Za analizu načina angažovanja, pa i ekonomičnosti rada proizvodnih jedinica, potreban softverski podržan matematički model, koji se ne može nabaviti kao gotov proizvod, već se mora izgraditi prema svojim potrebama i prilikama – ističe Vera Stanojević, direktorka Sektora u Direkciji EPS – a za proizvodnju energije.
Pomoću tridesetak znalački ukomponovanih grafikona, na kojima su prikazana kretanja i ostvarenja proizvodnje u elektranama EPS – a u prvih 13 dana februara ove godine, poređena sa iskustvom iz istog perioda prošlogodišnjeg februara, Vera Stanojević, direktorka Sektora za proizvodnju električne i toplotne energije u Direkciji EPS – a za proizvodnju energije, ilustrovala je u ovoj direkciji, na sastanku sa direktorima PD iz proizvodnje, kako su razlike u spoljnoj temperaturi i hidrologiji, kao i u kretanju potrošnje električne energije, uticale na rad kapaciteta i troškove proizvodnje. Ona je istakla da su u prvih 13 februarskih dana ove godine ukupno proizvedene približno iste količine električne energije (1, 536 milijardi kWh) kao u istom periodu lane, ali da su struktura te proizvodnje i konzum bili takvi da su velike hladnoće u 2012. Godini značajno uvećale troškove proizvođača. Za naš list pitali smo je da objasni grafikone koje je prikazala.
Proizvodnja ista, razlike velike
– To što ste videli prikaz je egzaktnih podataka, koji oslikavaju ostvarenja u sibirski hladnom februaru 2012, u kome je energetska vrednost vode bila rekordno niska, a na drugoj strani, u uslovima kada je vodom bogatiji februar i uz to topliji od proseka. U 13 dana februara ove godine proizvedeno je samo 14, 1 milion kWh više nego prošle, a da nismo imali probleme sa dovozom uglja kao prethodne zime. Kada bi se cenilo samo prema ovim podacima, moglo bi da se zaključi da naše elektrane postižu iste rezultate u višednevnim naletima hladnoće, pri prosečnim temperaturama od minus 9, 5 C0, kao i na ovogodišnjoj srednjoj dnevnoj temperaturi od 4, 3 stepena. Numerički iskazano, to jeste tako, ali je pitanje kako su se ovi proizvodni rezultati odrazili na poslovanje, odnosno po kojoj ceni su podmireni zahtevi potrošača, naročito ako se ima u vidu i veličina konzuma koji je trebalo pokriti – rekla je Stanojevićeva.
Ona je navela da je konzum u ovogodišnjih 13 dana februara iznosio oko 1, 47, a u isto vreme prošle godine 1, 77 milijardi kWh, ili u svakom satu 2012. U odnosu na februar 2013. Godine bilo je neophodno angažovati dodatnu proizvodnu jedinicu od 962 MW.
Kumulativno posmatrano, to znači da je za 13 dana ove godine proizvedeno 66, 3 miliona kWh više od potreba konzuma, a da je prošle godine nedostajalo oko 246 miliona kWh za pokrivanje svih potreba.
– Ono što je sa aspekta angažovanja mašina u elektranama bitno, jeste da su u 13 dana ovog februara protočne HE proizvele oko 456 miliona kWh, ili 158 miliona kWh više od bilansirane proizvodnje i oko 184 miliona više nego u isto vreme lane. Za razliku od protočnih HE, čije izuzetno veliko angažovanje omogućuju visoki dotoci i pogonska spremnost agregata, ove godine je angažovanje akumulacionih HE gotovo tri puta manje nego prošlogodišnjeg februara. Za više od 50 miliona kWh, ili 3, 5 puta manje, bilo je i angažovanje TE – TO, koje su prošle godine radile mnogo više nego što je planirano. Kod TE na ugalj razlika između ovogodišnjeg i prošlogodišnjeg učinka je oko 20 miliona kWh, ali važno je pomenuti da je ovogodišnje iskorišćenje TE manje od planiranog, uslovljeno sistemskim zahtevima: većom toplom i hladnom rezervom, pri smanjenoj potrošnji, kako bi se iskoristila najekonomičnija energija protočnih HE – objasnila je Stanojevićeva.
To oko racionalnog korišćenja hidroenergije uglavnom je jasno i razumljivo, jer voda koja se ne „uhvati“ ode niz reku. Ali pitali smo kako je učinak TE na ugalj gotovo istovetan u poredbenim periodima, kada su i široj javnosti poznate teškoće sa kojima su se rudari susretali prošle zime, pogotovo kada je više dana bio ugrožen dovoz uglja, što je moralo da se odrazi na rad TE.
