U 49. nedelji, cene na tržištu struje u Jugoistočnoj Evropi (JIE) porasle su zbog povećane potražnje, uprkos nižim cenama gasa na holandskoj TTF berzi. Ovaj rast cena izazvao je zabrinutost među domaćinstvima i preduzećima. Tokom nedelje od 2. decembra, kombinacija rasta potrošnje električne energije i povećane proizvodnje vetroenergije izazvala je značajan rast cena na većini JIE tržišta, osim u Turskoj.
Mađarska i Bugarska zabeležile su najveći procentualni porast cena struje, od 14,04% i 12,84%, respektivno. Rumunija i Hrvatska su sledile sa porastom od 12,22% i 11,79%. Srbija, Grčka i Italija su beležile umerenije povećanje cena, od 8,24%, 7,41% i 6,45%, respektivno.
U Srednjoj Evropi, cene su takođe pratila rastući trend, dok su većina tržišta, osim Francuske, zabeležila veće cene. Do 1. decembra, nedeljne cene struje su u mnogim većim evropskim tržištima prešle 100 €/MWh. Francuska je zabeležila blagi pad, sa smanjenjem cena za 2,18% u odnosu na prethodnu nedelju. Slovačka je registrovala najvišu cenu u Srednjoj Evropi, od 157,88 €/MWh, što je porast od 14,73% u odnosu na 48. nedelju.
U Jugoistočnoj Evropi, sve zemlje, osim Turske, imale su cene iznad 140 €/MWh. Najviša prosečna cena u 49. nedelji bila je u Mađarskoj, sa prosekom od 157,28 €/MWh, a pratili su je Bugarska i Rumunija sa 155,69 €/MWh. S druge strane, Turska je imala najnižu prosečnu cenu struje od 68,66 €/MWh.
Porast potrošnje električne energije u regionu Jugoistočne Evrope pripisuje se hladnijem vremenu, sa padom temperatura ispod nule. Kao rezultat toga, ukupna potrošnja električne energije porasla je za 3,55% u poređenju sa 48. nedeljom, dostigavši 17.412,11 GWh. Bugarska, Grčka i Turska zabeležile su najveći rast u potrošnji, od 5,84%, 5,33% i 4,12%, respektivno.
Što se tiče proizvodnje iz obnovljivih izvora, proizvodnja vetroenergije zabeležila je značajan porast od 19,3%, dostigavši 1.695,27 GWh, uglavnom zbog jakih vetrovi u Turskoj. Međutim, proizvodnja solarne energije opala je za 22,9%, dostigavši ukupno 468,34 GWh, pri čemu su Rumunija, Bugarska i Mađarska zabeležile najveće padove u proizvodnji solarne energije.
Proizvodnja iz hidroelektrana u regionu opala je za 11,68%, dostigavši 1.962,22 GWh. Turska je zabeležila najveći pad sa smanjenjem proizvodnje hidroenergije od 22,73%. Međutim, Grčka, Srbija i Mađarska su izveštavale o povećanju proizvodnje hidroenergije tokom 49. nedelje.
Proizvodnja termalne energije u regionu Jugoistočne Evrope porasla je za 3,67% u odnosu na 48. nedelju, pri čemu je proizvodnja na ugalj porasla za 1,38%, a na gas za 5,21%. Turska, Bugarska i Italija su zabeležile najveće povećanje u proizvodnji termalne energije. Grčka je takođe zabeležila značajan porast u proizvodnji lignita i gasa.
Što se tiče međugranične trgovine strujom, neto uvoz struje opao je za 38,47% u regionu Jugoistočne Evrope u 49. nedelji u poređenju sa 48. nedeljom. Grčka i Turska su ostale neto izvoznici, pri čemu je Grčka zabeležila povećanje izvoza od 40,39%, dok je Turska zabeležila pad izvoza od 0,39% u poređenju sa prethodnom nedeljom.
