Toplotni udar koji je ove godine žestoko pogodio Srbiju prepolovio je biljnu proizvodnju i prema proceni Vojislava Stankovića, stručnjaka Privredne komore Srbije naneo štetu od 2,1 milijarde dolara (1,66 milijardi evra). Ovako vrelo leto ne pamti se od daleke 1964. godine, a stručnjaci kažu da je samo u poslednjoj deceniji suša spržila deset milijardi dolara (7,9 milijardi evra).
Istovremeno Srbijom su besneli požari, a šteta od vatrene stihije procenjena je na oko 30 miliona evra, a zbog žege, malih akumulacija i nedovoljnog broja hidrocentrala žiteljima Srbije preti i mrak. Ukoliko Srbija ne počne da gradi nove hidrocentrale, godišnje će za uvoz struje davati 300 miliona evra.
Trgovci najavljuju da će pre početka jeseni poskupeti brašno, ulje, šećer, a meso je već dobilo višu cenu. Tako je Srbija zemlja plodnih njiva i oranica prinuđena da strahuje hoće li biti dovoljno hrane, a stručnjaci poručuju da se moramo osloniti na lanjske zalihe.
Ove godine najviše je stradao kukuruz, što će automatski izazvati rast cene stočne hrane, a kako stočari predviđaju veliki broj seljaka neće moći da prehranjuje svinje, tako da će doći do pokolja i uništenja stočnog fonda.
Moguće i restrikcije struje
Suša, mršavi dotoci vode i poluprazne akumulacije hidroelektrana u regionu, pa i u Srbiji, najavljuju i manjak proizvodnje struje u hidrocentralama. Zbog suše proizvodnja je smanjena za 20 odsto, ali zasad EPS uspeva da podmiri domaće potrebe. Isti problem muči i Rumuniju, Bugarsku, Republiku Srpsku.
Prema procenama stručnjaka i relevantnih analitičara, Balkan bi se krajem ove i početkom iduće godine ozbiljno mogao suočiti i s manjkom električne energije, a, po nekima, čak i mrakom.
Manjak struje mogao bi se uveliko odraziti i na cene tog energenta na celom prostoru Balkana što bi na kraju platili građani.
– Tokom jula i avgusta cene struje na berzama skočile su za 20 posto. Ukoliko se nastavi suša u Srbiji bićemo prinuđeni da uvozimo struju, a takođe možemo očekivati i poskupljenja – kaže Sijka Pištolova, energetski stručnjak.
U Srbiji radi 16 hidroelektrana, a samo na interventni uvoz struje u februaru potrošeno je 120 miliona evra.
Struja se uvozi godinama i to najčešće zimi zbog prevelike potrošnje ili pak leti u vreme velikih suša, ali i zbog nedostatka novih hidroelektrana.
– Najčešće struju uvozimo iz Republike Srpske i Bugarske, a koliko smo do sada uvezli niko živ ne zna. Takođe, dozvoljeno je da se po Srbiji izgradi nekoliko malih hidroelektrana iz kojih će se izvoziti struja za Italiju. Nejasno je kome je palo na pamet da to dozvoli – pita se Pištolova.
Izvor Vesti-online
