Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Region: Da li je prošla energetska kriza?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Iako je ova zima trajala “školski” – samo tri meseca, činilo se kao da je najduža u istoriji usred zlosutnih upozorenja o nestašici gasa, paralizi industrije, široko rasprostranjenim nestašicama struje, obaveznoj racionalizaciji, pa čak i građanskim nemirima.

Povremeno su se pojavljivali naslovi u novinama koji bi proricali kako će se dalja situacija odvijati – i uglavnom ne u dobrom pravcu. Međutim, umesto mračnih najava, zima je došla i prošla, bez ikakvog nagoveštaja da će nešto zaista poći po zlu.

Zahvaljujući kombinaciji kreiranja politike, tržišne dinamike, vremenskih pojava i lične inicijative, Evropljani su sprečili najgori scenario energetske krize, što je samo po sebi izuzetan podvig.

Kolektivni napor se odigravao pred budnim okom javnosti, sa neizmeničnim trenucima smelosti i histerije, a prelivao se iz hodnika vlasti u duge razgovore na večerama i sklapanje novih ugovora o električnoj energiji, toplotnim pumpama, pa čak i rolkama kao odevnom komadu koji može pomoći.

Tečni prirodni gas (LNG), tada nepoznata roba za prosečne Evropljane, odjednom je postao popularan i glavni politički prioritet, dok su usponi i padovi u Title Transfer Facility (TTF), virtuelnom čvorištu za trgovinu gasom, bili praćeni tahikardijom i hladnim znojem.

“I ova godina će biti izazovna”

“Ulazeći u proleće, možemo da kažemo da smo se ove zimske sezone dobro snašli. Kako smo zimu završili sa polupunim skladištima, prva bitka energetskog rata sa Rusijom nalazi se uspešno iza nas“, rekao je za Euronews Kadri Simson, evropski komesar za energiju.

“Međutim, ne bi trebalo da gajimo iluzije da stvari postaju lake. Ova godina će i dalje biti izazovna, kao i sledeća. Ostaju mnoge neizvesnosti. Uprkos opštoj dobroj energetskoj situaciji, moramo da ostanemo na oprezu i naporno radimo na pripremi za sledeću zimu“.

Ovaj uspeh pak, nije bio jeftin: Međunarodna agencija za energiju (IEA) procenjuje da je Evropska unija prošle godine potrošila skoro 400 milijardi evra na kupovinu gasa – skoro tri puta više nego u 2021.

Prema Bruegelu, istraživačkom centru sa sedištem u Briselu, fiskalna podrška koju su dale zemlje EU da bi ublažile troškove građana i kompanija od krize, vredi najmanje 657 milijardi evra. Samo Nemačka, zemlja koja u velikoj meri zavisi od gasa, izdvojila je 265 milijardi evra.

Iako se energetska kriza često opisuje kao jedna od najgorih posledica ruske invazije na Ukrajinu, ona je zapravo prethodila brutalnom ratu.

Fenomen datira sve od početka pandemije kovida 19, kada su zemlje širom sveta ulazile u nagle blokade, a globalna ekonomija bila efektivno zamrznuta. Stanje je dovelo do pada potražnje za energijom: veleprodajne cene su pale, investicioni projekti su pauzirani, a proizvođači su smanjili proizvodnju iz straha da će njihove zalihe propasti.

Zato su “zakržljala” tržišta bila iznenađena kada su, čim su kovid ograničenja ukinuta, potrošači krenuli u kupovinu i maniju putovanja kako bi nadoknadili vreme provedeno u karantinu. Proizvođači energije nisu bili u stanju da zadovolje ovaj iznenadni oporavak, što je izazvalo duboku neusklađenost između ponude i potražnje koja je podigla cene.

Štaviše, do decembra 2021. cene gasa su bile skoro tri puta veće nego godinu dana ranije.

Ruski gasni rulet

Istovremeno, Rusija, tada vodeći snabdevač EU energijom, počela je da smanjuje dotoke gasa u blok, ostavljajući podzemna skladišta na dramatično niskim nivoima. Trend je korespondirao sa sve većim raspoređivanjem trupa duž ukrajinske granice.

Teški tržišni uslovi postavili su temelje za strategiju Vladimira Putina da iskoristi energiju kao oružje, kaže Ben Mekvilijams, konsultant za energetiku i klimu u istraživačkom centru Bruegel.

“Rusija nije punila skladišta i to je izazvalo alarme širom Evrope“, rekao je Mekvilijams za Euronews.

