Leteći pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama, minimalno je iskorišćen u Srbiji, s obzirom da se od šest miliona tona (t), koliko se godišnje proizvede, koristi samo 2,7 odsto i to industriji cementa
Kako je rečeno na seminaru za novinare o zaštiti životne sredine u organizaciji Elektroprivrede Srbije (EPS), procenjuje se da bi upotrebom letećeg pepela izgradnja autoputeva bila od 30 do 80 odsto jeftinija u odnosu na korišćenje konvencionalnih sredstava
Na skupu koji je za vikend održan na Srebrnom, jezeru kraj Donjeg Milanovca, istaknuto je da bi država Srbija, kao vlasnik EPS, mogla doneti odluku da pepeo za potrebe izgradnje puteva u zemlji bude besplatan.
Pepeo se najviše upotrebljava u putogradnji u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Holandiji, i to najviše za trup puta, preko koga slede ostali slojevi, rekao je direktor za zaštitu životne sredine u EPS Mihajlo Gavrić.
Sada postoji i mogućnost izvoza tog pepela iz Srbije, pošto je EPS dobio rešenje u kome piše da se ne radi o opasnom materijalu i propisane su posebne procedure i dozvole za njegov izvoz, rekao je direktor Gavrić.
Već postoji interesovanje Hrvatske da uvozi taj pepeo iz Srbije, jer se on u susednoj državi više koristi u izgradnji puteva, rekao je Gavrić.
Procenjuje se da bi pepeo i u cementnoj industriji u Srbiji mogao više da se koristi i to od oko 600.000 do 800.000 t godišnje, što je oko 10 do 12 odsto ukupne količine koja se godišnje proizvede u zemlji, rekao je Gavrić i naveo da cementare plaćaju EPS od 10 do 20 evra za t tog pepela.
Prihodi koji bi se ostvarili od prodaje pepela, ali i gipsa koji bi nastajao kao rezultat rada postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova iz termoelektrana u sastavu EPS, bili bi upotrebljavanji isključivo za zaštitu životne sredine, naglasio je Gavrić.
On je podsetio da EPS sada ima najsavremeniju deponiju u Kostolcu za odlaganje pepela i šljake.
Leteći pepeo i drugi proizvodi od sagorevanja uglja u termoelektranama mogu da se koriste, osim za izgradnju i rehabilitaciju puteva, i za proizvodnju cementa, betona, opeke, keramike, veziva i maltera na bazi pepela, a postoji i mogućnost upotrebe elektrofilterskog pepela u kozmetičkoj i hemijskoj industriji.
Pepeo je upotrebljavan za izgradnju nekih od najpoznatijih objekata i građevina širom sveta, kao što su tornjevi Kastor i Poluks u Frankfurtu u Nemačkoj, most “Ist bridž” u Danskoj, najviša zgrada na svetu, 830 metara visoki Burdž Dubai, međunarodni rečni terminal Norfolk u SAD, rečne brane u Francuskoj i Grčkoj i niz drugih objekata.
Izvor rtv.rs