Trgovci električnom energijom tradicionalno se fokusiraju na prognoze cena, spreadove i opcionalnost, dok se trezorski timovi bave kolateralom, kreditnim linijama i likvidnošću. Međutim, na volatilnim tržištima električne energije, trezorska funkcija može odrediti da li je određena trgovačka strategija uopšte održiva.
Pozicije kojima se trguje na berzi zahtevaju početni i varijacioni margin, bilateralni ugovori zauzimaju kreditne limite, dok operatori prenosnih sistema mogu zahtevati finansijske garancije. Kompanija može imati hedž koji je ekonomski opravdan, a da se ipak suoči sa značajnim odlivom gotovine pre isporuke ako se tržišne cene pomere protiv njene derivativne pozicije.
Razlika između tržišnog rizika i rizika likvidnosti zato postaje sve važnija širom Jugoistočne Evrope.
Ovo pitanje je posebno značajno u SEE, gde vremenski uslovi, hidrološke prilike, koncentrisani proizvodni portfelji i prekogranična ograničenja prenosne mreže mogu izazvati nagla pomeranja cena.
Trgovačka kompanija koja posluje na tržištima SEEPEX, HUPX, OPCOM, IBEX, CROPEX, HEnEx i drugim regionalnim tržištima može imati kolateral raspoređen između više klirinških sistema, banaka i ugovornih strana.
Kapital raspoloživ na jednom računu ne može se uvek dovoljno brzo prebaciti kako bi se zadovoljio zahtev za dodatnim marginom na drugom mestu. Konkurentno poslovanje u regionalnoj trgovini zato zahteva više od poznavanja tržišta. Potrebna je i napredna infrastruktura za upravljanje trezorom, kolateralom i kreditnim rizikom.
Kako hedžing može da izazove pritisak na likvidnost
Zamislimo proizvođača električne energije iz obnovljivih izvora koji deo očekivane proizvodnje prodaje unapred. Ako veleprodajne cene nakon toga naglo porastu, vrednost derivativne pozicije može postati negativna po principu tržišnog vrednovanja i izazvati značajne zahteve za uplatu gotovinskog kolaterala.
Istovremeno, očekivana vrednost fizičke proizvodnje električne energije kompanije je porasla.
Kompanija je, dakle, ekonomski zaštićena hedžingom, ali kratkoročno ipak može postati negativna sa stanovišta likvidnosti.
Trgovci električnom energijom mogu biti izloženi suprotnom riziku. Njihovi troškovi fizičke nabavke mogu brzo rasti, dok finansijski hedž donosi kompenzujuće dobitke, što stvara različite vremenske potrebe za gotovinom i kolateralom.
Tokom ekstremne volatilnosti, takva vremenska neusaglašenost može izvršiti značajan pritisak na obrtni kapital i kreditne linije.
Zbog toga menadžment mora da procenjuje rizik likvidnosti pored tradicionalnog pokazatelja rizične vrednosti (VaR). Stres-testovi treba da pokažu koliko bi gotovine bilo potrebno ako se terminske cene pomere za nekoliko standardnih devijacija, ako se povećaju zahtevi za kolateralom, ako banka smanji kreditnu liniju ili ako više berzi istovremeno poveća zahteve za marginom.
Cilj nije precizno predvideti sledeću krizu. Cilj je obezbediti da kompanija ima dovoljno likvidnosti da održi svoje pozicije sve dok hedž ne obezbedi očekivanu ekonomsku zaštitu.
Nova prilika za finansijske usluge
Sve veći značaj kolaterala otvara prostor za banke, klirinške brokere i specijalizovane pružaoce finansijskih usluga.
Banke mogu razvijati revolving kreditne linije namenjene energetskom sektoru, povezane sa kolateralom za berzanske pozicije, garancijama i potraživanjima. Klirinški brokeri mogu manjim komunalnim preduzećima, proizvođačima i industrijskim potrošačima obezbediti pristup tržištu i usluge netiranja.
Velike trgovačke kuće takođe bi mogle sve više da preuzimaju ulogu posrednika za kompanije koje ne mogu efikasno da finansiraju direktno učešće na veleprodajnim i balansnim tržištima.
