Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikePreseljenje Vreoca ili...

Preseljenje Vreoca ili nestašica struje

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

Od optužbi, koje se poslednjih dana čuju o malverzacijama u poslovanju Rudarskog basena „Kolubara”, mnogo važnije je da u naredna dva meseca otpočne preseljenje groblja u Vreocima, jer bez uglja ispod tog sela „Kolubara” već 2013. neće moći da ostvaruje planiranu proizvodnju. Termoelektrane u Obrenovcu ostaće bez dovoljnih količina goriva, a Srbija bez planiranih kilovat-časova električne energije.
Upravo je na to, juče na konferenciji za novinare upozorio Nebojša Ćeran, direktor Rudarskog basena „Kolubara”, istakavši da kašnjenje eksproprijacije zemljišta u Vreocima, kako bi se oslobodile rezerve uglja, kao i proširenje postojećih kopova do 2013. godine može dovesti u pitanje planiranu proizvodnju struje u Srbiji, odnosno povećanje godišnjih troškova uvoza struje za 150 do 200 miliona evra. Kašnjenje u realizaciji preseljenja Vreoca od tri do pet godina moglo bi da dovede do restrikcija struje, upozorio je Ćeran.
Na kopovima „Kolubare” proizvodi se više od 75 odsto uglja u Srbiji i tržištu se isporučuje više od 1,2 miliona tona uglja za industrijsku i široku potrošnju. Geološke rezerve uglja u Kolubarskom basenu koji obuhvata 600 kvadratnih kilometara su oko tri milijarde tona, a bilansne oko dve milijarde tona.
Ćeran je istakao da je „Kolubara” 2010. završila sa pozitivnim finansijskim rezultatom od 21 milion evra. Upitan, da li„ Kolubara” ima internih ili eksternih dugovanja i prema kojim firmama, Ćeran je odgovorio da trenutni ukupni dugovi „Kolubare” iznose 9,5 milijardi dinara i da je neophodan investicioni ciklus do 2015. vredan između 120 i 150 miliona evra.
Ćeran je rekao da su u „Kolubari” 2008. godine znatno porasli troškovi zakupa privatne mehanizacije, dodavši da su delom bili opravdani, jer je to bila godina velikih radova, ali je i istakao da će to biti predmet istrage nadležnih organa koji treba da utvrde koliko je zaista bilo opravdano toliko angažovanje dodatne mehanizacije.
– Ti troškovi su u 2010. godini smanjeni za 80 odsto, odnosno za 40 miliona evra godišnje, dok je angažovanje privatne mehanizacije na kopovima smanjeno deset puta.
Od 2009. godine, kad je promenjeno rukovodstvo u „Kolubari”, propisana su pravila za prodaju uglja, obezbeđena sigurna naplata, a broj zaposlenih je manji za 800, što je donelo godišnje uštede od pet miliona evra, dok su uštede po osnovu sponzorstava i donacija dva miliona evra – rekao je Ćeran.
Troškovi „Kolubare” za zakup mehanizacije u 2010. bili su 935 miliona dinara, a 4,23 milijarde dinara (oko 50 miliona evra) u 2008. godini.
Prema njegovim rečima, za zakup mehanizacije u 2006. plaćeno je 1,5 milijardi dinara, u 2007. godini 2,4 milijarde, a u 2009. godini 1,55 milijardi dinara. Do pada troškova je došlo smanjenjem broja angažovanih mašina, moto sati, cene moto sata i ograničavanjem dnevnog angažovanja mašina.
– Nedostajuća mehanizacija sada se angažuje raspisivanjem tendera, a u ovom trenutku su od ukupno angažovane mehanizacije 82 odsto sopstvene mašine, a ostalo su iznajmljene”, kaže prvi čovek „Kolubare”, istakavši da je u kompaniji trenutno iznajmljena mehanizacija angažovana samo u prvoj smeni, dok mašine tog preduzeća rade u tri smene.
– Cena jednog moto časa iznajmljene mehanizacije danas je približno ista ceni koju ima mehanizacija u vlasništvu „Kolubare”, kaže on.
Predviđeno je da se za nabavku nove mehanizacije u 2011. izdvoji šest miliona evra, od čega pet miliona evra kroz povoljne kreditne aranžmane.

Konferenciji za novinare prisustvovali su gradonačelnik Beograda Dragan Đilas i generalni direktor EPS-a Dragomir Marković koji nije odgovarao na pitanja novinara.

Izvor Elektroenergetika.info

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Slovenija: Cene energije rastu za domaćinstva i industriju u trećem kvartalu 2024.

U trećem kvartalu 2024. godine, slovenačka domaćinstva su plaćala prosečno 0,214 evra po kWh za električnu energiju i 0,093 evra po kWh za prirodni gas, prema podacima Statističkog zavoda Republike Slovenije. Cene električne energije su blago porasle za 1%...

Srbija pregovara o povećanju snabdevanja gasom sa Gazpromom za 2025. godinu

Prema izveštajima ruskih medija, Srbija pregovara o novom sporazumu sa Gazpromom kako bi povećala snabdevanje gasom iz Rusije. Potpredsednik Vlade Aleksandar Vulin je potvrdio da je Srbija tražila veći volumen gasa, napominjući da su isporuke iz Rusije već povećane...

Rumunija: Cene električne energije skočile u novembru 2024, obim trgovine i vrednosti transakcija porasle

U novembru 2024. godine, prosečna cena električne energije na tržištu dnevnih ugovora rumunskog energetskog tržišta OPCOM iznosila je 169,03 evra/MWh, što predstavlja značajan porast od 64,5% u poređenju sa novembrom 2023. godine i rast od 87,34% u odnosu na...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!