Miler je u utorak posle potpisivanja investicione odluke o tom projektu sa Slovenijom, rekao da će sličan sporazum sa Bugarskom, jedinom tranzitnom zemljom koja još nije odobrila “Južni tok”, biti potpisan sutra, prenela je francuska novinska agencija AFP.
“Nameravamo da konačnu investicionu odluku o podmorskoj deonici potpišemo 14. novembra, a sporazum sa Bugarskom 15. novembra”, izjavio je Miler posle razgovora sa slovenačkim energetskim zvaničnicima i potvrdio da će izgradnja gasovoda početi 7. decembra.
“Gasprom” namerava da “Južnim tokom” doprema sibirski gas po dnu Crnog mora preko južne Evrope do italijanskog grada Otranto na obali Jadranskog mora.
Projekat predviđa da “Južni tok”, u dužini od 3.600 kilometara (km), ide kopnenim putem, od nalazišta gasa u Rusiji do ruskog dela crnomorske obale, u okolini grada Novorosijska.
Nakon toga, gasovod ide po dnu Crnog mora, u dužini od 900 km, do bugarske obale, a zatim kopeninim putem ka granici Srbije.
Ceo projekat trebalo bi u prvoj fazi, do kraja 2015, da osigura godišnji transport oko 32 do 33 milijarde kubnih metara (m3) prirodnog gasa do potrošača u južnoj Evropi, a dve godine kasnije, kada bude pušten u rad i drugi cevovod, dvostruko veću količinu tog energenta.
U gradnju “Južnog toka” biće uloženo, prema najnovijim procenama, oko 24 milijarde evra.
Kapacitet gasovoda kroz Srbiju iznosiće oko 40 milijardi m3 gasa godišnje, a očekuje se da će u njoj, takođe, biti čvorište za snabdevanje regiona gasom, ka Republici Srpskoj, Mađarskoj, Sloveniji, Austriji, a možda i dalje.
Projekat trase “Južnog toka” kroz Srbiju je za ovu zemlju najveći investicioni projekat u poslednjih šest decenija i njegova vrednost, samo za izgradnju, procenjuje se na oko dve milijarde evra.
Akcionari “Južnog toka” su ruski “Gasprom” koji ima polovinu vlasništva u zajedničkom preduzeću, a drugu polovinu poseduju italijanski ENI, francuski EDF i nemački BASF.
Izvor Akter
