Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaMijodrag Čitaković, direktor...

Mijodrag Čitaković, direktor PD „Drinsko-Limske HE“ , Nova mladost „Bajine Bašte“

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ako je za gradnju HE od 52 megavata potrebno više od 100 miliona evra, ulaganje u revitalizaciju HE „Bajina Bašta“ je više nego opravdano. – Posle revitalizacije, snaga „Zvornika“ biće veća za čak 30 odsto.

Četvorogodišnja revitalizacija Hidroelektrane „Bajina Bašta“ biće završena 14. septembra, kada će i četvrti modernizovani i podmlaćeni agregat ponovo biti na mreži „Elektroprivrede Srbije“ – kaže u razgovoru za list „kWh“ Mijodrag Čitaković, direktor PD „Drinsko-Limske HE“.
Revitalizacija HE „Bajina Bašta“ primer je kako se poslovi odvijaju uspešno i u predviđenim rokovima, a naš sagovornik ističe da su svi radovi okončani još 14. avgusta kada je četvrti agregat ušao u jednomesečni probni rad.

Šta je od revitalizacionih poslova aktuelno ovih dana?

U toku 30 dana probnog rada, četvrti agregat radiće u svim režimima rada – od minimalne do maksimalne snage. A zbog prošlogodišnje havarije na transformatoru trećeg agregata ugradili smo rezervni i nedavno je dopremljen novi transformator, proizveden u fabrici „SGB“ u Regenzburgu. Transport ovog transformatora, teškog 121 tonu, zahtevao je angažovanje specijalnog vozila kako bi bio bezbedno dopremljen do gradilišta. Transformator će 12. septembra biti montiran na treći agregat. Inače, treći agregat je prošao probni rad, skoro pa i garantni period za generator i turbinu, a sada sledi godinu dana probnog rada za transformator.

Kako su se do sada pokazala u radu tri revitalizovana agregata?

Sve što smo ispitali ispunjava tehničke zahteve iz tenderske dokumentacije. Čak imamo i veću snagu nego što smo predvideli, a umesto planirana 103 megavata po agregatu dostigli smo 105 megavata. Tako ćemo već od 14. septembra imati 52 megavata više nego pre revitalizacije.

Je li se isplatilo ulaganje u modernizaciju HE „Bajina Bašta“?

Ako računamo da je za gradnju HE od 52 megavata potrebno više od 100 miliona evra, ulaganje u revitalizaciju HE „Bajina Bašta“ je više nego opravdano. Ne treba zaboraviti ni na smanjenje troškova održavanja u narednih 10 godina, produženje radnog veka HE za narednih 30 godina. Revitalizacijom dobijamo mnogo bolje karakteristike agregata, veću snagu i proizvodnju. Očekujemo da ova revitalizacija poveća i godišnju proizvodnju za oko 70 miliona kilovat-sati, zavisno od hidrologije. Bitno je istaći da posle 14. septembra četvrti agregat ide u garantni period, tako da ćemo u septembru 2014. godine imati urađena sva garancijska ispitivanja i provere, te će biti potvrđeni i svi pokazatelji urađenog podmlađivanja HE „Bajina Bašta“.

Ima li još nekih koristi od ove revitalizacije, osim povećanja snage, proizvodnje i produženja radnog veka?

Veoma je značajno što smo dobili mlade kadrove koji su radili i završili ovu revitalizaciju. Sada su spremni za ovakve i veće investicije i mogu bez ikakvih problema da se uhvate u koštac sa sličnim poslovima. Danas postoji veliki problem sa stručnim ljudima, jer su nam potrebni iskusni stručnjaci koji mogu da donesu prave odluke i brza rešenja, a mi u PD „Drinsko-Limske HE“ ih imamo. I to nam je podloga da odmah nastavimo sa novim projektima, a jedan od njih je revitalizacija HE „Zvornik“.

Šta se dešava sa tom modernizacijom?

Krajem jula potpisan je ugovor, vredan 63,7 miliona evra, sa izvođačem radova za revitalizaciju HE „Zvornik“. Treba istaći da je izvođač „Voith hydro“, koji je dobio posao, i u prethodnom periodu imao instalisane dve turbine. Posle revitalizacije, snaga „Zvornika“ biće veća za čak 30 odsto u odnosu na postojećih 96 megavata. Snaga svakog od četiri agregata biće uvećana za 7,4 megavata, sa 24 na 31,4 megavata. Završetkom modernizacije „Zvornik“ će dobiti novih 29,6 megavata, što je više nego da je ugrađen dodatni, peti agregat. Sada je potrebno uraditi sve pripreme kako bi 2015. godine krenuli i radovi na lokaciji. Potrebno je uraditi fizički model agregata, odnosno da se napravi turbina 10 ili 12 puta manja i na njoj da se odrede i verifikuju karakteristike novog agregata. Potrebno je ispitati snagu, stepen korisnosti, a potom napraviti prototip. Sa revitalizacijom „Zvornika“ počeli smo pre godinu dana. Prekopali smo korito i dobili smo na padu, a na osnovu toga dobijena je i veća proizvodnja. Izgradili smo i aneks na desnoj obali brane, koji će da bude spreman za ugradnju opreme, a i upravljanje, odnosno tu će biti komandna sala modernizovane HE. Ako revitalizaciju prvog agregata počnemo 2015. godine, ceo posao završićemo 2019. godine.

Ima li još nekih planova?

Planiramo da u međuvremenu krenemo u revitalizaciju HE „Bistrica“, koja je među najstarijim HE u PD „Drinsko-Limske“. Sada pripremamo tehničku dokumentaciju, a kako su sredstva značajno manja u odnosu na revitalizacije „Bajine Bašte“ i „Zvornika“, nadamo se da ćemo vrlo brzo biti u situaciji da krenemo i u modernizaciju HE „Bistrica“.

