Iako je rok za izbor direktora javnih preduzeća istekao još 30. juna, u mnogima od njih su i dalje stari članovi uprave.
Dok nadležni to pravdaju činjenicom da se takva procedura sprovodi prvi put i da bi trebalo da se izaberu najbolji kandidati, ima i onih koji tvrde da je otezanje organizacije konkursa direktno u vezi sa željom političara da očuvaju što duže kontrolu nad radom javnih preduzeća.
Direktorske fotelje na čekanju. Za sada još nema preciznih podataka za koliko njih je završena procedura, odnosno koliko ih je popunjeno. Konkursi za mesta na lokalu, u pokrajini i na republičkom nivou i dalje su aktuelni.
Ministarka energetike Zorana Mihajlović podseća da po prvi put imamo jedan ovakav zakon.
„Do sada to nije bio slučaj. Vi znate kako su se birali direktori javnih preduzeća, tako što se neko negde dogovori. Mi sad prvi put imamo zakon i pretpostavljam da je to razlog što sve ovo ide sporije“, ocenjuje ministarka.
„Ali znate šta – treba početi, jer pretpostavljam da u nekom narednom periodu se neće moći desiti da vi za javna, odnosno državna preduzeća imate bilo kakve direktne dogovre, nego će uvek postojati konkursi“, kaže Mihajlovićeva.
Kada je reč o Ministarstvu energetike, Mihajlovićeva kaže da je ono raspisalo dva konkursa, za koji su završeni konkursi.
Objašnjava da je onaj koji je trebalo da obezbedi novu upravu za EPS produžen jer su se na njega prijavila samo dva kandidata. Potom je stiglo još 75 prijava.
„Kada smo izlazili u medije i pozivali ljude da se jave, ljudi su puni nepoverenja jer misle da ste ukoliko ste vi raspisali konkurs, konkurs je namešten. Nije namešten“, poručuje ministarka.
„Zato što kad završi komisija, komisija Vlade, Ministarstvo energetike će objaviti sva imena i sve biografije koje su pristigle. Tih 77 biografija recimo za direktore EPS-a, pa će građani Srbije moći da vid, pa ko se sve to javio i da li je zasita istina da je sve to namešteno. I onda verujem da to poverenje mora da se stiče“, ocenjuje Zorana Mihajlović.
Za Transparentnost Srbije, problem kod većine konkursa je što liče jedni na druge, i da nema specifikacije profila stručnosti novog menadžerskog kadra, već se ponavljaju minimalni uslovi iz zakona.
Time se, kako kaže Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija, onemogućava pravičnije i lakše ocenjivanje njihovog učinka.
Problem je i to što je prema njihovom istraživanju manje od 20 odsto preduzeća objavilo izveštaje o radu i planovima za tekuću godinu.
„Ni raspisivanje konkursa nije nekakva garancija da će taj uticaj biti odstranjen, jer upravo ovih dana tokom priče o rekonstrukciji slušamo jako često da su i javna preduzeća u igri“, podseća Nenadić.
„Podela je i dalje predmet međupartijskih dogovora i to je direktno kršenje Zakona o javnim preduzećima koji je donet sa velikim ambicijama, upravo sa suprotnim ciljem – da otkloni politički uticaj tamo gde mu nije mesto“, kaže on.
Nenadić naglašava da je vremena za organizaciju konkursa bilo sasvim dovoljno, jer je zakon donet još prošle jeseni, i da veruje da je pravi razlog kašnjenja to da nije bilo želje da se raspišu konkursi za nepopunjena mesta.
Izvor B92
