Treba priznati da je napravljena greška kada su izdvojena preduzeća koja opslužuju osnovnu delatnost i odatle krenuti u traženje modela koji će odgovarati i JP i preduzećima na listi za privatizaciju
Javna preduzeća moraju doslovce da primenjuju Zakon o javnim nabavkama i da istovremeno poštuju odluku Vlade Srbije o patronatu nad izdvojenim preduzećima iz svog sastava sve dok ona posluju sredstvima u državnoj (javnoj) svojini. To što je jedno s drugim u koliziji, zasada samo stvara nove probleme. Zakon ne priznaje ugovaranje naručioca i ponuđača roba i usluga bez tendera, pa nema ni povlašćenog položaja ranije nazivanih non-kor preduzeća, tako da državni revizor ovakva postupanja ocenjuje kao prekršaj. Nasuprot tome, javna preduzeća su, na osnovu stavova resornih ministarstava, za JP EPS i odlukom Vlade, preuzela obavezu da brinu o likvidnosti izdvojenih preduzeća, čak i da garantuju zaposlenima isti nivo prava na osnovu rada koja su imali kod preduzeća–osnivača u vreme izdvajanja. U tu svrhu potpisani ugovori odudarali su od tržišnih principa, iako je izdvajanje bilo u svrhu pripreme javnih preduzeća, pa i JP EPS, da tržišno posluju.
Ne zna se kome je teže
Od pre desetak godina, kada je radi približavanja Evropskoj uniji i ispunjenja uslova koje je Srbiji postavljao MMF da bi joj odobrio novu tranšu pozajmice za preživljavanje, u EPS-u se na gotovo svakom primeru izdvojenih preduzeća iz sastava „Elektroprivrede Srbije“ i njenih zavisnih privrednih društava pokazivalo da se raskorak između normativa i prakse uvećava i da je teško odmeriti ko je u nezavidnijoj situaciji: EPS ili iz njega izdvojena preduzeća. O tome se u javnosti malo govorilo i pisalo, a iza zatvorenih vrata, koliko znamo, tek ponekad analiziralo. Jednom definisani status i odnosi ostajali su kao zakovani sve doskora.
S mrtve tačke nije se krenulo zato što je Skupština RB „Kolubara“ nedavno dala zeleno svetlo za povratak „Kolubare–Metala“ u sastav ovog PD, iz koga formalno nikada nije ni izašla, jer „Kolubara“ nije svoj udeo i osnivačka prava u „Kolubara–Metalu“ prenela na Republiku Srbiju, kako su to JP EPS i njegova zavisna privredna društva učinili sa svima ostalima, tačnije sa 28 izdvojenih preduzeća. Istine radi, treba podsetiti da su se manje-više bezmalo sva izdvojena preduzeća protivila izdvajanju i da u tom procesu EPS-u nije pružena šansa da „pokrije“ delove poslova u okviru osnovne delatnosti onako kako njemu odgovara, već je morao da se prihvati brige o opstanku izdvojenih u navodno tržišnim uslovima. Pri tome, sve vreme bila je na snazi odluka Vlade o ograničenom zapošljavanju novih radnika i zamrznutoj masi za zarade u JP EPS-u, što je značilo da određene poslove iz osnovne delatnosti mora da pokriva angažovanjem izdvojenih preduzeća, mada su se ti troškovi iz godine u godinu uvećavali i daleko premašili one iz vremena kada je non-kor bio deo jedinstvene kompanije.
Nije na odmet pomenuti da se sa jasnim zahtevom da se vrati u odgovarajuće privredno društvo JP EPS i izuzme iz primene tadašnjeg Zakona o javnim nabavkama resornom ministarstvu još 2009. godine obratio Sindikat PD za izgradnju elektroenergetskih objekata i postrojenja „24. septembar“ u Užicu, koje je i danas u istom statusu kod Agencije za privatizaciju, gde čeka restrukturisanje i privatizaciju sa svima ostalima, a iz Agencije i sada poručuju da ne može rešenje da se čeka samo „odozgo“, već da i JP i izdvojena preduzeća treba da ponude barem neku inicijativu.
Ćutalo se do novog zakona
Predlozi i zahtevi nisu izostajali, ali se, kao po nekom pravilu, o ovoj tematici barem u široj javnosti ćutalo s obrazloženjem da su odluke u skladu sa preuzetim obavezama od EU i MMF-a, dakle neprikosnovene. Pre dve godine o teškoćama sa izdvojenim preduzećima za list „kWh“ otvoreno je govorio Dragan Jovanović, direktor PD „TE-KO Kostolac“, ali su direktori nekih drugih PD u EPS-u da se o tome ne piše. Jovanović je i nedavno za naš list govorio o ovim problemima, ali sada u kontekstu ocene državnog revizora da je ugovaranje poslova sa izdvojenim preduzećima pregovaračkim postupkom prekršaj. Revizoru je bilo predočeno da se to ugovaranje obavlja prema odluci Vlade Republike Srbije, ali on je nadležan samo za zakonitost poslovanja.
