Glavni razlog povećanja potrošnje je niska cena električne energije. – EPS ima i kadra i potencijala i infrastrukturu da i dalje bude lider ne samo na tržištu Srbije, nego i u okruženju.
Srbija 25 godina nije dobila nijedan ozbiljan energetski objekat i zato je najavljena gradnja novih elektroenergetskih kapaciteta veoma značajna za elektroenergetski sistem i samu državu, jer znači povećanje proizvodnje energije i veću sigurnost u snadebavanju – kaže u razgovoru za „kWh“ Milutin M. Prodanović, pomoćnik ministra za infrastrukturu i energetiku, zadužen za elektroenergetski sektor.
Nove elektrane, koje najavljuju „Elektroprivreda Srbije“ i Ministartsvo infrastrukture i energetike, prema rečima Prodanovića, bile bi građene po najnovijim tehnologijama, koje bi doprinele smanjenju emisije ugljendioksida. Tako bi se, kako kaže pomoćnik ministra intrstrutkure i energetike, stare elektrane mogle zameniti novosagrađenim. Primer su blokovi 1 i 2 u Termoelektrani „Nikola Tesla A“.
Najavljuju se i strateška partnerstva za gradnju novih elektrana, da li je Srbija spremna za takvu vrstu partnerstva?
Spremna je Srbija za strateška partnerstva, ali ključna je cena električne energije. Pitanje je da li bi bilo ko investirao veliku sumu novca u gradnju elektrane, ako zna da je period isplativosti i povraćaja investicije nekoliko puta duži nego u okruženju. Pratimo šta se dešava u regionu, ima investicija, ali su i cene električne energije znatno veće nego kod nas. Trebalo bi raditi i na energetskoj efikasnosti i podizanju svesti o kvalitetnijim načinima korišćenja električne energije i ona nikako ne sme da bude glavni energent za grejanje. To je zaista skup proizvod da bi se na takav način koristio. Stvaraju se veliki gubici kada se mehanička ili toplotna energija pretvara u električnu energiju, koja se potom koristi za grejanje. Potrebno je raditi i na obrazovanju posebno mladih generacija, EPS bi to mogao kroz edukativno – promotivne filmove koji bi promovisali veću svest o energetskoj efikasnosti.
U poslednje vreme ima kritika na račun korišćenja obnovljivih izvora energije, zašto Srbija treba da se okrene ulaganju u tu oblast?
Električna energija proizvedena iz elektrana koje koriste obnovljive izvore energije je skupa, a Srbija je, odnosno bivše Ministarstvo rudarstva i energetike, uspostavila podsticajne tarife za proizvodnju „zelene“ energije. Zato je i veliko intersovanje za izgradnju elektrana na obnovljive izvore. Cena te energije motiviše potencijalne ulagače, a kako slični modeli svuda u svetu postoje, sigurno je da razlika u ceni između podsticajnih tarifa i regularne cene električne energije donosi isplativnost ulaganja. Treba da iskoristimo sve potencijale obnovljivih izvora, ali ne možemo samo sa njima zadovoljiti naše potrebe. Istina je da će nam Evropska unija i Energetska zajednica odrediti veći prag korišćenja „zelene“ energije zbog smanjenja emisije CO2 u ukupnoj proizvodnji i zato smatram da posao izgradnje mini hidroelektrana i iskorišćenja hidropotencijala treba da bude i posao EPS – a. Strateške partnere za pojedine objekte EPS je već pronašao, ali sve se odvija sporo i stidljivo i nema još konkretnih rezultata, a treba odgovoriti na izazove i brže ući u izgradnju objekata.
Jesu li onda obnovljivi izvori budućnost srpske elektroenergetike?
Jesu, ali se kao država ne možemo na njih osloniti u većoj meri. Trebalo bi, prvenstveno, iskoristiti preostali hidropotencijal, a kada je reč o vetru nismo zemlja koja ima izrazito povoljne uslove. Potrebno je iskoristi vetropotencijal na istoku i severoistoku Srbije, a važno je što se počinju graditi i objekti koji će koristiti biomasu kao obnovljivi izvor. Nadam se da će se razvojem poljoprivrede i stočarstva i sa intenzivnijim investiranjem pokrenuti i povećati ulaganja u korišćenje biomase i biogasa. Na ovom nivou investicija u poljoprivredu i trenutnom procentu obrađenosti površina, ipak, nismo spremni za ozbiljnije poduhvate.
Dugovanja potrošača za potrošenu električnu energiju jedna su od najvećih „rak rana“ EPS – a. Kako rešiti taj problem?
