Rumunsko tržište električne energije tokom prve polovine 2026. godine kretalo se ka snažnijoj poziciji domaće ponude, pošto je potrošnja smanjena, dok je proizvodnja povećana zahvaljujući značajnom rastu proizvodnje iz hidroelektrana i solarnih elektrana.
Potrošnja električne energije dostigla je 24,11 TWh u periodu od januara do juna, što predstavlja pad od 3,3% na godišnjem nivou, prema podacima Nacionalnog instituta za statistiku.
Industrijska potrošnja pokazala se relativno otpornom, uz pad od svega 0,6%, na 18,61 TWh.
Potrošnja u domaćinstvima zabeležila je znatno izraženiji pad, od 11,8%, na 5,31 TWh, dok je potrošnja električne energije za javnu rasvetu smanjena za 4,6%, na približno 191,3 GWh.
Proizvodnja se kretala u suprotnom smeru. Rumunska proizvodnja električne energije porasla je za 5,2%, na 26,23 TWh, čime je poboljšan osnovni odnos između ponude i potrošnje u elektroenergetskom sistemu.
Najveći rast zabeležen je kod hidroelektrana, čija je proizvodnja povećana za 17,9%, na 7,5 TWh.
Solarna proizvodnja, uključujući i proizvodnju kupaca-proizvođača, zabeležila je još veći procentualni rast, od 42,1%, dostigavši 3,26 TWh. Proizvodnja električne energije iz vetra povećana je za 9%, na 3,27 TWh.
Ovi dobici više su nego nadoknadili slabiju proizvodnju iz pojedinih segmenata konvencionalnih izvora.
Proizvodnja iz termoelektrana smanjena je za 5,9%, na 7,68 TWh, dok je proizvodnja električne energije u nuklearnoj elektrani Černavoda pala za 11,7%, na 4,53 TWh.
Prekogranični tokovi odražavali su snažniju domaću proizvodnu poziciju. Rumunski izvoz električne energije porastao je za 11,4%, na 7,69 TWh, dok je uvoz smanjen za 9,8%, na 8,46 TWh.
Rumunija je tako tokom šestomesečnog perioda i dalje ostala neto uvoznik električne energije, ali se razlika između uvoza i izvoza značajno smanjila zahvaljujući snažnijoj proizvodnji iz obnovljivih izvora energije i hidroelektrana.
Struktura promena važna je i za regionalno tržište. Rumunija je jedan od najvećih elektroenergetskih sistema u jugoistočnoj Evropi i značajno tranzitno tržište između Bugarske, Mađarske, Srbije, Ukrajine i Moldavije. Veća proizvodnja iz rumunskih obnovljivih izvora energije zato može uticati na formiranje cena i prekogranične tokove znatno izvan domaćeg tržišta.
Proizvodnja primarne energije kretala se drugačije od proizvodnje električne energije. Prema izvoru, ukupna proizvodnja primarnih energetskih resursa iznosila je 7.929,6 miliona tona ekvivalenta nafte, što predstavlja pad od 2,6% na godišnjem nivou. Proizvodnja uglja iznosila je 742,3 miliona tona ekvivalenta nafte, uz pad od 17,9%, dok je proizvodnja nafte iznosila 1.160,7 miliona tona, što je 7,2% manje. Proizvodnja prirodnog gasa smanjena je za 0,6%, na 3.710,3 miliona tona.
Podaci za prvu polovinu godine tako pokazuju da se rumunski elektroenergetski sistem sve više oslanja na hidroenergiju, energiju vetra i posebno solarnu energiju, dok domaća potrošnja električne energije ostaje ispod nivoa zabeleženog 2025. godine.
