Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaMiladin Basarić, pomoćnik...

Miladin Basarić, pomoćnik direktora Direkcije EPS – a za trgovinu električnom energijom, Manji rizici, veća sigurnost

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Otvaranje unutrašnjeg tržišta nalagalo je opreznije planiranje proizvodnje iz hidroenergije. – Sa planiranih oko 9, 5 miliona tona uglja za proizvodnju električne energije u ovoj godini, kop  „Drmno“ će nadmašiti sve svoje dosadašnje rekorde. – Bilansirana proizvodnja električne energije u 2013. Iznosi 35, 2 milijarde kilovat – sati

Nisu samo dve sušne godine zaredom opredelile EPS da preispita način planiranja proizvodnje električne energije iz svojih hidroelektrana, mada takvo stanje nije bilo od malog uticaja. Promenu pristupa nametnulo je otvaranje unutrašnjeg tržišta električne energije, kako bi se smanjili rizici koje nosi nepredvidljivost proizvodnje iz hidroenergije. O tome šta se promenilo u planiranju proizvodnje i potrošnje, šta je definisano Elektroenergetskim bilansom za 2013. Godinu i kakvi su odnosi između postavljenih ovogodišnjih ciljeva i ostvarenja u 2012. Razgovarali smo sa Miladinom Basarićem, pomoćnikom direktora Direkcije EPS – a za trgovinu električnom energijom.

Koliko je za ovu godinu planirana manja proizvodnja iz hidroelektrana nego prošle?

Za 2013. Godinu planirano je da ukupna proizvodnja iz hidroenergije iznosi oko devet milijardi kilovat – sati, što je kod protočnih HE oko četiri, a kod akumulacionih i reverzibilnih oko 25 odsto manje od ostvarenja u prošloj godini. Ova proizvodnja planirana je na nivou 70 odsto verovatnoće pojave neregulisanog dotoka na profilu hidroelektrane. Sa 70 procenata verovatnoće u EPS – u se proizvodnja iz hidroenergije planirala sve do 2004. Godine, a onda se prešlo na 50 procenata, kako su zahtevali tadašnji zvaničnici s obrazloženjem da se dotadašnjim načinom planirao veliki uvoz električne energije i nepotrebno veća rezerva u proizvodnji EPS – a. Ova godina počela je sa dobrim dotocima i, ako se tako nastavi, pa budemo imali bolju hidrologiju od planirane, višak električne energije plasiraćemo na tržištu, što će omogućiti dodatne prihode EPS – u. Da zaokružim, u bilansu, proizvodnja iz hidroenergije u 2013. Godini više ne učestvuje oko 30 odsto, kao u protekloj skoro celoj deceniji, već oko 25 odsto. Na ovaj način smanjili smo rizike u poslovanju i uvećali sigurnost ostvarenja planirane proizvodnje.

Protekle godine ukupna proizvodnja iz raspoloživih kapaciteta EPS – a bila je 2, 8 odsto manja od bilansirane i 3, 4 odsto manja od ostvarene u 2011. Da li je za 2013. Godinu planirana i manja proizvodnja iz TE na ugalj?

Na ukupno ostvarenje u prošloj godini uticali su suša i to što tri velika termobloka, dva u TENT – u, jedan u  „Kostolcu“, zbog revitalizacije i kapitalnog remonta nisu radila nekoliko meseci. Ipak, uprkos takvim uslovima, proizvedeno je oko 40 milijardi kWh, što jeste bilo manje od bilansiranog i od proizvodnje u 2011. Za razliku od umanjenja plana za hidroelektrane, TE na ugalj u ovoj godini treba da proizvedu sedam odsto električne energije više nego prošle godine. Njihova proizvodnja je planirana na blizu 26 milijardi kilovat – sati, i to je usklađeno sa raspoloživošću i tehnoenergetskim karakteristikama blokova u našim TE, kao i sa proizvodnjom uglja.

Zar na učinak ovih elektrana neće prevashodno uticati teškoće sa otkopavanjem uglja u  „Kolubari“?

Za proizvodnju električne energije u ovoj godini treba da se obezbedi ukupno oko 38, 4 miliona tona uglja. To je ugalj iz oba rudarska basena i iz podzemne eksploatacije. Kod planiranja proizvodnje električne energije i uglja, u kojem učestvuje Direkcija za proizvodnju energije, uz Direkciju za trgovinu, imalo se u vidu realno stanje na kopovima i na osnovu toga su i utvrđivani proizvodni ciljevi. Plan proizvodnje uglja za proizvodnju električne energije za  „Kolubaru“ je oko 28, 7 miliona tona, a za  „Kostolac“, tačnije jedini tamošnji kop  „Drmno“, oko 9, 5 miliona tona. Praktično,  „Drmno“ u ovoj godini treba za potrebe kostolačkih TE da isporuči 1, 8 miliona tona uglja više nego prošle godine. Biće to rekord koji će nadmašiti sve dosadašnje rekorde na kopu  „Drmno“. Takva proizvodnja potrebna je zato što je planirano da remonti oba bloka TE  „Kostolac B“ traju samo 45 dana.

U Elektroenergetski bilans ušle su i nabavke po osnovu dugoročnih i godišnjih ugovora?

