Hrvatska postepeno jača svoju poziciju jednog od novih gasnih čvorišta jugoistočne Evrope, ne kroz jedan veliki flagship projekat, već kroz koordinisano širenje LNG infrastrukture, kapaciteta gasovoda i regionalnih interkonekcija. Završetak radova na glavnom gasovodu Zabok–Lučko deo je šireg investicionog programa vrednog oko €530 miliona, čiji je cilj jačanje uloge Hrvatske kao strateškog energetskog tranzitnog koridora koji opslužuje Mađarsku, Sloveniju i Bosnu i Hercegovinu, uz istovremeno jačanje regionalne sigurnosti snabdevanja.
Obim infrastrukturne ekspanzije je značajan. Hrvatska je već povećala kapacitet LNG terminala na ostrvu Krk sa 2,9 bcm/god na 6,1 bcm/god, čime je znatno unapredila mogućnost prihvata globalnog LNG-a. Istovremeno, završetak projekata gasovoda Bosiljevo–Sisak i Sisak–Kozarac povećaće transportni kapacitet prema Mađarskoj na 3,5 bcm/god, dok će izvozni kapacitet prema Sloveniji porasti na 1,5 bcm/god. Iako ovi brojevi mogu delovati skromno u poređenju sa većim evropskim gasnim tržištima, oni predstavljaju značajno unapređenje za relativno mala, ali strateški važna tržišta jugoistočne Evrope.
Komparativna prednost Hrvatske pre svega leži u njenom geografskom položaju. LNG terminal na Krku omogućava direktan pristup globalnim LNG pošiljkama, dok proširena mreža gasovoda povezuje te količine sa centralnoevropskim tržištima potrošnje. Mađarska ostaje jedno od najvažnijih izvoznih tržišta Hrvatske, jer nastavlja proces diverzifikacije od ruskog gasa i jačanja alternativnih pravaca snabdevanja. Bosna i Hercegovina takođe predstavlja važno odredište, posebno zbog fragmentisanog energetskog upravljanja i zavisnosti od politički osetljivih uvoznih aranžmana.
Strategija Hrvatske se razlikuje od strategija nekih susednih zemalja. Dok Grčka razvija ulogu LNG „gateway“-a od juga ka severu kroz Vertical Gas Corridor, a Rumunija se pozicionira kao veliki regionalni proizvođač gasa kroz projekte u Crnom moru, Hrvatska se fokusira na razvoj regionalnog tranzitnog i fleksibilnog čvorišta. Kombinovanjem povećanog LNG uvoza i proširene gasovodne infrastrukture, Zagreb stvara više opcija snabdevanja za susedna tržišta, čime potencijalno povećava svoj uticaj na regionalne tokove gasa i formiranje cena u periodima zategnutog snabdevanja.
Komercijalne mogućnosti se protežu kroz ceo gasni lanac vrednosti. Trgovci gasom, operatori prenosnih sistema, skladišni operateri i infrastrukturni investitori mogu imati koristi od bolje regionalne povezanosti i veće tržišne fleksibilnosti. Proširene interkonekcije omogućavaju optimizaciju razlika u cenama između LNG uvoza, mađarskih tržišnih cena i potražnje širom jugoistočne Evrope, dok vlade dobijaju veću otpornost na poremećaje u pojedinačnim pravcima snabdevanja. Hrvatska takođe pokazuje da midstream gasna infrastruktura ostaje atraktivna za investicije kada projekti podržavaju diversifikaciju snabdevanja, regionalnu integraciju i prioritete Evropske unije.
Međutim, konkurencija će ostati snažna. LNG isporuke preko Grčke, rastući energetski koridori kroz Tursku, dodatne količine gasa iz Azerbejdžana i buduća proizvodnja iz crnomorskih projekata Rumunije svi će konkurisati za isto regionalno tržište. Dugoročni uspeh Hrvatske zavisiće ne samo od kapaciteta infrastrukture, već i od konkurentnih tarifa, komercijalne fleksibilnosti i efikasnih prekograničnih operacija. Kako se gasno tržište jugoistočne Evrope sve više integriše, Hrvatska se transformiše iz perifernog tranzitnog igrača u strateški važno energetsko čvorište koje može imati znatno veću ulogu u regionalnoj energetskoj bezbednosti.