Više brinuti o opremi
– Posle obavljenih revitalizacija protekle decenije, povećana pouzdanost i raspoloživost termoblokova jednake su sličnim blokovima iz okruženja, ali, nažalost, to nije bilo dovoljno da se za 13 kritičnih dana u februaru 2012. Proizvede više od milijardu kWh. Bez uglja, termoblokovi ne mogu da ostvare ni svoje najbolje performanse. Kako ga nije bilo dovoljno, jer su rezerve na deponijama bile smanjene, a dovoz otežan, jedino rešenje bilo je da se mazutom podiže toplotni bilans raspoloživih količina i tako iz sopstvenih elektrana pokrije što veći deo potreba za električnom energijom u Srbiji. Ilustracije radi, za rad blokova u PD TENT, u tih 13 dana ukupan dovoz uglja iznosio je 622 miliona tona, što je gotovo upola manje od ukupne potrošnje osnovnog energenta u uporednom periodu i ukupnog dovoza u analiziranom periodu. I naravno, morao je da se nabavlja i dodaje mazut, koji je takođe bilo teško dopremiti. Na dnevnom nivou, TENT B je prošlog februara trošio i do 1. 800, a TENT A i do 1. 250 tona mazuta. Kumulativno za 13 dana, TENT A potrošio je oko 9, 7 hiljada tona, a TENT B blizu 7, 7 hiljada tona. Zbirno, obe elektrane utrošile su u tom periodu oko 17, 4 hiljada tona mazuta. U istom periodu ovog februara obe elektrane porošile su tek 553 tone. Još bolji pokazatelj koliko nas je koštala prošla zima jeste poređenje sa godišnjom potrošnjom mazuta u 2011. Godini. Za celu tu godinu blokovi TENT A i B potrošili su nešto više od 20 hiljada tona mazuta, a razlika između prošlogodišnjih i ovogodišnjih 13 februarskih dana u novcu iznosi 8, 5 miliona evra – istakla je Vera Stanojević.
Naša sagovornica je skrenula pažnju da nabavka mazuta nije jedini dodatni trošak proizvodnje za prošlogodišnju tešku zimu, iako u ukupan ovaj trošak treba dodati i primarni energent za povećani obim proizvodnje TE – TO.
– Prošle zime konzum je neprestano bio veći od proizvodnje električne energije, pa je bilo teško, a i skuplje, obezbediti energiju iz drugih sistema, kada je u celom regionu bilo deficita. U proseku, svakog dana je nedostajalo oko 19 miliona kilovat – sati. Ove godine proizvodnja je veća od potrošnje, a ukupna razlika u srednjoj dnevnoj temperaturi je 13, 8 stepena – navela je Stanojevićeva.
Govoreći o potrebi veće brige za ravnomernije i racionalnije korišćenje opreme, Stanojevićeva je kazala da je u 13 dana ovog februara u TE bilo smanjivanja snage zbog tehničkog minimuma i da je rad blokova u ovim režimima manje efikasan.
– Ako bi se uporedio rad istih blokova u nedelji kada su bili angažovani sa nominalnim opterećenjima i u drugoj, sa velikim tehničkim minimumima, prema našim sadašnjim mogućnostima za obračun operativnih i fiksnih troškova, ispostavilo bi se da su blokovi imali istovetne rashode. Ali ako težite preciznoj računici, onda se ispostavlja da troškovi nisu takvi kako se ovako pojednostavljeno posmatraju. Treba dodati da će ovakvih slučajeva u budućnosti biti sve više, uvažavajući nova pravila organizovanja radnih aktivnosti i povećanje kompleksnosti komercijalnih, ali i tehničkih aspekata poslovanja na tržištu (npr. Uključenje vetrogeneratora i malih HE i obaveznost preuzimanja njihove energije pri neizvesnim periodima angažovanja i obima isporučene energije). Za takvu kompleksnu analizu ekonomije angažovanja različitih proizvodnih jedinica, potrebni su softveri bazirani na matematičkim modelima, u kojima se uvažavaju pomenute specifičnosti proizvodnih jedinica. Takvi sistemi se ne mogu nabaviti kao gotov proizvod, već se moraju izgraditi prema svojim potrebama i prilikama – kazala je Stanojevićeva.
Ona je posebno istakla da je u Direkciji za proizvodnju prepoznata neophodnost razvoja takvog savremenog proizvodno – tehničkog informacionog sistema, kojim će se obezbediti povećanje energetske, ekonomske i ekološke efikasnosti infrastrukture postojećih proizvodnih kapaciteta EPS – a. Zato je, kako je kazala Stanojevićeva, i započeta realizacija sistema PROTIS, kojim će se obezbediti praćenje proizvodnje energije, tehničke efikasnosti i parametara ekonomičnosti rada proizvodnih kapaciteta, ali i upravljanje održavanjem, uključujući i troškove održavanja.
Izvor Kwh