Šta je sa reverzibilnom HE „Bistrica“?

Projekat gradnje RHE „Bistrica“ je jedan od prioriteta u državi i to je veoma važno. PD „Drinsko-Limske HE“ završilo je svoj deo posla. Spremili smo dokumentaciju i inovirali dokumenta koja su bila spremana ranije. Sama gradnja reverzibilne „Bistrice“ ne bi trebalo da traje dugo, ali svi pripremni poslovi od gradnje puteva, pa nadalje traju znatno. Bitno je da za gradnju ovog kapaciteta imovinsko-pravni poslovi nisu previše složen problem, jer nema mnogo kuća i stanovnika u tom delu, pa ne bi bilo velikog iseljavanja. Reverzibilna HE „Bistrica“ bila bi značajan kapacitet ne samo za Srbiju, već i za region. Jer je reč o količinama energije za rezerve, balansiranje. RHE „Bistrica“ bi iza leđa imala jezera Kokin Brod i Uvac i na taj način bi svaka kap vode bila iskorišćena. Najviše treba da dobije energetika, jer je reverzibilna HE biser koji treba iskoristiti.

Čini se da su modernizacije bile jedini izlaz u trenutku kada EPS ne može sam da investira u gradnju novih elektrana!?

Revitalizacija HE „Bajina Bašta“ je najbolji primer. Za investiciju od 77 miliona evra uzeto je 30 miliona kredita, a 47 miliona evra EPS je sam obezbedio i već je platio svoj deo. Čak smo i vratili oko 10 miliona evra kredita za ovo kratko vreme. Dobili smo 52 nova megavata za 77 miliona evra. S obzirom na to da očekujemo da ulaganja u održavanje budu manja, novac koji se nekada ulagao u održavanje investiraćemo u neke druge projekte.

Imate li već nešto u planu?

U HE „Međuvršje“ već radimo mali agregat snage 600 kilovata, čija bi prosečna godišnja proizvodnja električne energije bila 1,7 miliona kilovat-časova. Oprema je stigla, urađeno je priključenje na cevovod, ali imamo zastoj u javnim nabavkama za građevinske radove. Planirano je da sve bude završeno u septembru, ali sada zavisimo od javnih nabavki.

Da li su i u PD „Drinsko-Limske HE“ javne nabavke veliki problem u realizaciji poslova?

Zaista jesu. Mnogi ne razumeju da su energetici važni vreme, kvalitet i sigurnost. Jer uzalud je najjeftinija ponuda, ako nema kvaliteta. Ne možemo dozvoliti da se radi posao koji će kasnije biti diskutabilan po kvalitetu. Ipak, kada znate šta i kako hoćete, ne može mnogo da se usporava. Radimo sve precizno, kontrolišemo i ispitujemo isporučioce opreme.

Kakvi su šestomesečni rezultati?

Za šest meseci ove godine beležimo finansijski plus od 900 miliona dinara, a nadam se da ćemo održati pozitivan trend do kraja godine. „Kamen oko vrata“ su kursne razlike, jer svako pomeranje kursa donosi i nove troškove. Proizvodnja električne energije u PD „Drinsko-Limske“ za prvih šest meseci je bila nikad bolja u poslednjih 10 godina, i to sa tri agregata u HE „Bajina Bašta“. Nije bilo neplanskih zastoja i ispada, a bili su i manji troškovi održavanja. Racionalizacija u PD „Drinsko-Limske HE“ nije posao od juče ili prekjuče, jer na tome radimo godinama.
Stvorili smo bazu

Kažete da su ljudi mnogo važni. Ima li PD „Drinsko-Limske“ kadrove za budućnost?

Kroz revitalizaciju smo uspeli da iškolujemo nekoliko mladih inženjera, koji su sada sposobni da rade i najkrupnije projekte i u zemlji i u inostranstvu. Stvorili smo bazu za naredne projekte. Ali je veoma važno da ti mladi ljudi imaju priliku da uče. Znam to na sopstvenom primeru, jer od 1982. godine, kada sam pustio reverzibilnu „Bajinu Baštu“ do 1990. godine, proradile su još četiri elektrane. I to je neprocenjivo iskustvo. Potrebni su nam samo kvalitet, struka i znanje. Ništa više nije potrebno za uspeh i trudim se da sopstvenim primerom to i dokažem zaposlenima u PD „Drinsko-Limske HE“.

Poštovati procedure

Bezbednost i zdravlje na radu podignuti su na najviši nivo u sistemu „Elektroprivrede Srbije“, ali nedavno se dogodila i smrtna povreda u HE „Uvac“. Mogu li se poboljšati mere za poštovanje procedura?
Mogu, jer imamo standarde i procedure, ali ljudski faktor nekada zakaže i nepažnja dovede do najgorih posledica. Iako su zaposleni stručni i smireni, jedna greška često bude kobna. Zato i radimo na poboljšanju procedura. Nedavna smrtna povreda uticala je i na svest ljudi. Poooštrena je primena procedura, ali nažalost izgubljeni ljudski život ne može da se nadoknadi. Sada svakog dana 500 ljudi u PD „Drinsko-Limske HE“ postavi sebi pitanje: gde sam krenuo i da li sam sve uradio kako treba. U procedurama je sve napisano od a do š, nijedan detalj nije propušten i samo ih treba poštovati.

Izvor; EPS Kwh

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...

Rumunija: Neto profit Hidroelektrike dostigao 265 miliona evra u prvom kvartalu

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika u prva tri meseca 2024. godine beleži pad operativnih i finansijskih rezultata u odnosu na isti period 2023. godine. Operativna marža Hiroelektrike i neto marža smanjene su za 2 odsto, odnosno 1 odsto u poređenju...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!