Jedna od najlošijih hidroloških godina. – U novembru drugi najniži mesečni dotok Dunava za 41 godinu rada HE „Đerdap 1“.
Izuzetno sušan period koji je zahvatio našu zemlju još u julu mesecu nastavio se i u decembru, pa su vodostaji na nekim rekama u odnosu na prošlu godinu niži i do četiri metra. Na Dunavu razlika iznosi 1,5 do dva metra, slična situacija je i na Velikoj Moravi i Tisi, dok je na Savi stanje kritičnije. Nivo vode na ovoj reci u decembru 2010. godini bio je, na primer, za dva do četiri metra viši od ovogodišnjeg. Vodostaj Velike Morave kod Ljubičevskog mosta zabeležio je rekordni minus od 3,25 metra.
Ovako loša hidrološka situacija odrazila se na proizvodnju struje, pa je EPS primoran da u ovom periodu uvozi kilovat-časove. U nameri da na licu mesta proverimo kako srpski gigant u proizvodnji električne energije funkcioniše u situaciji kada nema dovoljno vode, krenuli smo u Kladovo. Maglovito i hladno jutro pratilo nas je do Velikog Gradišta, gde je polako počelo da posustaje pod sunčevim zracima. Golubac nas je dočekao umiven Dunavom i obučen u sunčano ruho. I dok se grad oslikavao u reci, na naše veliko iznenađenje, nigde nismo mogli da primetimo da je nivo vode daleko niži od uobičajenog za ovo doba godine. Sve do Kladova pokušavali smo da negde uočimo posustalog diva, ali svuda smo videli veliku moćnu reku, na mnogim mestima široku kao more. Zapitasmo se: „Ako je Dunav ovoliki kada je suša, kako li tek izgleda u vreme kiša?“
Prateći razliveno mastilo između dve skoro identične obale stigosmo i do same Hidroelektrane „Đerdap 1“, prvog objekta EPS-a koji se deli sa nekom drugom državom, u ovom slučaju sa Rumunijom. Pošto se radi o podeli potencijala, da ne bi dolazilo do problema Pravilnik o radu hidroelektrane potpisale su vlade Srbije (tadašnje SFRJ) i Rumunije. Dispečersko odeljenje na HE „Đerdap 1“ zaduženo je da planira, prognozira i radi po tom Pravilniku, a takođe i rumunska strana. Ovo odeljenje ima hidrološki deo, koji na osnovu podataka dobijenih od RHMZ-a prognozira i proračunava dotok vode za pet dana i energetski deo koji na osnovu toga planira koliko energije može dnevno da se proizvede. Rezultati se usaglašavaju sa rumunskim dispečerskim odeljenjem i nakon toga se prosleđuju EPS-u.
Bitni dotoci i stanje kota u akumulaciji
– Najbitnije za HE „Đerdap 1“ jeste da se proizvodnja planira na osnovu dotoka i stanja kota u akumulaciji. Pravilnikom je definisana tabela sa repernim kotama koje se moraju poštovati. Kota sme da bude niža samo pet centimetara od planom dozvoljene – upoznaje nas Miodrag Savić, rukovodilac Dispečerskog odeljenja. – Koja strana napravi prestup ili prekršaj mora to narednog dana da ispravi. Reperna kota se meri na ušću reke Nere u Dunav. Ako je nivo na Neri viši, zajedno sa Rumunima moramo da planiramo veću proizvodnju struje u toku narednog dana da bismo oborili taj nivo. Ukoliko su kote niže proizvodi se manje struje od predviđenog da bi se obnovila akumulacija. Nekada se desi da jedna ili druga strana, zbog potreba u elektroenergetskim sistemima, preuzme 30 do 40 odsto energije više od planirane. Da bi se eksploatacija sistema „Đerdap 1“ vršila u skladu sa Konvencijom o eksploataciji i Pravilnikom o radu, na svakih šest meseci sastaje se mešovita srpsko-rumunska komisija za Đerdap, zajednički organ dve vlade, čiji je zadatak da obezbedi nesmetanu eksploataciju objekata, uređaja i radova sistema „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“ u energetske i plovidbene svrhe.
Kako Savić dalje ističe, sigurno je da je 2011. jedna od najlošijih hidroloških godina od same izgradnje hidroelektrane. Za jedanaest meseci prosečan dotok bio je 4.343 metara kubnih u sekundi, što je znatno ispod proseka na godišnjem nivou. Samo u novembru iznosio je 2.323 metara kubnih u sekundi, što je i drugi najniži mesečni dotok za 41 godinu rada HE „Đerdap 1“.
Ostvareni srednji dotok u prvoj polovini decembra iznosio je 2.000 metara kubnih u sekundi, a do kraja meseca očekuje se rast od 50 odsto. Ukoliko se to ne dogodi biće to do sada i ubedljivo najgori decembar. Najmanji zabeleženi dotok, inače, bio je u septembru 2003. godine i iznosio je 1.925 metara kubnih u sekundi, dok je ubedljivo najveći godišnji dotok bio 2010. godine sa 7.602 metara kubnih u sekundi, objašnjenje je Nebojše Paunovića, hidrologa u Dispečerskom odeljenju HE „Đerdap 1“.
