Srbija odavno planira izgradnju niza gasnih elektrana, ukupnog kapaciteta 950 megavata : u Beogradu, Novom Sadu, Subotici, Zrenjaninu, Sremskoj Mitrovici, Kragujevcu i Nišu.
Upućeni kažu da sve i da se u ovom času kreće s gradnjom gasnih elektrana u Srbiji, taj posao treba raditi tako što bi „Srbijagas” osnovao svoju firmu koja bi radila ceo posao. U suprotnom, struju koja se proizvodi u gasnim elektranama taj drugi vlasnik kilovate bi prodavao po tržišnoj ceni, znači skuplje.
Za rad gasnih elektrana Srbiji potrebno mnogo više gasa od 10 miliona kubika, koliko dnevno može da povuče iz Mađarske, izjavio je za „Politiku” Vojislav Vuletić, predsednik Udruženja za gas Srbije.
On kaže da bi idealno bilo izgraditi gasne elektrane kogenerativnog tipa koje bi proizvodile struju, a toplu vodu koristile za grejanje, i dodaje da bi to za Srbiju (koja ima problema s manjkovima struje) bio dobar potez bez obzira što je ovako proizvedena električna energija mnogo skuplja nego da se dobija iz vode ili uglja.
Gradnja gasne elektrane tesno bi mogla biti povezana i s gradnjom kraka magistralnog gasovoda prema Dimitrovgradu, odnosno od bugarske granice prema Nišu, kaže dr Zorana Mihajlović Milanović, ekspert za energetiku. Ona, međutim, ne vidi logiku da se prioritet daje gradnji gasnih elektrana pored hidropotencijala i uglja koje Srbija ima dovoljno.
– U redu je da Srbija ima i gasne elektrane kogenerativnog tipa. Ali graditi gasnu elektranu s ovom cenom gasa i dobijati struju koja je mnogo skuplja, a struja je u Srbiji i dalje socijalna kategorija i narodu je skupo da kilovat plaća i po ovoj ceni, postavlja logično pitanje zašto tu struju ne bismo dobijali iz hidropotencijala. Odnosno zašto smo sve dali Italijanima koji će da proizvode čistu energiju s naših reka i pune svoje bilanse, a mi ćemo uvoziti gas, jer ga nemamo i iz njega proizvoditi skupu struju. Tu nema logike – kaže Milanović.
Na pitanje zašto je to tako, ona odgovara da je glavni problem nepostojanja državne energetske strategije. Ministarstvo energetike ne zna šta su mu prioriteti, pa zato između toga da gradi „Đerdap 3” ili objekte na Drini ,jer vode ima u izobilju, država izabere da joj je bolje da struju proizvodi iz gasa koji se uvozi.
Po njenim rečima, od ukupne ruske ponude, najinteresantiji je sporazuma o saradnji između grada Beograda i ruske elektroenergetske kompanije OAD Interao UES namenjen unapređenju funkcionisanja toplotno-energetskog sektora grada.
Nadalje ona misli da je to ulazak Rusije u elektroenergetiku Srbije ne preko EPS-a, nego preko Beogradskih elektrana, budući da je memorandum potpisan 2008. godine s INTERAO koji je predviđao saradnju direktno s EPS-om istekao. Tada su kao glavni projekti pominjani reverzibilna hidroelektrana „Bistrica”, treći blok TE „Nikola Tesla B” i „Kolubara B”.
Izvor seebiz.rs
