„Verovatno ’Gasprom’ može sa TAP-om bolje da živi nego sa ’Nabukom’. Najzad, ’Nabuko’ bi isporučivao gas Bugarskoj i Mađarskoj, koje su veoma zavisne od ruskog gasa. A baš ta tržišta želi ’Gasprom’ da snabdeva preko ’Južnog toka’. Nestankom ’Nabuka’, nestala je konkurencija“
Evropska unija je, pokazalo se prošle nedelje, ruskom gasovodu „Južni tok“ 10 godina pretila praznom puškom. Konzorcijum, koji vlada azerbejdžanskim gasnim izvorom Shah-Deniz, razočarao je Austrijance i obradovao Grke – umesto gasovodom „Nabuko“, koji je od austrijske kompanije OMV trebalo da učini globalnog gasnog lidera, odlučio se da zaobiđe balkanske zemlje i gas iz tog izvora transportuje mnogo kraćom, Rusima manje na smetnji, rutom gasovoda „Trans Adriatic Pipeline“ (TAP) od Turske preko Grčke u južnu Italiju, pa na sever.
Brisel gotovo da nije imao šta da kaže, a Moskva je reagovala neobično uzdržano.
„Sa ’Nabukom’ je ’Gasprom’ izgubio potencijalnu konkurenciju u snabdevanju Bugarske i Mađarske“, kaže austrijski ekspert za Rusiju Gerhard Mangot u intervjuu za bečki „Die Presse“.
Zašto se Azerbejdžan odlučio za TAP umesto „Nabuka“?
Mislim, pre svega, iz ekonomskih razloga. TAP znači niže investicione troškove, a tako se i dobit može brže ostvariti. Italija je tržište na kojem se još mogu postići dobre cene. Sem toga, TAP konzorcijum veoma je dobro razumeo kako da sebi priključi i dodatna tržišta. Gas neće teći samo prema Italiji, nego će ići preko Albanije, Crne Gore, Bosne, Hrvatske, a i preko Švajcarske u Nemačku.
Sa tom strategijom TAP je i Rusima manje na putu?
Verovatno „Gasprom“ može sa TAP-om bolje da živi nego sa „Nabukom“. Najzad, „Nabuko“ bi isporučivao gas Bugarskoj i Mađarskoj, koje su veoma zavisne od ruskog gasa. A baš ta tržišta želi „Gasprom“ da snabdeva preko „Južnog toka“. Nestankom „Nabuka“, nestala je konkurencija.
Da li su u projektu „Nabuko“ učinjene velike greške?
Bila je velika greška što se predugo insistiralo na predimenzioniranoj varijanti od 31 milijarde kubika godišnje. Iako Azerbejdžan pre svega nema toliko gasa. Računalo se i na gas iz Turkmenistana i Iraka, što je od početka bilo nerealno. Tek kasnije se prešlo na varijantu „Nabuko – Zapad“, sličnoj gasovodu TAP, koja zahteva manje količine.
Ali sa „Nabukom“ ne umire samo jedan projekat OMV-a, nego i jedan projekat koji se tiče evropskog prestiža. Šta to znači za energetsko snabdevanje Evrope?
Evropska komisija poslednjih 18 meseci igrala je neku vrstu dečje igre gledanja na stranu. Radilo se tako kao da je svejedno kojim će putem gas stizati u Evropu.
Da li je stvarno svejedno?
Mislim da nije. Sa stanovišta EU „Nabuko“ je naravno imao više smisla. Pre svega ako se pomisli na to da su EU države kao Rumunija, Bugarska i Mađarska veoma zavisne od ruskih isporuka gasa. Te su države sa „Nabukom“ mogle da diversifikujusvoju zavisnost.
Drugim rečima, to je energetsko-politički poraz EU?
Ali postoji bar ekonomska korist za EU – Grčka će preko TAP-a dobiti stabilno snabdevanje gasom, a kao tranzitna zemlja i prihode.
Izvor Akter