Finansijska disciplina nije bila na zavidnom nivou poslednjih 15 do 20 godina, ali dugovi su se rešavali multikompenzacijama. To je bio jedan od dobrih metoda za naplatu potraživanja javnih preduzeća. Sada više toga nema, dugovi se gomilaju i EPS ima problema u naplati i to ne samo od privatnih firmi, već i od državnih i javnih preduzeća. Mora se sprovoditi strožija politika isključenja subjekta koji i pored ponuđenih reporograma ne izvršavaju svoje obaveze, a rešenje je u sistemskom pristupu i saradnji sudstva, tužilaštva i EPS – a. Ne bih preporučivao model konvertovanja dugova u kapital preduzeća, koji neka JP koriste, jer je menadžment EPS – a specijalizovan za proizvodnju uglja, proizvodnju i distribuciju električne energije i time bi se opet vratile davno izdvojene non – kor delatnosti u nekoj drugoj formi u kompaniju.
Potrošnja električne energije iz godine u godinu je sve veća. Zašto?
Glavni razlog povećanja potrošnje je niska cena električne energije, jer privreda nema novih značajnih kapaciteta koji bi uticali na povećanje potrošnje, a rast se vidi u kategoriji „domaćinstvo“ u zimskom periodu. Ljudi na uštrb ostalih energenata koji su im dostupni prelaze na jefitnu električnu energiju za grejanje i samo se ponašaju ekonomski logično.
Kako onda doći do cenovne realnosti, a pritom ne dovesti do povećanja cena i težeg položaja socijalno ugroženih?
Na tržišno poslovanje jednom se mora preći kako bi bilo investicija i razvoja, a samim tim i cena električne energije za koju godinu moraće da bude tržišna. Država što pre mora da napravi davno obećane socijalne karte, gde će određenim mehanizmima subvencija pomoći socijalno ugroženim da imaju dovoljno električne energije koju će moći po određenoj ceni platiti. U okruženju postoji nekoliko rešenja, a država treba da odluči koje će primeniti i prilagodi ih uslovima u Srbiji.
Pomenuli ste tržište, već sledeće godine ono se otvara za električnu energiju za velike kupce, a 2015. Godine za sve potrošače. Šta nas čeka?
Iskustva iz visoko razvijenih zemlja pokazuju da je samo pet odsto domaćinstava promenilo snabdevača. Narod jednostavno navikne na nekoga ko je dugo godina prisutan na tržištu, a i električna energija nije mobilna telefonija da se tek tako menja snabdevač.
Hoće li EPS uspeti da nađe svoje mesto na otvorenom tržištu?
EPS ima i kadra i potencijala i infrastrukturu da bude i dalje lider, ne samo na tržištu Srbije, nego i u okruženju. Otvaranjem predstavništava i razvojem trgovine koja će biti odvojena delatnost, EPS dobija šansu da se takmiči sa ostalima. Budućnost EPS – a je i u trgovini na malo, ako je EPS uspeo da opstane ovoliko dugo sa niskom cenom, tržište može samo da donese dobrobit. Sa dobrom reorganizacijom koja se već radi u EPS – u i odvajanjem trgovine na distributivnom nivou, počeće priprema za tržišnu utakmicu.
Kopovi i termoelektrane su zabeležili rekordne proizvodnje koje su pre 10 godina mogle samo da se sanjaju, rade se modernizacije, ali je sve na ivici izdržljivosti. Kako EPS i dalje da funkcioniše na toj tankoj liniji?
EPS je ostvario fantastične rezultate u poslednjih pet – šest godina, pogotovo u delu termoenergetike, ali sistem proizvodnje je prenapregnut i svaki novi remont iziskuje sve više novca. Ponavljam, ključ svega je cena električne energije koja se mora dovesti na odgovarajući nivo, da bi se moglo i investirati. Ne sme se samo ulagati u tekuće održavanje, remonte, već u kapacitete koji će zameniti dotrajale kapacitete, koji su se do sada višestruko otplatili.
U šta treba ulagati
Treba, svakako, ulagati i u rudarski sektor, koji je sve ove godine pratio potrebe EPS – a. Posle više godina spremljeni su projekti za eksploataciju novih polja, a završava se i veliki poduhvat preseljenje sela Vreoci za proširenje eksploatacionih polja. Treba ulagati i u pripremu novih eksploatacionih polja da ne bi došli u nelagodnu situaciju nestašice uglja. I ove sušne zime, rudarski i termo sektor su podneli najveći teret priozvodnje elekrične energije, jesu oboreni su mnogi rekordi, ali oni ne prijaju prenapregnutim postrojenjima.
Skupe gasne elektrane
Sve više se pominje i gradnja gasnih elektrana u Srbiji. Da li su one dovoljno atraktivne za našu energetiku?
Gasne elektrane su interesantne, jer mogu brzo ući i izaći iz režima i koriste se po potrebi, ali je cena električne energije iz tih elektrana veoma visoka. I u EU odustaje se čak od tih projekata. Ideja da se gasne elektrane grade u Beogradu, Nišu, Kragujevcu i Novom Sadu kao kogenerativna postrojenja je dobra samo ako se infrastruktura prilagodi njima, odnosno da i preko leta mogu distribuirati i toplotnu energiju. Drugim rečima, ako su industrija i domaćinstva zaintersovana za isporuku tople vode.
Izvor EPS magazin KWh