– Nemojte da vas zbunjuje nivo vode u jezeru. Ono je puno do vrha i ova akumulacija je normalna za period kada nema kiše – dodaje Miodrag Savić. – Zbog toga što je veoma nizak dotok vode i vodostaj Dunava, koji se može dobro videti kod Beograda i uzvodno, ne prazni se jezero jer bi nam posle trebalo najmanje dve-tri nedelje da ga ponovo napunimo. Zbog toga racionalno koristimo vodu, održavamo akumulaciju na što većem nivou da bismo sa što manjom količinom vode proizvodili više energije. Optimalni pad za ovaj dotok je 27,80 metra, a trenutni je pola metra viši i pri njemu utrošak vode za proizvodnju jednog kWh iznosi svega 14 metara kubnih, dok nam pri velikim dotocima utrošak vode prelazi i 20 metara kubnih. Često se dešava da u kasnim noćnim ili ranim jutarnjim satima, kada se mašine isključe zbog smanjenog konzuma, kota gornje vode dostigne svoj maksimum od 69,59 metara na ušću Nere, što dodatno otežava rad dispečerskog odeljenja. Da ne bi došlo do prelivanja, sa dispečerima EPS –a i EMS-a se dogovara da jedna mašina radi i u toku noći.
Manjak vode, višak godina zaposlenih
U prethodnom mesecu proizvedeno je više od 217 miliona kilovat-sati, što iznosi nešto više od polovine bilansom planirane proizvodnje električne energije za taj mesec. To je ujedno i najmanja proizvodnja ostvarena u novembru od početka rada HE „Đerdap 1“. Mesečni plan za proizvodnju struje u decembru je 462 miliona kWh, a u prvoj dekadi meseca proizvedeno je svega 61,5 miliona kWh, što predstavlja nešto više od trećine od dinamičkog plana, odnosno 13 odsto od ukupnog mesečnog plana. HE „Đerdap 1“ ima šest agregata na srpskoj strani i svaki od njih ima snagu od 180 MW. Isto toliko imaju i Rumuni koji su već izvršili revitalizaciju svih mašina i one sada imaju bolji stepen korisnosti od naših. U HE „Đerdap 1“ završena je revitalizacija A6, a u toku je na A4. Kada svi agregati budu obnovljeni imaće snagu od po 200 MW, čime će se faktički dobiti i sedma mašina. U narednih četiri do pet godina radiće se samo sa pet agregata, a trenutno su uključena dva, ponekad i tri, saznajemo od Miloša Martinovića, vodećeg energetičara u HE „Đerdap 1“.
U Dispečerskom odeljenju sve, ipak, nije u minusu. Manjak je vode, ali zaposleni su sa viškom godina radnog staža. Đorđe Vuković, vodeći hidrolog u ovoj hidroelektrani, prilikom naše posete napunio je tačno četrdeset godina radnog staža. Na proleće, kada proslavi 65 rođendan, otići će u penziju. „Da još malo pomognem ovim mladima da se bolje snađu. Posao mi je zanimljiv i verovatno bih ga ponovo radio, a osim toga drugi i ne znam“, šali se ovaj budući penzioner. Mnogo toga mu se izdešavalo za sve ove godine rada i ostalo u sećanju, a kolege će ga pamtiti po crnom gavranu. „Jednom prilikom, znajući da sam pre hidrocentrale radio u RHMZ-u, kolege su me pitale da li će pasti kiša. Prišao sam prozoru pogledao i rekao da neće. Začudili su se, a ja sam dodao „ne vidim gavrane“. Svi su se nasmejali. Crne gavrane stalno sam viđao na drveću oko meteorološke stanice, nedaleko od „Đerdapa 1“. Kad god bi dolazilo do promene vremena oni su leteli. A tog dana ih nisam video. Nasmejah se i zapitah ga : “Da li ste ih ovih dana videli?“.
– Nema ih, izgleda da je onaj koga sam stalno pratio otišao pre mene u penziju – zaključi Vuković.
Bogosav Bekerević ističe da ovde, međutim, ni malo nije lako raditi, jer treba rešiti zadatak koliko se iz hladne vode može dobiti „vruće struje“. Tačnog rešenja nema, jer svakog dana parametri su drugačiji, kaže on pomalo u šali, a više ozbiljno, ili možda obrnuto. Već trideset devet godina bori se tako sa komšijama Rumunima na rumunskom i srpskom jeziku i svi problemi uspešno se rešavaju. Kaže, sve se završava po pravilu, od svake razlike prihvata se polovina. Kada je reč o 10 do 20 kubika lakše se dođe do rešenja, međutim kod 200 ili 300 kubika zna da bude „povuci – potegni“, jer obe strane štite svoje interese.
Nizvodno od HE „Đerdap 1“ postoji još jedna zajednička hidroelektrana – „Đerdap 2“. Znatno je manja od starijeg brata, ima po deset agregata na svakoj strani snage po 27 MW, a maksimalni pad joj je jedanaest metara. Pravilnikom o radu ovih elektrana, pri dotocima većim od 2.350 metara kubnih u sekundi, HE „Đerdap 2“ je dužna da ističe minimalno 2.350 metara kubnih u sekundi da bi održala plovidbu Dunavom nizvodno od „Đerdapa 2“ i da bi se sačuvale rečna flora i fauna. U situacijama kakva je sada, kada je dotok znatno manji od biološkog i plovidbenog minimuma, po Pravilniku, hidroelektrane „Đerdap 1“ i „Đerdap 2“ ističu tačno onoliko vode koliko do njih dotiče. Ni manje, ni više.
U slučaju kada elektroenergetski sistem Srbije zahteva hitnu regulaciju kod povećane potrošnje struje, „Đerdap 1“ za nekoliko minuta može da poveća snagu od minimuma do maksimuma tj. od 80 do 180 MW po agregatu i u tome se i ogleda važnost naše najveće hidroelektrane. A da bi ”Đerdap 1” mogao nesmetano da izvršava naloge dispečera EPS-a i EMS-a, u tome mu, radom u kaskadi, nesebično pomaže i HE „Đerdap 2“.
Izvor EPS magazin Kwh