„Elektroprivreda Srbije“ ima Ugovor o dugoročnoj poslovno – tehničkoj saradnji sa EP Crne Gore, od koje će u 2013. Godini preuzeti 927 miliona kWh. Sličan, dugoročni je i ugovor sa EP Republike Srpske, koji se odnosi na snabdevanje kupaca u RS preko distributivnog sistema EPS – a, a reč je o 47 miliona kWh na godišnjem nivou. Pored toga, JP EPS je krajem prošle godine uspelo da kupi 573 miliona kWh na tenderu Elektroprivrede Republike Srpske i ta je nabavka definisana konkretnim ugovorom o količinama i tempu isporuke, ali nije ušla kao posebna stavka u Elektroenergetski bilans JP EPS, jer je ugovorena pošto je Upravni odbor EPS – a već bio usvojio bilans za ovu godinu. Inače, ova kupovina ušla je u Energetski bilans Republike Srbije za 2013. Pored ovih nabavki, od povlašćenih proizvođača planirano je da se preuzme 66 miliona kWh. Takođe, planirana je kupovina 415 miliona kWh na regionalnom tržištu radi uravnoteženja i optimizacije elektroenergetskog portfelja EPS – a u ovoj godini.

Da li su planovi proizvodnje i nabavke električne energije više proizašli iz obaveze EPS – a da odgovori potrebama javnog snabdevanja ili iz sagledavanja mogućih kretanja na unutrašnjem i regionalnom tržištu?

Na slobodnom tržištu (unutrašnjem i regionalnom) planirana je prodaja oko 2, 9 milijardi kilovat – sati. Na unutrašnjem tržištu potencijalni kupac je JP  „Elektromreža Srbije“ za pokrivanje gubitaka u prenosnom sistemu, koji su procenjeni na oko 1, 1 milijardu kWh. Kvalifikovani, to jest kupci koji preuzimaju električnu energiju sa prenosnog sistema i od 1. Januara nemaju pravo na javno snabdevanje, trebalo bi da kupe oko 2, 4 milijarde kWh. Takođe, radi uravnoteženja i optimizacije elektroenergetskog portfelja EPS – a tokom godine, na regionalnom tržištu plasiraće se 357 miliona kWh. Sve ovo proizašlo je iz sagledavanja proizvodnih mogućnosti EPS – a, kao i potreba i mogućnosti tržišta.

Šta je sa javnim snabdevanjem?

Pošto više ne možemo da ih zovemo tarifnim, treba da objasnimo da su to svi kupci koji po Zakonu o energetici i posle 1. Januara imaju pravo na javno snabdevanje. To su kupci na srednjem i niskom naponu. U ovoj godini za njihovo snabdevanje planirano je oko 25, 7 milijardi kilovat – sati. Uz tu potrošnju, EPS treba da obezbedi i oko 4, 5 milijardi kWh za potrebe pokrivanja gubitaka u distribuciji. Ako se uračuna i potrošnja u okviru EPS grupe, u koju spadaju i potrebe za rad pumpnih postrojenja, a sve zajedno dostiže 1, 6 milijardi kWh, onda je moguće sagledati da je EPS, pri izradi Elektroenergetskog bilansa za ovu godinu, nastojao da planiranom proizvodnjom iz svojih raspoloživih proizvodnih kapaciteta, kupovinom i prodajom na slobodnom tržištu zadovolji potrebe za električnom energijom i izvršenje ugovora, a da pri tome pokuša da ostvari i profit.

Kada se saberu planirane količine za velike kupce i one na nižim naponskim nivoima, dolazi se do ukupne potrošnje doskorašnjih tarifnih kupaca od oko 28 milijardi kWh. Da li je to približno njihovoj prošlogodišnjoj potrošnji?

Jeste, približno je. Treba, međutim, imati u vidu da je prošlogodišnja ukupna potrošnja (računajući i gubitke u distributivnom sistemu) bila 2, 9 odsto manja od bilansirane i 2, 4 odsto manja od potrošnje u 2011. Godini. Da li će se smanjenje industrijskih aktivnosti, koje je glavni uzrok pada potrošnje električne energije u Srbiji, nastaviti i u ovoj godini, zavisi od mnogo čega, ali ako bude tako, EPS će moći više nego što je planirao da prodaje električne energije na regionalnom tržištu.

Četiri ugovora

Javno preduzeće  „Elektroprivreda Srbije“ potpisalo je do sada četiri ugovora o potpunom snabdevanju za 2013. Godinu. Najpre je ugovor potpisan sa JKP  „Beogradske elektrane“ i Rudnikom  „Kovin“, a potom, 31. Decembra, sa Rafinerijom NIS – a u Pančevu i 16. Januara 2013. Sa Železarom Smederevo.

Resorno ministarstvo je na samom kraju protekle godine preporučilo da se zakonski rok produži za 15 dana da veliki kupci mogu da izaberu snabdevača, ali većina njih još premišlja.

Izvor Kwh

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Rumunija razmatra da gradi novu HE na Dunavu zajedno sa Srbijom

Izgradnju hidroelektrane (HE) Đerdap 3 Vlada Srbije proglasila je projektom od posebnog značaja, saopštilo je Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije (MRE). Kako MRE navodi u objavi 20. maja, taj strateški objekat na reci Dunav radi se u koordinaciji sa Rumunijom...

Slovenija se i dalje oslanja na ruski gas

Evropska komisija je pre nekoliko dana saopštila da se Slovenija i dalje oslanja na ruski gas koji se uvozi preko Austrije, prenosi Seebiz. „Slovenija je preduzela mere za jačanje alternativnih snabdevanja prirodnim gasom, ali se u stvarnosti i dalje oslanja...

Srbija: EPS uzima zajam od 100 miliona evra za dekarbonizaciju

Na poslovnom forumu u Trstu pod nazivom „Zelena tranzicija: nove mogućnosti za bilateralnu saradnju“ najavljeno je potpisivanje pet sporazuma između italijanske i srpske strane. Prema saznanjima italijanskih medija, jedna od glavnih razvojnih banaka u zemlji CDP odobriće Elektroprivredi Srbije...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!