Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...

Pogled Kremlja na evropsku energetsku krizu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Kremlj vešto koristi evropsku energetsku krizu, delimično uzrokovanu pogrešnom evropskom politikom. Na čvorištu TTF u Holandiji, cena prirodnog gasa porasla je 6. oktobra do evropskog rekorda svih vremena – 1.936 dolara za 1.000 kubnih metara. Zbog velike potrošnje i ograničene dostupnosti snabdevanja, evropski nivoi skladištenja gasa su na početku grejne sezone najniži u prethodnih najmanje deset godina (EurActiv, 30. septembar). Ruski Gazprom igra na kartu anksioznosti ograničavanjem ponude i predviđanjem hladne zime sa puno snega u Evropi (Interfax, 6. oktobar).

Istog dana, ruski predsednik Vladimir Putin organizovao je neformalnu političku diskusiju u svojoj rezidenciji u Novom Ogarevu sa najvišim zvaničnicima ruskog energetskog sektora, objavljujući događaj sa političkim efektom na evropska energetska tržišta.

Putin i potpredsednik vlade Aleksandar Novak pripisali su krizu u velikoj meri strateškim odlukama na nivou Evropske komisije, kao što su: preterano oslanjanje na nestabilna spot tržišta gasa, na štetu gasa koji se isporučuje putem gasovoda po dugoročnim ugovorima sa fiksnim cenama (gde je Rusija primarni snabdevač); nepouzdanost obnovljivih izvora energije (vetra i sunca) koja uzrokuje rastući deficit električne energije, čak i dok potražnja za električnom energijom nastavlja da raste, vođena politikom dekarbonizacije; i sveukupno pogrešno izračunavanje ravnoteže ponude i potražnje energije od strane Evropske komisije (TASS, 6. oktobar).

Putin je odbacio žalbe da Rusija uskraćuje isporuke gasa evropskim tržištima. On i drugi učesnici ove sesije su primetili da Rusija u potpunosti ispunjava svoje obaveze prema postojećim ugovorima o snabdevanju – što je potvrdila i nemačka kancelarka Angela Merkel istog dana. Ali je činjenica i da Rusija uskraćuje isporuke gasa iznad i preko postojećih ugovora u Evropi. Ova taktika je proračunata sa ciljem da pogorša gasnu krizu i prisili Berlin i Brisel da odobre rad Gazpromovog gasovoda Severni tok dva kao rešenje krize.

Prema Novakovim rečima, brzo licenciranje Severnog toka dva i početak njegovog rada predstavljali bi pozitivan signal Rusiji, otvarajući dalje mogućnosti. Rusija bi tada razmatrala prodaju izvesne količine gasa na platformi za elektronsko trgovinu u Sankt Peterburgu. Ovaj potez, čak i sa ograničenim obimom, mogao bi pomoći uravnoteženju nivoa tržišnih spot cena u Evropi. Predsednik Putin je rekao da će podržati ovu ideju.

Ovaj iscenirani događaj preneo je poruku da nestabilnost eneregtskog tržišta i prekmerne cene u Evropi nisu u interesu Rusije. Rusija ne želi da evropske kompanije zavisne od prirodnog gasa (tj. ruski kupci) prestanu sa poslovanjem. Interes Rusije je da stabilizuje evropska energetska tržišta što je pre moguće, ali pod ruskim uslovima, počevši od Severnog toka dva.

