Vrednovanje komunalnih energetskih kompanija (utilities) u jugoistočnoj Evropi počinje da se menja. Obim proizvodnje i dalje je važan, ali 23. nedelja je pokazala da bi fleksibilnost mogla postati značajniji tržišni premijum. Kompanije koje raspolažu hidroakumulacijama, gasnim vršnim elektranama (peaker postrojenja), projektima skladištenja energije, pristupom interkonektorima i aktivnim trgovinskim sposobnostima sve više su bolje pozicionirane od kompanija koje se oslanjaju isključivo na nefleksibilnu proizvodnju ili čistu merchant proizvodnju iz obnovljivih izvora.
Tržišni podaci objašnjavaju ovaj pomak. Potražnja u JIE porasla je za 8,2%, proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora pala je za 8,9%, proizvodnja iz termoelektrana porasla je za 24,5%, hidroenergija je porasla za 10,1%, dok je neto uvoz povećan za 9,1%. Cene su se značajno razlikovale širom regiona — od 128,09 €/MWh u Italiji do 89,25 €/MWh u Grčkoj i oko 99–103 €/MWh u većem delu centralne JIE. Ovo je bilo tržište fleksibilnosti.
Hidroenergetski sistemi imali su jasnu prednost tamo gde je raspoloživost vode bila bolja. Srbija je povećala proizvodnju iz hidroelektrana za 30,8% i istovremeno zabeležila pad cena od 5,8%. Hrvatska je povećala hidro proizvodnju za 73,6%. Turska je povećala hidro proizvodnju za 15,4% i uprkos rastu potražnje od 31,0% ostala neto izvoznik električne energije. Fleksibilna hidroenergija omogućila je sistemima da reaguju na cenovne signale i preostalu (residualnu) potražnju.
Fleksibilnost termoelektrana takođe je zadržala značaj, uprkos rizicima emisija i goriva. Turska je više nego udvostručila proizvodnju iz termoelektrana, dok je Grčka povećala proizvodnju iz lignita za 66,2%. Ova postrojenja su politički i ekološki izložena, ali tokom zategnutih nedelja i dalje ostaju komercijalno relevantna. Tržište plaća dostupnost kada obnovljivi izvori podbace, a potražnja raste.
Baterijski sistemi za skladištenje energije (BESS) predstavljaju sledeći sloj fleksibilnosti. Komunalne kompanije koje ranije uđu u BESS projekte mogu da profitiraju na večernjim cenovnim razlikama, podrže integraciju obnovljivih izvora, pružaju pomoćne usluge i smanje izloženost odstupanjima. Kako raste udeo solarne energije, skladištenje će sve više razdvajati kvalitetnije portfolije obnovljivih izvora od jednostavnih „megavatnih“ portfolija.
Pristup interkonektorima je još jedan ključni faktor vrednovanja. Premijum cena u Italiji od 128,09 €/MWh i neto uvoz od 950,91 GWh pokazuju da izvozna opcija ima realnu vrednost. Komunalne kompanije koje imaju pristup ograničenim prekograničnim pravcima, trgovinskim deskovima i regionalnoj optimizaciji mogu efikasnije monetizovati cenovne razlike od proizvođača koji posluju isključivo na domaćem tržištu.
Ovo menja način na koji investitori treba da posmatraju SEE komunalne kompanije. Vrednost kompanije više se ne može procenjivati samo kroz instalirani kapacitet, godišnju proizvodnju ili regulisane tarife. Ključna pitanja postaju: koliko je portfolio fleksibilan, kolika je izloženost troškovima goriva, koliko hidro i skladišnih kapaciteta kompanija kontroliše, koliko je jaka njena pozicija u mreži i da li može aktivno da trguje preko granica.
Energetska tranzicija dodatno povećava premijum na fleksibilnost. Više solarne i vetroenergije znači veću volatilnost. Veća volatilnost znači veću vrednost za imovinu koja može da pomera, skladišti, balansira ili trguje električnom energijom. 23. nedelja je bila praktična demonstracija upravo tog pomaka.
SEE komunalne kompanije sa fleksibilnim aktivama trebalo bi da budu vrednovane po drugačijoj logici. Tržište se pomera sa „megavatnog obima“ na vrednost dispečovanja (dispatch value).
Pripremljeno od strane energy.clarion.engineer
