Mađarska se kreće ka zatvaranju poslednjeg infrastrukturnog jaza u svom gasnom sistemu povezivanjem prenosne mreže sa Slovenijom, čime uspostavlja interkonekcije sa svim susednim zemljama i jača svoju regionalnu povezanost. Sporazum je potvrđen tokom sastanka između mađarskog ministra spoljnih poslova Petera Sijarta i slovenačkog ministra energetike Bojana Kumera.
Za Mađarsku, prirodni gas ostaje ključni stub energetskog sistema, čineći oko jedne trećine ukupne potrošnje i naglašavajući njenu energetsku zavisnost od gasa. Do sada je zemlja imala uspostavljene gasovodne veze sa šest od sedam suseda, pri čemu je Slovenija predstavljala poslednju nedostajuću interkonekciju na obe strane. Novopotpisani sporazum rešava ovaj preostali infrastrukturni jaz.
Projekat obuhvata izgradnju ukupno 115 kilometara gasovoda, uključujući približno 40 kilometara na mađarskoj strani, kao i izgradnju kompresorske stanice. Po završetku, prva faza će omogućiti godišnji transportni kapacitet od oko 440 miliona kubnih metara, uz mogućnost povećanja do 1,7 milijardi kubnih metara tokom vremena, što će značajno unaprediti fleksibilnost sistema i prekogranični kapacitet.
Ova interkonekcija se očekuje da unapredi pristup Mađarske alternativnim izvorima gasa, uključujući tečni prirodni gas (LNG) koji stiže preko italijanskih terminala i dalje se transportuje kroz Sloveniju, čime se povećava diverzifikacija snabdevanja i smanjuje oslanjanje na pojedinačne pravce.
Zvaničnici su naglasili da inicijativa nije usmerena na zamenu postojećih pravaca snabdevanja, već na njihovo dopunjavanje. Širenje broja dostupnih transportnih koridora smatra se ključnom strategijom za unapređenje energetske otpornosti, jačanje sigurnosti snabdevanja i smanjenje ranjivosti na poremećaje u regionalnoj gasnoj mreži.