Igor Sečin, šef Rosnjefta i izvršni sekretar Predsedničke komisije za gorivo i energetski kompleks, na sednici 6. oktobra unapredio je svoj raniji predlog da Rosnjeft uđe na evropsko spot tržište prirodnog gasa. Sečinov predlog bi predstavljao prvi udarac postojećem monopol Gazproma na izvoz ruskog gasa u Evropu. Osmišljen kao „pilot projekat“, on bi ovlastio Rosnjeft da isporučuje 10 milijardi kubnih metara (bcm) gasa godišnje sa sopstvenih polja na evropska spot tržišta. Za transport, Rosnjeft bi iznajmio odgovarajuće kapacitete Gazpromovih izvoznih gasovoda (ruski „jedinstveni kanal za izvoz gasa“). Iako je predviđeno za trgovinu po tržišnim spot cenama, Rosnjeftovih 10 milijardi kubnih metara bi išlo u sistem Severnog toka i gasovod OPAL (preko kopna u Nemačkoj) zajedno sa volumenom Gazproma po ugovorenim cenama. Prema Sečinu, ulazak drugog snabdevača pored Gazproma mogao bi pokazati usklađenost sa antimonopolskim odredbama Trećeg energetskog zakonskog paketa Evropske unije. Ovo bi moglo (kako Sečin veruje) olakšati odobrenje Nemačke i EU za Severni tok dva i punu primenu OPAL-a.

Sečin već neko vreme gura ovaj predlog uz protivljenje Gasproma. Sečin je, dalje, tvrdio da bi rekordno visoke spot cene na tržištu donele neočekivani profit Rosnjeftu i, shodno tome, veliki porez za rusku vladu (Komersant, 21. septembar). Čini se da je sastanak 6. oktobra uslovno podržan „pilot projekat“ Rosnjefta.

Kako bi se ove zime (po rekordno visokim cenama) maksimalno povećao ruski potencijal za izvoz prirodnog gasa u Evropu i Kinu, Sečin predlaže da ruske elektrane umesto prirodnog gasa kupuju i skladište mazut za moguću upotrebu za proizvodnju električne energije. Ova zamena bi omogućila preusmeravanje dodatne količine prirodnog gasa ka izvozu, ako nivoi cena ostanu atraktivno visoki (TASS, 6. oktobar). Takav potez bi, međutim, sabotirao dekarbonizaciju i klimatske agende Evropske unije i Sjedinjenih Država.

Nemačka kancelarka Angela Merkel potvrdila je Putinovu tvrdnju da Rusija u potpunosti ispunjava svoje obaveze u snabdevanju prirodnim gasom prema postojećim ugovorima. Istog dana kada je održana Putinova sednica u Novom Ogarevu, Merkel je novinarima rekla da je telefonirala predsedniku Putinu da se raspita o situaciji sa skladištima gasa u Nemačkoj i u EU, kao i o korišćenju ukrajinskih tranzitnih cevovoda za izvoz ruskog gasa. Prema Merkel, Rusija je do sada ispoštovala sve evropske naloge za kupovinu gasa; zaista, „nema naloga za kupovinu gasa koje je Rusija odbila“. Merkel je objasnila da „Rusija može da isporučuje gas samo na osnovu obavezujućih ugovora, a ne „tek tako “. Stoga se postavlja pitanje: Da li je naručeno dovoljno gasa? Ili je visoka cena razlog da ne naručite mnogo?“ Po mišljenju Merkelove, „navikli smo na veoma niske cene gasa“ (Bundeskanzlerin.de, 7. oktobar).

Izvor: jamestown.org

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Evropa: Nedeljne cene struje kretale su od 25 do 103 evra/MWh

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u četvrtoj nedelji aprila cene na glavnim evropskim tržištima električne energije porasle su u odnosu na prethodnu nedelju. Najveći rast ostvarili su EPEX SPOT tržište Francuske i MIBEL tržište Španije i Portugala, od 181%, 402%, odnosno 419%....

Evropa: Cena TTF gasnih fjučersa ispod 30 evra/MWh u 17. nedelji

  Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, cena TTF gasnih fjučersa na ICE tržištu za mesec unapred ostale su ispod praga od 30 €/MWh u četvrtoj nedelji aprila. Silazni trend započet krajem prethodne nedelje nastavio se do utorka, 23. aprila. Tog dana ovi fjučersi...

Evropa: Nedeljne cene električne energije kretale su se između 5 i 92 evra/MWh

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u trećoj nedelji aprila cene na većini vodećih evropskih tržišta električne energije su porasle u odnosu na prethodnu nedelju. Izuzetak je bilo MIBEL tržište Portugala i Španije, sa padom od 29% i 33%. Tržište Nord Pool nordijskih...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!