Potrošači teško prihvataju činjenicu da je reč o „robi“ čija proizvodnja, transport i isporuka imaju svoju cenu i tržišnu vrednost. – Ne postoje dve države istog modela tržišta i istog stepena njegove razvijenosti.
Iskustva zemalja regiona prilikom otvaranja tržišta su veoma različita, ali su početni problemi bili i jesu svuda isti. Ti problemi odnose se na primenu određenih tržišnih mehanizama, kao što su pitanje balansiranja, odnosno odstupanja stvarne potrošnje od ugovorenog programa razmene, troškovi balansiranja, kao i potreba da potrošači, pre svega veliki industrijski potrošači što bolje planiraju potrošnju.
Trgovci električnom energijom u regionu ukazuju da su dodatni problemi postojali i postoje kod država, u koje spade i Srbija, u kojima je cena električne energije više socijalna nego tržišna kategorija jer u početku potrošači teško prihvataju činjenicu da je reč o „robi“ čija proizvodnja, transport i isporuka imaju svoju cenu i tržišnu vrednost.
Razvijenost i otvorenost tržišta zemalja regiona, kako navodi, veoma je različita i ne postoje dve države istog modela tržišta i istog stepena razvijenosti tržišta.
Lenji kupci
Na pitanje kakva su hrvatska iskustva sa otvaranjem tržišta Željko Bukša, portparol Hrvatske energetske regulatorne agencije, kaže da su zadovoljavajuća:
– Trenutno aktivno deluje devet snabdevača, bez operatora distributivnog sistema, koji snabdeva samo domaćinstva koja kao tarifni kupci koriste sistem javne usluge.“Hrvatska elektroprivreda – Opskrba” još je dominantni snabdevač na tržištu, ali deo kupaca odlučio se za nove kompanije. Aktivno radi i 15 trgovaca. Novi Zakon o tržištu električnom energijom, usklađen s trećim paketom energetskih zakona Evropske unije, koji bi trebalo da bude usvojen krajem ovog meseca, biće dodatni podsticaj za razvoj tržišta.
Kada je reč o problemima prilikom otvaranja tržišta, Hrvati navode da je kod njih, kao i svuda u regionu, poslovala jedna državna elektroprivreda – „Hrvatska elektroprivreda“ (HEP) , koja obavlja sve elektroenergetske delatnosti (proizvodnja, prenos, distribucija, snabdevanje). Prilikom otvaranja tržišta trebalo je obaviti nužno razdvajanje ovih delatnosti, posle čega su organizovane u posebna pravna lica, ali u sastavu HEP grupe.
– Bilo je manjih problema s uvođenjem određenih novosti koje je donelo otvoreno tržište, kao što je naplata balansne energije ili uvođenje zajedničkih aukcija za prekogranične kapacite – dodaje on.
Upitani za iskustva u otvaranju tržišta u Javnoj agenciji Republike Slovenije za energiju odmah spominju cene. Tako je ukupna cena električne energije za prosečno domaćinstvo između 2003. I kraja 2008. Godine povećavana u proseku 3, 1 odsto godišnje. U ovom periodu cena prenosa bila je relativno stabilna, ali je energija poskupela. Od 1. Jula 2007, do kada je cenu određivala Vlada i kada je tržište otvoreno 100 odsto, električna energija je u proseku godišnje poskupljivala šest odsto. Na drugoj strani, u 2008. Godini cena je 19 odsto povećana u odnosu na 2007. Godinu.
– Pre otvaranja tržišta cena za domaćinstva bila je niža od one koju su plaćali snabdevači kada su energiju nabavljali na tržištu. Razlika je pokrivana preko industrijskih kupaca – podsećaju u ovoj regulatornoj instituciji.
Glavni problem iz ugla kupaca, kako navode u Sloveniji, jeste neprepoznavanje mogućnosti da promene snabdevača. Takođe, mnogi od njih zadržali su isporučioca, jer nisu želeli da se bave procedurom promene, ali činjenica je i da su na početku prednosti promene bile male. Imali su, kažu, i nekoliko drugih problema zbog neefikasnog tržišnog modela, nacionalnog zakonodavstva, procedure razmene podataka, nestandardizovanih podataka, manjka javnosti na tržištu… Agencija je, ističu, odigrala ključnu ulogu u rešavanju ovih problema kroz tesnu saradnju sa ostalim relevantnim institucijama. Takođe, dosta je pomogla harmonizacija tržišnih pravila na regionalnom i nivou Evropske unije, kao i saradnja između agencija.
– Vredno je spomenuti da smo imali iste probleme kao i druge članice EU na istom nivou otvorenosti tržišt i da smo neke uspeli da izbegnemo – navode u slovenačkoj agenciji.
“Potpuno” i potpuno otvoreno
Željko Bukša, portparol Hrvatske energetske regulatorne agencije, kaže da je hrvatsko tržište formalno, odnosno zakonski, potpuno otvoreno. Svi kupci, uključujući i domaćinstva, imaju pravo na slobodan odabir snabdevača, odnosno imaju status povlašćenih kupaca. Međutim, domaćinstva ne moraju da iskoriste to pravo, nego mogu koristiti snabdevanje u sistemu javne usluge koju pruža operator distributivnog sistema, i to su tarifni kupci.
