U 11. nedelji 2025. godine, cena električne energije u jugoistočnoj Evropi (JIE) značajno je pala zbog viših temperatura i niže potrošnje, uprkos rastućim cenama CO2 i ponovnom porastu cena gasa iznad 40 €/MWh, nakon što su u prethodnoj nedelji pale ispod tog praga. Svi tržišta u JIE zabeležila su pad cena električne energije. Početno su cene rasle, ali su počele da opadaju sredinom nedelje. Bugarska i Grčka zabeležile su najveće padove cena, sa smanjenjima od -17,40% i -16,18%. Turska i Rumunija su bile sledeće, sa padovima od -15,30% i -14,79%. S druge strane, Italija i Hrvatska su zabeležile najmanje padove cena, sa smanjenjima od -4,65% i -4,50%.
Tokom druge nedelje marta 2025. godine, cene električne energije u Centralnoj Evropi su porasle, premašivši 100 €/MWh. Ovaj porast je bio posledica veće potrošnje električne energije, izazvane nižim temperaturama, i smanjenom proizvodnjom energije iz vetra i sunca u poređenju sa prethodnom nedeljom. Cene električne energije u Centralnoj Evropi kretale su se od 101 do 120 €/MWh, pri čemu je Švajcarska bila najskuplja sa cenom od 119,97 €/MWh, što je porast od 3,86% u odnosu na 10. nedelju 2025. godine. Austrija je bila na drugom mestu sa cenom od 110,93 €/MWh, dok su Francuska imala najniže cene sa 100,69 €/MWh, što predstavlja porast od 32,84% u odnosu na prethodnu nedelju.
U 11. nedelji, prosečne nedeljne cene električne energije u Evropi iznosile su oko 104 €/MWh, a cene su se kretale od 79,57 €/MWh na MIBEL tržištu do 119,97 €/MWh u Švajcarskoj. Na MIBEL tržištu, cene su porasle na 65,88 €/MWh u Portugalu i 80,27 €/MWh u Španiji, sa porastima od 20,78% i 21,84%, respektivno. U južnom delu Evrope, polovina zemalja JIE zabeležila je cene ispod 100 €/MWh, a cene su se kretale od 49 do 117 €/MWh. Turska je imala najnižu prosečnu cenu sa 49,12 €/MWh, dok je Grčka bila druga po ceni sa 92,11 €/MWh. Italija je zabeležila najvišu prosečnu cenu u JIE regionu tokom 11. nedelje sa 117,38 €/MWh, iako je to bio pad od -4,65% u odnosu na prethodnu nedelju. Mađarska je bila na drugom mestu sa drugom najvišom cenom od 111,07 €/MWh.
Dnevne cene tokom nedelje 10. marta 2025. godine dostigle su maksimum u sredu, 12. marta, a minimum u petak, 16. marta, i kretale su se između 37 i 71 €/MWh. 11. nedelja je zabeležila pad u potrošnji električne energije u svim zemljama JIE, pri čemu su svi tržišta prijavila nižu potrošnju. To je uglavnom bilo zbog visokog barometarskog pritiska nad jugoistočnom Evropom, što je donelo puno sunca i rekordne martovske temperature. Prosečne temperature bile su viša nego prethodne nedelje, što je doprinelo opadanju ukupne potrošnje električne energije u JIE za 16,53%, koja je iznosila 15.246,69 GWh. Bugarska je zabeležila najveći pad u potrošnji, smanjenu za -17,40%, dok su Grčka i Turska bile sledeće sa padovima od -16,18% i -15,30%. Srbija, Mađarska i Italija su imale manji pad u potrošnji električne energije, sa smanjenjima od -8,80%, -7,05% i -4,65%, respektivno.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora porasla je u JIE regionu tokom 11. nedelje, povećavši se za 27,6% na 3.054,77 GWh. Proizvodnja iz vetra porasla je za 46,6%, dostigavši 1.960,87 GWh. Rumunija i Hrvatska zabeležile su najveće poraste u proizvodnji iz vetra, sa porastima od 232,5% i 204,1%. Solarni output je takođe porastao, povećavši se za 3,5% na 1.093,90 GWh. Italija je zabeležila najveći procentualni porast u proizvodnji solarne energije u JIE regionu, sa povećanjem od 100%. Proizvodnja iz hidroelektrana u JIE porasla je za 18,44%, dostigavši 1.626,92 GWh, uglavnom zbog veće proizvodnje u Italiji i Turskoj, koje su doprinele sa 397,66 GWh i 236,49 GWh. Grčka i Bugarska su bile izuzeci, zabeleživši padove u proizvodnji hidroenergije, sa smanjenjima od -35,82% i -21,36%, respektivno.
Termalna proizvodnja u JIE takođe je porasla za 47,28% u poređenju sa 10. nedeljom, dostigavši 18.230,91 GWh. Proizvodnja iz uglja opala je za -3,32% na 3.257,36 GWh, dok je proizvodnja iz gasa porasla za 66,21%, dostigavši 14.973,55 GWh. Turska je zabeležila pad u proizvodnji iz uglja i gasa, smanjivši ih za -8,81% i -40,21%. Grčka je takođe zabeležila padove u proizvodnji iz lignita i gasa, sa smanjenjima od -39,13% i -22,92%. U Bugarskoj je proizvodnja iz uglja i gasa opala za -15,59% i -10,81%, respektivno.
Međugranična trgovina električnom energijom u JIE opala je za -29,26% u 11. nedelji u poređenju sa 10. nedeljom, ukupno iznoseći 865,40 GWh. Izvoz električne energije iz regiona opao je za -63,5% na 60,21 GWh, dok su uvozi pali za -26,7% na 1.017,27 GWh. Srbija, Rumunija, Hrvatska, Italija i Grčka su zabeležile padove u neto uvozu električne energije, sa smanjenjima od -99,63%, -90,37%, -89,95%, -18,41% i -2,36%, respektivno. Mađarska je, međutim, zabeležila porast u neto uvozu, koji je porastao za 34,39%. S druge strane, Grčka i Bugarska su nastavile izvoz, pri čemu su neto izvozi Grčke opali za -2,36%, dok su neto izvozi Bugarske porasli za 35,38%.
