Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikePočelo korišćenje energije...

Počelo korišćenje energije vetra na Baltičkom moru

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Digital
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Rudarstvo
Supported byspot_img

U prisustvu savezne kancelarke Angele Merkel danas je na severu Nemačke u rad pušteno prvo postrojenje za dobijanje struje iz energije vetra na Baltičkom moru.

Eolski park Baltik 1 na otvorenom moru sastoji se od 21 vetrenjače čiji rotori imaju promer od 93 metra i ukupnu snagu od 48,3 megavata. Udaljen je 16 kilometara od obale u regionu Zingst-Dars.

Godišnje bi Baltik 1 trebalo da proizvodi do 185 gigavatsati struje, što je dovoljno za pokrivanje potreba oko 50.000 domaćinstava.

Kancelarka Merkel, koja je postrojenje na otvorenom moru najpre razgledala iz helikoptera, ocenila je da Nemačka ovim poduhvatom “stupa na nepoznatu zemlju”.

Predstavnici energetskog koncerna EnBW, koji upravlja Baltikom 1, najavio je istovremeno i početak rada na projektu Baltik 2 koji treba da bude završen 2013. godine, a imaće 80 vetrenjača.

Eolski parkovi na otvorenom moru trebalo bi, kako je danas najavljeno, da ubuduće daju veliki doprinos proizvodnji struje u Nemačkoj.

Već sada se 6,4 odsto bruto potrošnje struje pokriva iz energije vetra. Time je vetar najvažniji obnovljivi izvor energije u Nemačkoj.

Medjutim, izgradnja offshore-postrojenja je teška i skupa i skopčana sa opasnostima po ekologiju mora. Pored toga, nužni su i novi strujni vodovi da bi se struja proizvedena na otvorenom moru prenosila dublje u unutrašnjost Nemačke.

Nemačka planira da do 2050. u potpunosti predje ne korišćenje energije iz obnovljivih izvora, pri čemu bi 80 odsto trebalo da otpada na vetar, 10 odsto na sunčevu energiju i ostatak na biomasu i vodu.

Ekološke organizacije su u više navrata kritikovale izgradnju offshore-postrojenja za dobijanje struje iz vetra smatrajući da ona remete ekološku ravnotežu mora, da pre svega ugrožavaju priobalne delfine i mnoge vrste ptica selica.

U aprilu prošle godine je u blizini ostrva Borkum na Severnom moru otvoreno prvo nemačko postrojenje za dobijanje struje iz snage vetra na otvorenom moru.

U medjuvremenu je već odobreno ili planirano više desetina projekata gradnje eolskih postrojenje u nemačkim vodama Severnog i Baltičkog mora.

Izvor beta.rs

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija obezbedila garanciju za kredit od 67 miliona evra za obnovu Vlasinskih hidroelektrana

Vlada Srbije je potpisala ugovor sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) kako bi obezbedila garanciju za kredit u iznosu od 67 miliona evra za obnovu Vlasinskih hidroelektrana. Kredit, koji je dostupan tokom petogodišnjeg perioda, omogućava korisniku da...

Grupa Copelouzos ubrzava projekat elektroenergetske interkonekcije između Egipta i Grčke u vrednosti od 4,2 milijarde evra

Grupa Copelouzos ubrzava razvoj podmorske elektroenergetske interkonekcije sa Egiptom u vrednosti od 4,2 milijarde evra, sa planom da izgradnja bude završena i operacije počnu do 2030. godine. Interkonekcija, poznata kao GREGY, već je privukla značajno interesovanje evropskih banaka za potencijalno...

Grčka: Domaća potrošnja gasa porasla za 30% u 2024. godini, uzrokovano potražnjom za proizvodnjom električne energije

Prema podacima operatora za prenos prirodnog gasa u Grčkoj, DESFA, domaća potrošnja gasa zabeležila je značajan porast od 30,03% u 2024. godini, sa 50,91 TWh u 2023. na 66,2 TWh. Glavni faktor ovog rasta bila je značajna potražnja za proizvodnjom...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!