Na okruglom stolu „Položaj i perspektiva zavisnih preduzeća“ 16. maja, u organizaciji nedeljnika „Novi magazin“ i Medija Advertajzinga, prvi govornik bio je direktor „TE-KO Kostolac“, a čestvovali su predstavnici dva ministarstva, Agencije za privatizaciju i javnih preduzeća u Srbiji, među kojima su ipak najbrojniji bili predstavnici privrednih društava EPS-a. Osim „TE-KO Kostolac“, bili su tu rukovodioci TENT-a, „Elektrovojvodine“ i „Elektrodistribucije Beograd“.
Jovanović je istakao da je položaj izdvojenih preduzeća i obavezujući odnos EPS-a prema njima jedan od dominantnih problema koji opterećuje i jedne i druge i da taj problem ne može EPS sam da rešava. Reč je o sudbini nekoliko desetina hiljada radnika i njihovih porodica i o nemogućnosti da neka od tih preduzeća samostalno opstanu na tržištu, jer su usko specijalizovana za poslove održavanja postrojenja u elektroenergetici. Na drugoj strani, PD društva EPS-a ne mogu u otvorenom postupku javne nabavke da dobiju izvođača sa takvim iskustvima i specijalnostima kakve imaju bivša preduzeća EPS-a. Jovanović se založio za sistemski pristup u nalaženju rešenja za izdvojena preduzeća objasnivši da time treba da se pozabave odgovarajući državni organi uz aktivno učešće javnih preduzeća. On je takođe rekao da najpre treba razdvojiti koja su od tih preduzeća u funkciji osnovne delatnosti JP, a koja nisu, to jest priznati da je u prvoj fazi restrukturisanja napravljena greška, jer su iz sastava JP EPS izdvojene firme bez koji PD EPS-a ne mogu da obavljaju osnovnu delatnost.
Prepreka mrežnim organizacijama
Isto mišljenje izneo je i Srđan Kružević, direktor „Elektrovojvodine“, podvukavši da bi trebalo odrediti šta je starije, odluka Vlade ili Zakon o javnim nabavkama, pa u skladu s tim i krenuti u presecanje Gordijevog čvora. Milan Petković, zamenik direktora PD TENT, i Nenad Radojčić, direktor Direkcije za ljudske resurse u ovom PD, rekli su da problem treba sagledati u njegovoj celosti, jer nije reč samo o sprovođenju Zakona o javnim nabavkama, nego i o radu i jednih i drugih preduzeća, sveukupnim ekonomskim efektima, a u slučaju puštanja izdvojenih niz tržišne vode i o mogućim negativnim socijalnim posledicama. Petković je kazao da TENT nema dovoljno ljudi da organizuje i vodi proizvodnju, posebno remonte, i da mora neprestano da angažuje zaposlene iz izdvojenog PROTENT-a, koji nije pod režimom zamrznute mase za zarade i ograničenog zapošljavanja novih radnika. Kada je izlazio iz TENT-a, PROTENT je imao 300 zaposlenih, a sada ih je oko dve hiljade i svi oni opstaju zahvaljujući radu u TENT-u, koji inače nema nikakva upravljačka prava u toj nekad svojoj firmi.
Radojčić je naveo da u razvijenim tržišnim ekonomijama postoje modeli povezivanja u mrežne organizacije i kazao da bi taj model mogao da se primeni i kod nas za sva izdvojena preduzeća koja se bave poslovima direktno povezanim sa elektroprivrednom delatnošću. On je podvukao da je u takvom povezivanju vlasnički status, privatno ili državno, od sekundarnog značaja i kazao da među izdvojenim preduzećima iz EPS-a ima mnogo onih čija delatnost ne služi nikome osim EPS-u. „Takva preduzeća nemaju šansu da opstanu samostalno na tržištu“, istakao je Radojčić i kazao da kod nas postoji ozbiljna prepreka mrežnom povezivanju, a to je Zakon o javnim nabavkama.
O teškoćama koje postoje na relaciji javnih preduzeća i iz njih izdvojenih firmi govorili su predstavnici nekadašnjeg JAT-a i Milutin Popović, pomoćnik ministra saobraćaja za avio-saobraćaj. On je rekao da bi se položaj izdvojenih preduzeća mogao popraviti njihovom dokapitalizacijom.
Na okruglom stolu sugerisano je da ove probleme treba rešavati tako što će se sagledati šta jeste i šta nije u funkciji osnovne delatnosti, a za ono što jeste naći jedinstveno, sistemsko, rešenje, koje će se primeniti na isti način u svakoj situaciji. Pomenuto je da se ovom problematikom već pozabavilo Ministarstvo finansija i privrede, ali i sugerisano da i javna preduzeća treba da ponude moguća rešenja.
Ni dinar za gubitaše
Dejan Novaković, državni sekretar u Ministarstvu energetike, razvoja i zaštite životne sredine, rekao je na okruglom stolu da Vlada Srbije neće odbiti nijedan dobar predlog, ali da su potrebni bolja komunikacija i bolje planiranje javnih nabavki u javnim preduzećima.
– Stav Vlade je da više ne želimo da damo ni jedan jedini dinar na gubitaše. Ta preduzeća moraju sama da se snađu – kazao je Novaković i podsetio da je u okviru aktivnosti za restrukturisanje energetike resorno ministarstvo formiralo radnu grupu, koja uveliko radi na pripremi rešenja i za izdvojena preduzeća, odnosno za prevazilaženje problema koji su nastali kada je Srbija preuzimala obaveze, a nije bila spremna da se uhvati u koštac s njima.
Izvor;Kwh
