciju regiona ne završavaju na tome. Hrvatska planira da izgradi terminal za regasifikaciju ukapljenog prirodnog gasa na ostrvu Krku. Zahvaljujući tome, LNG se može uvesti u Hrvatsku i distribuirati dalje drugim zemljama u regionu. Očekuje se da će terminal biti završen 2020. godine
Rusija ostaje na Balkanu
Iako će predviđeni projekti otvoriti tržište za ostale snabdevače, Rusija je i dalje prisutna i planira da dalje razvija svoju mrežu. Turski tok 1 i Turki tok 2 jesu projekti koji će transportovati ruski gas u Tursku i druge evropske zemlje. Prvi „tok“ orijentisan je isključivo na tursko tržište i njegova izgradnja je završena u novembru 2018. godine. Što se tiče drugog gasovoda, još nije poznato kako će gas biti dostavljan Evropi i na koja tržišta će to definitivno uticati – ovo pitanje je od presudnog značaja za Balkan.
Međutim, kako se Turski tok širi kroz Evropu, Turska bi verovatno mogla postati sledeće strateško evropsko gasno čvorište. Što se tiče ostalih predviđenih gasovoda, tek treba videti kako će Turki tok uticati na njihov razvoj.
Šta donosi sutra? Kako se balkanske zemlje izvlače iz svojih komfornih zona uglja, sigurno je da će se stvari promeniti. Postavljeni su ciljevi, napravljeni sporazumi i sve je pripremljeno za projekte gasifikacije. Međutim, regionalni snovi nisu tako lako ostvarivi. Izgradnja pomenutih projekata neće biti laka bez potrebnih sredstava, a iako stvaraju gasnu mrežu koja pokriva region, gasovodi su i dalje konkurencija jedni drugima kada se prijavljuju za različite fondove.
S druge strane, svaka država ima nacionalne interese koji se mogu razlikovati od interesa suseda. Ne samo da postoji konkurencija u fazi izgradnje, već predviđeni gasovodi mogu postati konkurenti u borbi za tržišta.
Međutim, razvoj nekoliko gasnih projekata definitivno je iskorak za region. Izgradnja projekata ojačaće energetsku sigurnost i, na ovaj ili onaj način, razviti tržište i energetski sektor u celosti. Kako razvoj energetskog sektora povećava potencijal, sigurno je da će Balkan i dalje ostati u fokusu Evropske unije i Rusije. A najbolje u procesu gasifikacije tek dolazi.
