Grčka je ostvarila prosečnu cenu od približno 116,50 evra/MWh, dok su se cene kretale od oko 25 evra/MWh do 174 evra/MWh. Za razliku od prethodne sesije, kada su cene na HEnEx-u tokom perioda intenzivne solarne proizvodnje dostigle nulu, najnovija kriva nije zabeležila jasno negativnu cenu.
Međutim, odsustvo negativnih cena ne otklanja osnovni izazov na tržištu. Snažna solarna proizvodnja i dalje obara vrednost električne energije tokom dnevnih sati, dok gasne elektrane sve češće određuju marginalnu cenu tokom jutarnjih i večernjih perioda.
Grčka može da izvozi električnu energiju prema severu, preko Bugarske i Severne Makedonije, kada je solarna proizvodnja visoka, a domaće cene relativno niske. Kako fotonaponska proizvodnja kasnije tokom dana opada, a proizvodnja iz grčkih gasnih elektrana postaje skuplja, tokovi mogu da promene smer. Vrednost i smer prekograničnih tokova električne energije tako mogu značajno da se promene u okviru istog dana.
Ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora, odnosno curtailment, postaje sve važniji faktor u ekonomici projekata obnovljive energije. Solarna elektrana može tehnički ostvariti očekivanu godišnju proizvodnju, dok se njena komercijalno prodajna proizvodnja smanjuje jer elektroenergetski sistem ne može da prihvati svu raspoloživu energiju tokom perioda zasićenja.
Za finansiranje projekata zato je ključno razlikovati gubitke proizvodnje izazvane vremenskim uslovima, ograničenja proizvodnje zbog mreže i ekonomsko isključivanje izazvano tržišnim cenama. Ovi faktori imaju različite posledice po prihode i ne bi trebalo da se tretiraju kao isti rizik.
Tradicionalni solarni PPA ugovori zasnovani na fiksnim godišnjim količinama mogu takođe da stvore dodatnu izloženost debalansima i riziku isporuke kada curtailment, niske cene ili nalozi operatora mreže onemoguće isporuku ugovorene količine. Zbog toga novi ugovori sve češće uključuju satno oblikovanje isporuke, integraciju skladištenja, mehanizme minimalne cene i jasno definisanu raspodelu rizika od ograničenja proizvodnje.
Grčko tržište se zato udaljava od jednostavnog modela širenja solarnih kapaciteta. Kako udeo fotonaponske proizvodnje raste, komercijalna vrednost električne energije sve će više zavisiti ne samo od toga koliko energije projekat proizvodi, već i kada je proizvodi i koliko fleksibilno tu proizvodnju može da plasira na tržište.
