Energija iz obnovljivih izvora pokrila je u 2012. godini 14,1% bruto finalne potrošnje 28 članica Evropske unije u poređenju sa 8,3% u 2004, koja je bila prva godina za koju se raspolaže tim podacima. Nacionalne ciljeve za 2020. kada je reč o udelu energije iz obnovljivih izvora već su nadmašile Bugarska, Estonija i Švedska. Najveći deo potrošnje energijom iz obnovljivih izvora pokriva Švedska, koja na taj način zadovoljava polovinu potrošnje, a najmanji Malta, gde tek neznatno više od procenat energije stiže iz obnovljivih izvora.
Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji jedan je od ključnih indikatora strategije Evropa 2020. Cilj na nivou 28 članica EU je da do 2020. godine obnovljivom energijom zadovolje 20% bruto finalne potrošnje energije.
Nacionalni ciljevi postavljeni su na osnovu različitih startnih pozicija, potencijala za obnovljivu energiju i ekonomskih performansi članica.
Najveći rast udela energije iz obnovljivih izvora između 2004. i 2012. godine zabeležile su Švedska, Danska i Austrija ali je udeo obnovljive energije u bruto finalnoj potrošnji povećan u svim članicama, pokazali su novi podaci Evropske statističke službe.
Učešće energije iz obnovljivih izvora (voda, Sunce, vetar, biomasa, geotermalma energija) u potrošnji najviše je poraslo u Švedskoj – sa 38,7% u 2004. na 51% u 2012, a slede Danska (sa 14,5% na 26%), Austrija (sa 22,7% na 32,1%), Grčka (sa 7,2% na 15,1%) i Italija (sa 5,7% na 13,5%).
Najveći deo finalne potrošnje energijom iz obnovljivih izvora zadovoljava Švedska – 51%, a slede Letonija (35,8%), Finska (34,3%) i Austrija (32,1%).
Istovremeno najmanji udeo energije iz obnovljivih izvora u pokriću potrošnje beleže Malta – 1,4%, Luksemburg (3,1%), Velika Britanija (4,2%) i Holandija (4,5%).
Estonija je bila prva članica Evropske unije koja je 2011. godine dostigla nacionalni cilj za 2020. godinu.
Bugarska, Estonija i Švedska su 2012. premašile ciljeve za 2020. od 16% odnosno 25% odnosno 49%.
Traži se ambiciozniji cilj
Evropsko udruženje za enegiju vetra (EWEA) procenjuje da je u 2012. godini uvoz fosilnog goriva koštao EU tri puta više nego spasilački paket zajmova za Grčku.
Predlog klimatskih i energetskih ciljeva Evropske komisije za period do 2030. godine razmatraće evropski šefovi država i vlada 20. i 21. marta. U tom dokumentu predviđen je „neambiciozan“ cilj povećanja udela energije iz obnovljivih izvora u bruto potrošnji na 27% do 2030. u poređenju sa 20% do 2020.
Predstavnici Udruženja poručili su sa godišnjeg skupa u Barseloni, koji se održava između 10. i 13. marta, da bi ambiciozniji cilj od 30% doprineo otvaranju 568.000 radnih mesta i uštedi od 260 milijardi evra na uvozu fosilnog goriva. Stoga Udruženje i drugi sa sektora „zelene“ energije traže od EU da se složi oko ambicioznijeg od planiranog cilja za učešće obnovljive energije u finalnoj potrošnji do 2030.
Novi izveštaj Udruženja pokazao je da zemlje troše znatno više na uvoz fosilnog goriva nego na subvencionisanje obnovljive energije. Navodi se da je 2010. godine EU potrošila oko 26 milijardi evra za podršku proizvodnje energije iz obnovljivih izvora. Istovremeno je obnovljiva energija pomogla EU da izbegne trošak za uvoz goriva od 30 milijardi evra, što znači uštedu od četiri milijarde.
Izvor Euractiv