“Nemoguće je sa sigurnošću reći da li je to bilo geopolitičko ili tržišno pitanje. Ali ja smatram da je bilo geopolitičko i da je to bio deo šire strategije da se isuše evropske rezerve gasa uoči invazije, a zatim da se postepeno igra sa evropskim sistemom”

Invazija je izazvala haos na tržištu neviđenih razmera, dovodeći kreatore politika u paniku kako da zamene 140 milijardi kubnih metara ruskog gasa – što je oko 40 odsto ukupnog uvoza.

U najnesrećnijoj koincidenciji, francuska proizvodnja nuklearne energije pala je na tridesetogodišnji minimum zbog operacija održavanja elektrane, dok je evropsku proizvodnju hidroelektrana teško pogodila velika suša.

Za nekoliko nedelja, sposobnost Evrope da održi energetsku stabilnost bila je pod znakom pitanja.

Bauk racionalizacije postao je toliko opipljiv da je Brisel bio primoran da osmisli plan na nivou EU za smanjenje potrošnje gasa za 15 odsto pre proleća, što je bio prvi put da se blok složio oko koordinisane strategije za ograničavanje upotrebe nečeg tako “običnog” kao što je gas.

Moć štednje

Febrilno stanje cena gasa dostiglo je vrhunac u leto, kada su evropske vlade, plašeći se “zime nezadovoljstva”, naširoko krenuli da plaćaju sve što je bilo potrebno samo da bi se napunila podzemna skladišta.

TTF je 26. avgusta postavio najviši nivo od 320 evra po megavat-satu, što je osam puta više od cene zabeležene dan pre početka invazije.

Onima koji su sedeli za pregovaračkim stolom, odjednom je sinulo: tradicionalne metode su iscrpljene i potrebno je nekonvencionalno razmišljanje kako bi se Evropa odbranila od katastrofe.

Politički podsticaj doneo je niz izvanrednih energetskih mera: obavezna ušteda električne energije u najprometnijim satima, porez na neočekivani profit, standardna pravila solidarnosti za sprečavanje nestašice i zajedničke nabavke za snabdevanje gasom. Odobrene su rekordnom brzinom.

Uprkos velikim podelama između predstavnika članica, dogovoreno je čak i organičenje cena gasa. Ironično, do trenutka kada je ograničenje postavljeno na 180 evra po megavat-satu, cene gasa su ušle u postepeni pad, vraćajući se na predratne nivoe početkom januara, kada je neuobičajeno prijatno vreme zahvatilo Evropu i ukrotilo potražnju potrošača.

Kako su temperature progresivno rasle, cene su nastavile da padaju. Prvog dana proleća cene na TTF-u su se kretale ispod 39 evra po megavat-satu.

Dok energetski stručnjaci i analitičari slave revolucionarnu prirodu politika EU i način na koji su one očuvale jedinstveno tržište netaknutim, većina veruje da ključ efikasnog upravljanja krizom leži u uštedama.

Međutim, i strah od neverovatno visokih računa podstakao je domaćinstva i kompanije da preuzmu stvari u svoje ruke i smanje potrošnju mnogo pre nego što su im kreatori politike rekli da to učine.

Potražnja EU za gasom pala je prošle godine za 13 odsto, što je ekvivalentno 55 milijardi kubnih metara i dovoljno za napajanje 40 miliona domova, saopštila je IEA, nazvavši to “najstrmijim padom u istoriji bloka“.

Agencija je uštede gasa pripisala industriji, koja je skratila vreme proizvodnje i povećala uvoz gotovih proizvoda, i prilagođavanja u zgradama, kao što su racionalizacije u grejanju, manje toplih kupki i ugradnja toplotnih pumpi.

Proizvodnja električne energije bila je jedini sektor u kojem je došlo do skromnog povećanja upotrebe gasa zbog potrebe da se nadoknadi manja hidroenergetska i nuklearna proizvodnja.

Elizabeta Kornago, viši istraživač u oblasti energetike u Centru za evropsku reformu (CER), opisala je uštede kao “impresivan odgovor“, ali je rekla da su neke od promena, posebno uštede u industriji, bile privremene, a ne “strukturalne”.

“Reakcija na ponašanje bila je vođena nivoom cena i strahom od toga kako će one uticati na vaš život. Upravo ti strahovi i zabrinutosti naveli su potrošače da ostanu na konzervativnoj strani i pokušaju da ograniče sate grejanja”, rekla je Kornago za Euronews.

“Strahovi od nestašica i nestanka struje bili su značajni, oni nisu bili samo medijski trik. U trenutku kada smo shvatili da su francuska nuklearna elektrana i hidroelektrana slabe, rizik na frontu električne energije i gasa postao je stvaran“.

