Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaNa obodu kolubarskih...

Na obodu kolubarskih kopova , Vodosnabdevanje za 8.000 korisnika

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Medoševački vodovod snabdeva pijaćom vodom istočni deo basena i susedna sela. voda među najkvalitetnijima na teritoriji Grada Beograda

Rudarski basen „Kolubara” pored osnovne delatnosti, proizvodnje, prerade i oplemenjivanja uglja, radi i druge poslove koji su od životnog interesa za stanovništvo ovog kraja. Jedan od očiglednih primera je Vodovod „Medoševac”, koji radi u okviru Pogona „Pomoćne mehanizacije”, to jest u Ogranku „Površinski kopovi”. Vodovod je nastao 1958. godine da bi vodom za piće snabdevao rudarsko naselje Rudovci. Broj korisnika vodovoda godinama je rastao, tako da danas pijaćom vodom snabdeva oko 8.000 potrošača.

Glavni poslovođa Vodovoda „Medoševac” Miliša Mušicki navodi da ovaj broj korisnika vodu dobija iz medoševačkog i junkovačkog sistema. Pijaćom vodom snabdevaju se površinski kopovi Polje „D”, Polje „B”, „Pomoćna mehanizacija”, Centar za stručne poslove u Baroševcu, kao i svi industrijski objekti i rudarska naselja koja se nalaze na obodu kopova. Vodom se opskrbljuju sela Medoševac, Zeoke, Baroševac, Mali Crljeni, Rudovci i Junkovac. Objašnjavajući detalje vodosnabdevanja, Mušicki je rekao:
– Da bi se obezbedila dovoljna količina vode za sve potrošače, vodovod radi sa pet postrojenja. Prvo je stacionarno u Medoševcu kapaciteta 25 litara u sekundi, koje i pored zastarele tehnologije radi bez većih problema od osnivanja. Drugo, mobilno postrojenje, obnovljeno je 2010. godine i njegov kapacitet je 10 litara u sekundi. Istog kapaciteta je i postrojenje koje je krajem prošle godine pušteno u rad. Postrojenje „Nova montaža” prerađuje sirovu vodu iz izvorišta Zeoke. Izgrađeno je 2007. godine i njegov maksimalni kapacitet je 15 litara u sekundi. Postrojenje u Junkovcu takođe, datira iz 1958. godine i njegov kapacitet je 10 litara u sekundi. Voda do potrošača teče putem primarnog i sekundardnog cevovoda ukupne dužine 38 kilometara.

Do vode se dolazi iz četiri izvorišta sirove vode. To su: Medoševac, Zeoke, Junkovac i Arapovac. U sklopu tih izvorišta izbušeno je 17 bunara. Najboljim se smatra izvorište u Medoševcu. Mušicki ističe da o kvalitetu vode dovoljno govori izveštaj Gradskog zavoda za zaštitu zdravlja, u kome se konstatuje da je ovo jedna od najkvalitetnijih voda na teritoriji grada Beograda.
– Ovakvi rezultati su evidentni zahvaljujući stalnoj brizi o kvalitetu vode o čemu brine naša interna laboratorija u kojoj se svakodnevno vrše fizičko hemijske analize vode. Zavod za javno zdravlje Beograda, takođe, dva puta mesečno uzima uzorke vode. Pored fizičko hemijskih analiza, u internoj labaratoriji stanje rezidualnog hlora se kontroliše na sat vremena. Samo u protekloj godini u ovoj laboratoriji je urađeno 2.888 analiza – naglasio je naš sagovornik.

Proizvodnja vode u protekloj godini je impresivna. Tako je iz vodovodnih postrojenja u Medoševcu proizvedeno 1.046.330 kubika, iz „Nove montaže” 403.597, dok je postrojenje u Junkovcu proizvelo 258.832 metara kubnih vode. U ovoj godini, proizvodnja vode će, po svim pokazateljima, biti još bolja jer je za šest meseci vodovod „Medoševac” proizveo više od milion kubika vode.
– S obzirom na broj potrošača i količinu proizvedene vode, moramo naglasiti da u odnosu na neke evropske standarde, proizvodimo četiri puta više vode od potrebnih količina. Međutim, i pored dovoljnih količina prerađene vode, neophodno je da naši korisnici budu racionalni potrošači. Da proizvodnja i distribucija vode teče nesmetano, zaslužna je i naša služba održavanja, čiji radnici, iako malobrojni, daju sve od sebe na ovom poslu – naglašava Mušicki i dodaje da im je veoma značajna pomoć ostalih službi „Pomoćne mehanizacije” kao i dobra saradnja sa JPKP „Lazarevac”.

U narednom periodu, u zavisnosti od napredovanja površinskih kopova, predviđena je rekonstrukcija starog cevovoda od Medoševca do Baroševca.

Vodovod „Medoševac” je u potpunosti spreman za letnji period, ali apeluju da svi potrošači racionalno koriste vodu kako ne bi dolazilo do restrikcija.

Izvor RB Kolubara

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija i Rusija sarađuju kako bi obezbedile stabilno snabdevanje gasom usred američkih sankcija Gazprombanci

Srbija i Rusija rade zajedno na pronalaženju rešenja koje će obezbediti nesmetano snabdevanje gasom Srbiju, nakon što su SAD nedavno uvele sankcije Gazprombanci, izjavio je Dušan Bajatović, generalni direktor državne gasne kompanije Srbijagas, u intervjuu za RIA Novosti. Dana...

Region: Bugarska i Albanija jačaju energetsku saradnju novim memorandumom i planovima za Evropski energetski koridor VIII

Ministar energetike Bugarske, Vladimir Malinov, i potpredsednica vlade i ministarka energetike Albanije, Belinda Balluku, razgovarali su o razvoju projekta Evropskog energetskog koridora VIII i perspektivama za bilateralnu saradnju u energetskom sektoru. Dva ministra su se saglasila da potpišu Memorandum...

Rumunija otkriva novu energetsku strategiju za 2025-2035. godinu, s ciljem bezbednosti, održivosti i konkurentnosti

Rumunija je usvojila svoju prvu sveobuhvatnu energetsku strategiju u poslednjih 17 godina, saopštilo je Ministarstvo energetike. "Energetska strategija Rumunije 2025-2035, sa projekcijama do 2050. godine" definiše budući pravac razvoja energetskog sektora zemlje, fokusirajući se na tri ključna cilja: bezbednost,...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!