Grčka je ubrzala izgradnju vetroelektrana u prvoj polovini 2026. godine, ali je i dalje na putu da ne dostigne svoj cilj instaliranih kapaciteta do 2030. godine, prema projekcijama navedenim u dokumentu.
Investitori su u prvih šest meseci ove godine pustili u rad 321 MW novih kapaciteta iz energije vetra, što je više nego dvostruko u odnosu na 152 MW dodata u istom periodu 2025. godine.
Time je ukupni instalirani kapacitet vetroelektrana u Grčkoj na kraju juna dostigao 6,017 GW.
Projekcije organizacije WindEurope, navedene u dokumentu, predviđaju da će tokom 2026. godine biti pušteno u rad oko 450 MW novih kapaciteta, zatim 430 MW u 2027, 400 MW u 2028. i oko 350 MW u svakoj od 2029. i 2030. godine.
Prema toj dinamici, Grčka bi do 2030. godine dostigla oko 7,65 GW kapaciteta vetroelektrana, što bi bilo oko 1,25 GW manje od cilja od 8,9 GW predviđenog Nacionalnim energetskim i klimatskim planom zemlje.
Celokupan projektovani kapacitet odnosio bi se na kopnene vetroelektrane.
Razvoj energije vetra na moru još više zaostaje. Projekcije ne predviđaju da će Grčka do 2030. godine imati komercijalne offshore vetroelektrane u radu, iako je zemlja postavila cilj od 1,9 GW do 2032. godine.
Dva pilot-projekta u severnom Egeju, ukupne planirane snage 600 MW, otkazana su, iako je Grčka rezervisala 2,35 GW kapaciteta elektroenergetske mreže za početne offshore projekte.
Napredak je spor i kada je reč o izdavanju dozvola. Nadležni organi odobrili su 214 MW projekata vetroelektrana tokom prve polovine 2026. godine, u poređenju sa 206 MW godinu dana ranije.
Podaci ukazuju na to da bi Grčka morala da ubrza procedure izdavanja dozvola i ojača bazu novih kopnenih projekata kako bi smanjila zaostatak za ciljem za 2030. godinu, dok bi razvoj offshore projekata morao značajno da se ubrza kako bi oni imali veći doprinos energetskom miksu početkom naredne decenije.
