Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaPlaćamo a nemamo...

Plaćamo a nemamo OIE

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Struja neće poskupeti 1. aprila, ali će martovski računi biti uvećani za trošak subvencionisane struje iz obnovljivih izvora energije, što je oko 4,4 pare po kilovat-času. To će uz prosečnu potrošnju od 400 kilovata mesečni račun uvećati za oko 16 dinara.Procene su da će se po ovom osnovu tokom godine prikupiti do 10 miliona evra. Taj novac je namenjen investitorima koju ulažu u „zelenu energiju”.S tim što će se svake godine naknada menjati.Šta građani zapravo plaćaju kroz račune, a sve pod stavkom subvencionisane struje iz obnovljivih izvora? Ovo pitanje je veoma zanimljivo, jer Srbija ima svega 37 proizvođača koji kilovat-sate dobijaju iz malih hidroelektrana i čija je proizvodnja gotovo simbolična u odnosu na ukupnu ponudu. Srbija za sada nema nijedan veći vetropark, solarne elektrane, a još manje energane na biomasu. Ispada da plaćamo ono što nemamo niti trošimo.

Osim toga 3,5 miliona domaćinstava koja imaju brojila svakog meseca s računom plaćaju i fiksnu naknadu za struju od 31,5 dinara po kilovat-satu široke potrošnje, kao i 119,07 dinara naknada za merno mesto. I kakva je vajda za građane od toga? Nikakva. Čist ćar za EPS.

S druge strane ko je građane pitao da li hoće da plaćaju ove subvencionisane kilovat-sate investitorima koji su našli računicu da ih proizvode i na njima zarađuju? I drugo, koliko je normalno da se u isto vreme, dok se preko EPS-a vodi socijalna politika kroz jeftinu struju i time ovo javno preduzeće tera u propast, uvodi naknada za „zelene kilovat-sate”?

Upitana kako je plaćanje zelene struje regulisano u zemljama gde se na mreži već nalaze ovi kilovati, Maja Turković iz srpskog Udruženja za energiju vetra, kaže, da je domaće zakonodavstvo prepisalo iskustva okolnih zemalja.

– Praksa najvećeg broja zemalja je da „zelene kilovate” plaćaju krajnji potrošači, odnosno građani. Za 50 megavata koliko Srbija u ovom času dobija iz obnovljivih izvora naknadu je do sada plaćao EPS, jer mu je to zbog simboličnih kilovat-sati, bilo isplativije nego da štampa uplatnice, kaže Turković.

Pošto se očekuje, dodaje, da se na mreži ubuduće nađe više zelene struje, odlučeno je da je plaćaju svi potrošači. Dobro je, objašnjava, što će se ovaj trošak videti na svakom računi, jer građani treba da znaju šta i koliko plaćaju. Jedino nije jasno zašto je 4,4 pare linearno, bez obzira na potrošnju. Logično bi bilo da oni koji troše više struje više i plaćaju i obrnuto.

– Da cela stvar nije išla preko računa za struju, naknada bi se proizvođačima plaćala iz budžeta, što bi tek bio problem za građane, jer niko ne bi znao koliko se za tu namernu para izdvaja, kaže Turković.

Ona kaže da u razvijenim zemljama, gde se zelena energija odomaćila na računima, postoji takozvani miks. Pa se tačno zna koliko je struje proizvedeno iz vode, koliko iz vetra, sunca.. i sve to plaćaju krajnji potrošači. Turković objašnjava i da se na ovaj način ukida monopol na tržištu struje.

– EPS na ovaj način gubi monopol: tržište se širi. Svi smo plaćali i svaki izgrađeni energetski objekat koji je vlasništvo države odnosno EPS-a preko računa za struju, pa ko nas je pitao hoćemo li to ili ne. Osim toga Srbija po direktivi EU do 2017. godine mora tehnološki da osavremeni sve termoblokove iz kojih se danas dobijaju takozvani prljavi kilovat-sati. Oko 66 odsto struje je iz uglja koji zagađuje okolinu. Po završetku tog posla kilovat-čas dobijene struje iz uglja koštaće oko 7,5 evrocenti, dakle tri puta skuplje nego danas, kaže ona.

U EPS-u potvrđuju da su do sada sami plaćali zelene kilovate za oko 50 megavata struje koliko se proizvodi iz malih HE, a da se zbog očekivanog rasta potrošnje struje iz obnovljivih izvora trošak prebacuje na građane.

Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije, kaže da je dobro da Srbija ima zelene kilovate, ali da ne može u isto vreme EPS da proizvodi najjeftiniju struju, a da se s druge strane od građana traži da plaćaju zelenu energiju kako bi se poštovala direktiva EU.

Predlog zaštitnika potrošača je bio da struja poskupi za dva odsto, gde bi se deo izdvajao za socijalno ugrožene, deo za obnovljive izvore i energetsku efikasnost. S tim što tačno mora da se zna koliko će se gde para plasirati.

Građani moraju da znaju šta i koliko plaćaju. Na računima EPS-a već sada ima mnogo nejasnoća, zaključuje on.

Izvor Agencije

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: JANAF preuzeo svoj prvi solarni projekt 

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) putem povezanog društva JANAF OIE sklopila je Ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u društvu Solar Energy Vođinci i ulaganju u solarnu elektranu u Vođincima, nedaleko od Vinkovaca, projektovane instalirane snage 14,3 MW i priključne snage...

BiH: EPBiH raspisala tender za remont turbine bloka 7 TE Kakanj

Elektroprivreda BiH je raspisala međunarodni javni poziv za revitalizaciju turbinskog postrojanja na bloku 7 u Termoelektrani Kakanj. Kako se navodi u pratećoj dokumentaciji procijenjena vrijednost je blizu 35 miliona KM sa PDV-om. Predviđen je postupak e-aukcije a kriterijum  jenajniža cena. Rok isporuke je 15...

Rumunija: Fič dodelio Romgazu rejting ‘BBB-‘

Kreditna agencija Fič Rejtings je prvi put dodelila rumunskoj kompaniji Romgaz dugoročni kreditni IDR rejting BBB-, sa stabilnim izgledima. Ovaj rejting Romgaza veći je za jedan stepen u odnosu na njegov “bb+” samostalni kreditni profil (SCP) za državnu podršku, prema kriterijumima Fiča...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!