Za ovogodišnju grejnu sezonu Nacionalni park „Fruška gora“ pripremio je oko 20.000 kubika ogrevnog drveta, izjavio je Tanjugu direktor te ustanove Dobrovoje Antonić.
Kupcima se za ogrev prevashodno nude oblice hrasta, bukve i graba, a još oko 45.000 kubnih metara dasaka namenjeno je drvnoj industriji.
„Gazdovanje šumama na Fruškoj gori obavlja se na osnovu 10-ogodišnjih i godišnjih planova, koje odobravaju nadležni republički i pokrajinski resori. Seče se samo ono što stručnjaci obeleže, a interesovanje za ogrev je veliko zbog nesigurnosti ostalih izvora energije“, dodao je Antonić.
Prema njegovim rečima, krađa stabala i grana se ne isplati, jer počinioci treba da plate pet puta više nego da su kupili drva na nekom od stovarišta Nacionalnog parka.
„Imamo veoma organizovanu čuvarsku službu, u kojoj se nalazi 40 dobro obučenih ljudi. Oni su sposobni da spreče i otkriju mnoge pokušaje nezakonite seče drveća, kao što su bitno doprineli lokalizaciji i gašenju nedavnih požara na Fruškoj gori“, naglasio je direktor.
Ovog leta na području Nacionalnog parka je registrovano tridesetak požara, od kojih su dva bila veća – kod velike Remete i u blizini Beočina. U oba slučaja, kako su utvrdili strčnjaci, kriv je bio ljudski faktor.
„Kod Velike Remete počinioci su nepažnjivo palili trsku, a kod Beočenina, bliže Dunavu, zapaljeno je baštensko smeće. Zbog temperature iznat 35 stepeni Celzijusa i jakog vetra požar se brzo proširio, ali je ugašen pre nego što je načinio još veću štetu“, rekao je Antonić.
NP „Fruška gora“ osnovan je još 1960. godine radi očuvanja i zaštite jedinstvene planine u Panonskoj niziji. Obuhvata prostor od 25.525 hektara, a briga o šumama je samo jedna od sporednih delatnosti te ustanove sa sedištem u Sremskoj Kamenici.
Glavni zadaci ustanove, koja je lane na osnovu Zakona o prenosu nadležnosti potpala pod okrilje pokrajinskih vlasti, jeste zaštita, očuvanje i unapređenje ekosistema na Fruškoj gori, zatim naučna istraživanja, kulturno-obrazovna delatnost i drugo.
Na Fruškoj gori se nalazi i 16 aktivnih pravoslavnih manastira, pa se ta planina smatra „drugom Svetom gorom“.
Izvor tanjug.rs