“Kriza još traje“

Pošto je katastrofa u velikoj meri izbegnuta, mnogi u Evropi sada žele da “okrenu sledeću stranu”.
Tema je izgubila na važnosti u briselskim krugovima, što je omogućilo da se stvari poput migracije i održivog transporta vrate u sam vrh dnevnog reda.

Smirenost, međutim, ne bi trebalo da se pretvori u samozadovoljstvo, upozoravaju stručnjaci, jer je globalna neusklađenost između ponude i potražnje spremna da nastavi da pritiska cene.

Uštede gasa i uvoz LNG-a treba da rade zajedno kako bi se izbeglo ponavljanje drame iz 2022. godine, kaže Nikolin Bromander, viši analitičar u Ristad Energy, nezavisnoj istraživačkoj firmi.

“Evropa ulazi u 2023. sa bolje izbalansiranim tržištem“, rekao je Bromander za Euronews – “Za sada se čini da se jake osnove snabdevanja i skladištenja suprotstavljaju prognozama hladnog vremena”

Do kraja ove godine, Evropa će moći da uveze dodatnih 78 milijardi kubnih metara LNG-a, otvarajući put za stabilne tokove iz Sjedinjenih Država, Katara, Nigerije i drugih proizvođača.

Ali, kako je Bromader primetio, Evropa neće biti jedini klijent koji juri tečni prirodni gas.

“Procenjujemo da će 60 odsto LNG-a koji će Evropi trebati 2023. godine biti u obliku neugovorenih količina nabavljenih sa spot tržišta“, rekao je Bromader – “To će zahtevati od Evrope da se takmiči sa globalnim tržištem, uključujući Aziju, a verovatno će rezultirati uskim tržištem do 2023”

Ben Mekvilijams ima sličnu bojazan i kaže da se, iako je moć Rusije da izvrće tržišta po svojoj volji iscrpljena, energetska kriza “razvija i menja, ali sigurno nije gotova“.

“Sada ulazimo u novu fazu u kojoj su cene gasa i dalje strukturno veće nego pre dve godine. I rekao bih da je malo verovatno da će se vratiti tamo gde su bile pre dve godine, bar u narednih nekoliko godina“, rekao je Mekvilijams.

“Sistem će i dalje biti pod stresom. Tako da smo i dalje u krizi”, dodaje on.

Evropska komisija je već predložila da se produži plan smanjenja gasa od 15 odsto do marta 2024. godine, što oslikava koliko su uštede postale fundamentalne. Prve zajedničke kupovine gasa planirane su na leto u cilju obezbeđivanja nižih cena za dopunu podzemnih skladišta.

“Sada je važno da države članice drže kurs i nastave sa akcijama koje će postići oba naša dvostruka cilja: energetsku bezbednost i pristupačne cene“, rekao je komesar Simson.

Ali, pitanje šta predstavljaju “pristupačne cene” u ratnim vremenima još uvek je predmet debate.
Domaćinstva smišljaju kako da prilagode veće račune svojim mesečnim troškovima bez neprijatnih posledica. Politički lideri i poslovna udruženja upozoravaju na nepopravljiv gubitak konkurentnosti i masovni industrijski egzodus ako računi za energiju nastave da se uvećavaju.

Pa, koliko će trajati evropska energetska kriza?

“Sve dok zavisimo od snabdevanja gasom za privredu i dok se energetska tranzicija ne završi, cena gasa će biti ranjiva.  Zbog toga će stanje pripravnosti trajati“, rekla je Elizabeta Kornago.

“Opasnost još nije prošla”, zaključila je ona u razgovoru za Euronews.

Sign up for updates & special reports

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Evropa: TTF gasni fjučersi dostigli nedeljni maksimum od 27,5 evra/MWh

Prema analizi AleaSoft Forecasting, cene TTF gasnih fjučersa na ICE tržištu za mesec unapred su porasle dostižući nedeljnu maksimalnu od €27,47/MWh, u utorak, 5. marta. Ova cena je za 13 % više nego prethodnog utorka, odnosno najviša cena u poslednje četiri...

Evropa: Cene struje pale i za 60%

Cene energije u Evropskoj uniji su nastavile da padaju. Cene prirodnog gasa su nedavno bile na istom nivou kao u jesen 2018. i na najnižem nivou od juna 2023. Cene električne energije su takođe bile za  60 odsto niže...

EU se i dalje bori sa energetskom krizom

Iako su cene gasa i struje pale ispod svog maksimuma iz 2022. godine, ne predviđa se da će se u doglednoj budućnosti vratiti na nivoe pre pandemije, saopštila je Evropska komisija.  Evropska komisija ne predviđa da će se cene gasa i...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!