U donjem toku, Ibar neće više biti brza planinska reka, već povezan sistem protočnih akumulacija za deset hidroelektrana. Najveća hidroelektrana, visine 27 metara iznad nivoa vode, gradiće se kod Magliča.
Njena instalisana snaga je 13, 6 megavata. Najslabija, sa najmanjom akumulacijom biće kod varošice Ušće, snage 10, 4 megavata. Ceo akvatorij u Ibarskoj klisuri biće dug 18 kilometara i nije predviđen za vodosnabdevanje.
“Mi smo definisali uz buduće akumulacije i brane, više akumulacija odnosno zona u kojima je moguće graditi objekte različite namene. Za stanovanje, privredu, komercijalu i tako dalje”, kaže doktor Nebojša Stefanović, rukovodilac izrade Prostornog Plana Ibarske hidroelektrane.
Instalisana snaga svih hidroelektrana na Ibru biće 103 megavata. Svaki proizvedeni kilovat struje planiran je da se izveze.
Dejan Divac, projektant u Institutu “Jaroslav Černi” kaže da bi 15 godina izvozili struju u Italiju po znatno većim cenama, nego što se mogu postići na našem tržištu, a reč je, kako kaže, o 150 evra po megavatsatu.
Žitelji Ušća, jedinog većeg naselja uz budući akvatorij, smatraju da je ovo šansa za privredni razvoj njihovog kraja i nadaju se novim radnim mestima.
Miroslav Pavlović iz Ekološkog pokreta Ibar u Kraljevu kaže da će ova investicija doneti novu ekološku katastrofu.
Hidroelektrane će uticati na ekosistem i životnu sredinu. Zagovornici protiv ističu da je Ibarska dolina, zapravo idealana za vetrogeneratore. Vetroparkovi na ovom istom prostoru dali bi tri puta veću sangu u megavatima od hidroelektrana.
Izvor Rts