Slovenci su od bivših zemalja SFRJ otišli najdalje, jer je tamo tržište potpuno otvoreno. Sredinom jula 2001. Godine počela je postepena liberalizacija. U početku su samo kupci koji su bili na naponu većem od 41 kW imali pravo da biraju snabdevača. Zatim, jula 2004. Godine u skladu sa obavezama iz Energetskog akta (Energy Act) , i drugi kupci, osim domaćinstava, dobili su pravo da biraju isporučioca. Od 1. Jula 2007. Godine i domaćinstva, koja su najbrojnija, imaju ovo pravo, što je značilo da je tržište 100 odsto otvoreno.
U Hrvatskoj je primenjen model tržišta koji se pre svega zasniva na bilateralnim ugovorima. Proizvođač može prodati električnu energiju trgovcu i snabdevaču. Snabdevač je može kupiti od proizvođača, trgovca ili snabdevača, a može je prodati povlašćenim ili tarifnim kupcima, te trgovcu ili snabdevaču. Trgovac je može kupiti od proizvođača, snabdevača ili trgovca, a može je prodati snabdevaču ili trgovcu.
Slovenci imaju model u čijem centru je kupac koji pokreće promenu snabdevača, a ceo proces prati Distributivni sistem operator (DSO).
“Crne rupe”
Tržišta rade i u Mađarskoj, Rumuniji i Bugarskoj, a „crne rupe“ u regionu, u koje se donedavno ubrajala i Srbija, ostale su Bosna i Hercegovina i Crna Gora.
Situacija u ove dve države, kako ističu trgovci, bila je slična kao u Srbiji pre donošenja novog Zakona o energetici 2011. Godine. Ova tržišta su, praktično otvorena i svi potrošači, osim domaćinstava, mogu da biraju snabdevača.
– Međutim, potrošači nisu obavezni da kupuju električnu energiju na tržištu i imaju mogućnost da biraju da li žele da budu tarifni ili kvalifikovani kupci i to, zajedno sa tim da je cena za tarifne kupce regulisana i znatno ispod tržišnog nivoa, uslovilo je da u ovim dvema državama nema kvalifikovanih kupaca. Osim toga, nedostaju i određeni podzakonski akti i pravila. Crna Gora učinila je određene korake i tu se očekuje veoma brzo otvaranje tržišta i u praktičnom smislu – objašnjavaju trgovci.
Treba naglasiti, kaže, da je otvaranje tržišta u bilo kojoj državi i pitanje političke volje i spremnosti nadležnih državnih organa da liberalizuju tržište.
Slušajte sebe i stručnjake
Upitan da pruži savet srpskim nadležnim institucijama, Bukša kaže da svaka država ima svoje specifičnosti.
– Poželjno je napraviti rešenja koja odgovaraju vašim specifičnim okolnostima, koje vi najbolje poznajete, naravno, uvažavajući evropske energetske direktive. Posebnu pažnju trebalo bi obratiti na nužno razdvajanje regulisanih i tržišnih delatnosti – savetuje Bukša.
Slovenci smatraju da bi stručne ustanove trebalo da definišu model i da uvedu efikasnu (elektronsku) razmenu podataka za glavni biznis na tržištu, kao što je razmena mernih podataka, procedura promene snabdevača za kupce ili balansiranje, da bi osigurale njegovo nesmetano odvijanje.
– Stručne ustanove, takođe, moraju da kontrolišu snabdevače da bi sprečili zloupotrebe (na primer, dug period promene kupca). Veoma je važno potruditi se da kupci budu dobro informisani, kako bi se iskoristila puna mogućnost otvaranja tržišta. Efikasnu kontrolu tržišta uvek mora da obavi nezavisna institucija, to je u Sloveniji naša agencija. Obezbeđivanje i objavljivanje informacija na javan i nediskriminatorski način je suština stvaranja efikasnog i konkurentnog tržišta – dodaju u ovoj agenciji.
EPS ima konkurenciju
Na opasku da se stiče utisak da EPS nema konkurenciju, jer je dosad jedini sklopio ugovore sa kupcima, trgovci kažu da u Srbiji postoji više od 20 kvalifikovanih kupaca, a EPS je, prema zvaničnim izjavama, zasad zaključio ugovore sa svega nekoliko.
– Svi se još dogovaraju o ugovorima o snabdevanju i nije isključena mogućnost da, u vrlo bliskoj budućnosti, postoje potrošači koji imaju nekog drugog snabdevača, a ne EPS. Ono što je usporilo stvarno otvaranje tržišta i otežalo drugim potencijalnim snabdevačima da dostave konkurentne ponude jeste činjenica da su kupci zahtevali dostavljanje ponuda sa „potpunim snabdevanjem“ i da se to dešavalo u novembru i prvoj polovini decembra 2012, a pravila za balansiranje i način određivanja troškova balansiranja usvojeni su tek krajem decembra. Drugi snabdevači nisu mogli da preuzmu rizik snabdevanja u situaciji kad im nije poznat jedan od najvažnijih parametara koji određuje cenu: troškovi balansiranja i cena balansne energije – iskustva su trgovaca.
Izvor Kwh
