Grčki elektroenergetski sistem je pod pojačanim pritiskom zbog produženog toplotnog talasa koji značajno povećava potrošnju električne energije, pri čemu opterećenje klima uređajima gura mrežu ka sezonskim maksimumima.
Od početka toplotnog talasa, vršno opterećenje je poraslo sa uobičajenih letnjih nivoa od 6.000–6.500 MW na oko 9.000 MW, što je primoralo gotovo sve raspoložive dispečabilne proizvodne jedinice da budu u pogonu kako bi se održala stabilnost sistema.
Elektrane na prirodni gas rade neprekidno od 24. juna, dok je i lignitna jedinica PPC Ptolemaida V aktivirana, posebno u večernjim satima kada solarna proizvodnja opada i sistem mora da se osloni na fleksibilnu termalnu proizvodnju kako bi pokrio potražnju. Ova situacija naglašava kontinuirani izazov balansiranja mreže koja je tokom dana sve više zasnovana na solarnoj energiji, ali i dalje zavisi od konvencionalnih elektrana u vršnim i prelaznim (ramping) periodima.
Kako fotonaponska proizvodnja opada nakon zalaska sunca, proizvodnja vetra postaje ključni balansni faktor. Snažan vetar smanjuje potrebu za gasnim i lignitnim elektranama, dok slabiji vetrovi povećavaju njihovu ulogu u pokrivanju večernjeg deficita. Ova dinamika pokazuje sve veći značaj vremenskih uslova za kratkoročnu stabilnost sistema.
Toplotni talas koji pogađa veći deo Evrope dodatno je naglasio potrebu za dovoljnim rezervnim kapacitetima. Operator prenosnog sistema ADMIE saopštio je da je raspoloživa proizvodnja dovoljna čak i ako vršna potrošnja dostigne 10.000 MW, što ukazuje da je sistem trenutno stabilan uprkos pritisku.
Gotovo cela flota gasnih elektrana očekuje se da ostane u pogonu tokom leta, dok je samo jedan blok trenutno van pogona zbog tehničkog održavanja. ADMIE je takođe, prema navodima, zatražio od PPC da lignitna elektrana Ptolemaida V ostane raspoloživa najmanje do kraja grejne sezone 2026/27, što odražava i dalje oslanjanje na fleksibilne termalne kapacitete.
Hidroenergija dodatno pruža sistemsku fleksibilnost. Nivo vode u PPC akumulacijama procenjuje se na 20–25% viši nego prošle godine, što daje jači sigurnosni „buffer” za periode vršne potrošnje i poboljšava sposobnost sistema da reaguje na kratkoročne oscilacije u potražnji i proizvodnji iz obnovljivih izvora.
