U 34. nedelji 2025. godine, cene električne energije pale su u većini zemalja Jugoistočne Evrope (JIE) u poređenju sa 30. nedeljom (21–27. jul 2025), pri čemu su sva tržišta zabeležila prosečne nedeljne cene ispod 100 €/MWh, osim Italije, koja je imala najvišu cenu među analiziranim tržištima. Pad cena uzrokovan je smanjenom potražnjom za električnom energijom, jer se leto bližilo kraju i temperature su bile niže. Nedelja je počela sa cenama oko 90 €/MWh u većini zemalja JIE, ali su one tokom nedelje padale, dostigavši prosečnih 60 €/MWh na njenom kraju.
Grčka i Bugarska imale su najveće padove cena, od 35,91% i 35,82% respektivno. Rumunija je sledila sa padom od 33,09%, dok su Hrvatska i Srbija zabeležile pad od 31,85% i 30,08%. Turska i Italija bile su jedine zemlje JIE sa jednocifrenim padom cena.
U Centralnoj Evropi, prosečne nedeljne spot cene električne energije takođe su opale u poređenju sa 30. nedeljom, pri čemu su sva tržišta beležila niže cene osim Francuske. Većina velikih tržišta Centralne Evrope imala je cene oko 77 €/MWh, u rasponu od 58 €/MWh do 85 €/MWh. Slovenija je bila najskuplja sa 84,86 €/MWh, što je pad od 30,49% u odnosu na 30. nedelju, a odmah iza je bila Švajcarska sa 84,55 €/MWh. Francuska je imala najnižu cenu u Evropi – 58,48 €/MWh, što predstavlja rast od 3,50%.
Na nivou Evrope, prosečna nedeljna cena električne energije bila je oko 80 €/MWh, sa rasponom od 58,48 €/MWh u Francuskoj do 106,05 €/MWh u Italiji. Na tržištima MIBEL, cene su značajno porasle: u Španiji za 24,28% na 67,98 €/MWh, dok je Portugal dostigao 68,01 €/MWh, što je rast od 24,26%. U južnoj Evropi, sve zemlje JIE imale su cene ispod 100 €/MWh osim Italije. Raspon cena bio je od 64 €/MWh do 106 €/MWh, pri čemu je Turska imala najnižu cenu (64,12 €/MWh), a Grčka drugu najnižu (77,80 €/MWh). Italija je imala najvišu cenu – 106,05 €/MWh, što je pad od 3,42% u odnosu na 30. nedelju. Srbija (83,75 €/MWh) i Mađarska (82,60 €/MWh) bile su druga i treća najskuplja tržišta u JIE. Većina tržišta JIE imala je najviše dnevne cene u ponedeljak, 18. avgusta, a najniže u nedelju, 24. avgusta.
Potražnja za električnom energijom u JIE pala je za 10,20% u poređenju sa 30. nedeljom, na ukupno 16.765,04 GWh. Hladnije avgustovsko vreme smanjilo je upotrebu klima uređaja. Grčka i Italija imale su najveći pad potražnje, od 25,42% i 20,89%, a sledile su Bugarska (-12,94%) i Rumunija (-12,21%). Turska je bila jedina zemlja sa rastom potražnje, od 2,42%.
Proizvodnja električne energije iz varijabilnih obnovljivih izvora u zemljama JIE pala je za 13,3% u odnosu na 30. nedelju, na 3.231,35 GWh. Proizvodnja iz vetra opala je za 13,8% na 1.358,05 GWh, a najveće padove imale su Grčka (-22,3%) i Italija (-21,0%). Proizvodnja iz solarnih izvora smanjena je za 12,9% na 1.873,31 GWh, sa najvećim padovima u Bugarskoj (-38,3%) i Rumuniji (-19,5%).
Proizvodnja hidroenergije u JIE opala je za 19,57% na 2.132,66 GWh, pri čemu su sve zemlje osim Hrvatske zabeležile pad. Najveći pad imale su Mađarska (-57,64%) i Grčka (-28,29%), dok je Hrvatska povećala proizvodnju za 10,72%. Proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 12,03% na 7.953,80 GWh, pri čemu je proizvodnja iz uglja pala za 2,90% na 3.484,66 GWh, a iz gasa za 18,04% na 4.469,14 GWh. Turska je povećala proizvodnju iz uglja za 2,19%, ali smanjila iz gasa za 3,44%. Bugarska je zabeležila pad proizvodnje iz uglja od 25,26% i iz gasa od 5,39%. Grčka nije proizvela električnu energiju iz uglja u 34. nedelji i smanjila proizvodnju iz gasa za 28,06%.
Neto uvoz električne energije u JIE smanjen je za 32,46% na 893,06 GWh u odnosu na 30. nedelju. Izvoz je porastao za 380% na 241,27 GWh, dok je uvoz smanjen za 17,4% na 1.134,33 GWh. Rumunija i Hrvatska smanjile su neto uvoz za 50,69% i 35,77%, dok je neto uvoz Mađarske porastao za 39,02%. Grčka i Bugarska su od neto uvoznika u 30. nedelji prešle u poziciju neto izvoznika u 34. nedelji, sa 16,26 GWh i 105,39 GWh respektivno. Turska je ostala neto izvoznik, sa rastom izvoza od 137,99%.