Tehnologija postaje podjednako važna. Trezorske platforme sposobne da prate zahteve za kolateralom na više berzi i kod različitih ugovornih strana mogu da identifikuju neiskorišćenu likvidnost i smanje nepotrebno prekomerno obezbeđivanje kolateralom.
Osiguranje i strukturirani proizvodi mogli bi da pruže dodatni sloj zaštite.
Vremenski derivati mogu da zaštite izloženost vetru, temperaturi i hidrološkim prilikama. Proizvodi za zaštitu minimalne ostvarene cene proizvodnje mogu da zaštite projekte obnovljivih izvora od efekata kanibalizacije cena, dok proizvodi za rizik od ograničenja proizvodnje i debalansa mogu da pokriju specifičnije operativne rizike.
Banke i kompanije koje trguju robom takođe mogu razvijati strukturirane ugovore kojima se rizik profila i vremenske raspodele potrošnje ili proizvodnje prenosi sa proizvođača i velikih potrošača na finansijskog posrednika.
Ova tržišta će se verovatno razvijati postepeno, jer je likvidnost u pojedinim delovima Jugoistočne Evrope i dalje ograničena. Ipak, izloženosti koje treba zaštititi već su velike i nastavljaju da rastu.
Pritisak na konsolidaciju
Snaga bilansa može sve više uticati na strukturu regionalnog tržišta trgovine električnom energijom.
Velike energetske kompanije i međunarodne trgovačke kuće uglavnom imaju pristup jeftinijem finansiranju, širim mogućnostima netiranja i snažnijim garancijama u odnosu na manje nezavisne trgovce. U normalnim tržišnim uslovima ta razlika može biti podnošljiva.
Tokom ekstremne volatilnosti, međutim, ona može postati presudna.
Manji trgovci mogu biti prinuđeni da smanjuju pozicije upravo u trenutku kada su tržišne prilike najatraktivnije, dok konkurenti sa snažnijim bilansom mogu da zadrže ili čak povećaju svoju izloženost.
Likvidnost zato postaje konkurentska prednost, a ne samo zahtev upravljanja rizikom.
To otvara i važno regulatorno pitanje. Pravila o kolateralu neophodna su za zaštitu klirinških sistema i ugovornih strana, ali prevelika fragmentacija može povećati prepreke za ulazak novih učesnika na tržište.
Bolje mogućnosti međusobnog prebijanja kolaterala, transparentni zahtevi za garancije i efikasnije korišćenje bankarskog kolaterala mogli bi da podstaknu konkurenciju bez ugrožavanja finansijske sigurnosti.
Regionalna integracija tržišta zato ne bi trebalo da obuhvati samo spajanje tržišta električne energije i usklađivanje cena, već i finansijsku infrastrukturu potrebnu za efikasno prekogranično trgovanje.
Trgovački desk budućnosti
Uspešna trgovačka kuća u Jugoistočnoj Evropi sve više će objedinjavati analizu tržišta, upravljanje kreditnim rizikom, trezor i strukturirane finansijske proizvode.
Transakcija se neće procenjivati samo na osnovu očekivanog spreada, već i prema tome koliko kapitala i kolaterala zahteva.
PPA ugovor neće se analizirati samo kroz izloženost cenama električne energije, već i kroz zahteve za kolateralom tokom celog njegovog trajanja. Baterijski sistemi i portfelji fleksibilne potrošnje takođe će se delimično vrednovati prema profilu likvidnosti hedž pozicija i tržišnih transakcija koje stvaraju.
To finansijske kapacitete čini sve važnijim delom konkurentnosti na fizičkom tržištu električne energije.
Veoma precizna prognoza cena ima ograničenu vrednost ako trgovac nema dovoljno snažan bilans da zadrži poziciju tokom perioda volatilnosti.
Kako se tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi budu produbljivala, a integracija balansnih tržišta ubrzavala, kompanije sa disciplinovanim upravljanjem likvidnošću, efikasnim strukturama kolaterala i razvijenim mogućnostima prenosa rizika verovatno će steći strukturnu prednost.
Sledeća granica konkurencije u regionalnoj trgovini električnom energijom možda zato neće biti pitanje ko može najpreciznije da predvidi tržište, već ko može dovoljno dugo da finansira svoju poziciju da bi se ta prognoza pokazala tačnom.
