Planovi za proširenje nuklearnih kapaciteta u Mađarskoj suočavaju se sa novim političkim i strateškim preispitivanjem nakon izborne pobede Pétera Magyara i njegove stranke Tisza. Nova vlada najavila je sveobuhvatnu reviziju projekta Pakš II, što otvara nova pitanja o budućnosti jedne od najvažnijih dugoročnih energetskih investicija u zemlji.
Projekat, koji je u velikoj meri finansiran putem ruskog državnog kredita, obuhvata izgradnju dva VVER-1200 reaktora i razvija se već nekoliko godina. Ključne rane faze su već ostvarene, uključujući i betoniranje prvih konstrukcija početkom 2026. godine, dok je priključenje na elektroenergetsku mrežu planirano za rane 2030-e. Projekat ostaje jedini nuklearni projekat u izgradnji pod ruskim vođstvom u okviru Evropske unije.
Kao odgovor na najavljenu reviziju, kompanija Rosatom saopštila je da je spremna da sarađuje sa novom mađarskom administracijom po svim aspektima projekta. Generalni direktor Aleksej Lihačov naglasio je da se projekat realizuje transparentno i uz učešće međunarodnih eksperata, uključujući nadzor usklađen sa standardima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA).
Zagovornici projekta tvrde da bi njegova realizacija značajno ojačala energetsku bezbednost Mađarske, potencijalno omogućavajući da nuklearna energija zauzme dominantan udeo u domaćoj proizvodnji električne energije, pa čak i otvori mogućnost izvoza. Međutim, nova vlada se suočava sa složenim balansiranjem između predizbornih obećanja o reviziji ranijih sporazuma i finansijskih i strateških posledica eventualne izmene ili obustave projekta.
Postojeća nuklearna elektrana Pakš već ima ključnu ulogu u elektroenergetskom sistemu zemlje, sa četiri reaktora izgrađena tokom 1980-ih. Planirano proširenje dodalo bi dva moderna bloka na istoj lokaciji, dodatno povećavajući kapacitet i jačajući dugoročnu ulogu nuklearne energije u baznoj proizvodnji električne energije.
Situacija je dodatno komplikovana potencijalnim ugovornim penalima u slučaju raskida projekta, kao i stalnom potrebom Mađarske za stabilnim baznim kapacitetima. Analitičari ističu da spremnost Rosatoma na razgovore o tehničkim i finansijskim parametrima može ukazivati i na poverenje u pravni okvir projekta, ali i na pokušaj da se smanji dugotrajna politička neizvesnost oko njegove budućnosti.
