Evropski parlament je 20. decembra prošle godine usvojio CBAM mehanizam koji će se efektivno primenjivati od 1. oktobra ove godine, a važiće i za Srbiju.
To znači da će se za emisije ugljen-dioksida(CO2) prilikom izvoza robe u EU plaćati posebna taksa, a procene su da bi zbog nje Srbija mogla da smanji izvoz na ovo tržište za 30 posto.
Reč je o mehanizmu koji se odnosi na gvožđe, čelik, aluminijum, đubrivo, električnu energiju i cement, proizvedeni u procesu koji emituje više ugljen-dioksida (CO2), nego što je dozvoljeno u EU. Ti procesi se vezuju i za korišćenje uglja pa će se prilikom uvoza dodatno cariniti za iznos ovih troškova koje snose proizvođači u EU.
Stručnjaci tvrde da bi Srbiju ova norma skupo koštala jer bi godišnje morala da plaća između milijardu i po do dve milijarde evra samo za CO2 takse, zbog toga što proizvodi 70 odsto električne energije iz uglja. To praktično znači da bi tim taksama bio opterećen i izvoz električne energije u EU, kao iroba u čijoj proizvodnji učestvuje energija proizvedena iz uglja.
Koliki bi to bio udarac, govori činjenica da Srbija skoro dve trećine svoje robne razmene ostvaruje upravo sa zemljama EU. Oni koji bi mogli da budu pogođeni ovom merom su i kompanije Srbija Ziđin Koper i “Eliksir grupa” a “Blic Biznis” je pokušao da sazna da li su spremni za ove nove propise i kako bi mogli na njih da se odraze. Iz borskog giganta kažu da oni poštuju sve zakone države Srbije i dokumenta koja je potpisala u ovoj oblasti ali da ne mogu precizno dakažu koliko će ih ova mera koštati.
– Propisima Srbije u ovom momentu nije detaljno definisano na koji način će se obračunavati troškovi emisije ugljen dioksida, pa ni kompanija ne može da precizira koliki bi izdaci bili na godišnjem nivou. Naša kompanija aktivno učestvuje u sprovođenju mera za smanjenje i ublažavanje dejstva klimatskih promena nastalih usled emisija CO2, gasova sa efektom staklene bašte (GHG) itd. Od početka 2023. godine, u svim pogonima prikupljaju se podaci, neophodni za izradu Elaborata za modelovanje emisije CO2 nastalih kao posledica rudarskih i drugih aktivnosti. To se radi u saradnji sa ekspertima Tehnološko-metalurškog i Mašinskog fakulteta iz Beograda kako bi se utvrdilo koji su najveći emiteri CO2 i da se izradi Plan za smanjenje emisija i prelazak na OIE na nivou kompanije – navode iz Ziđina za “Blic Biznis”.
Oni dodaju da je kompanija veliki potrošač električne energije, primarno u procesima flotiranja rude bakra, koja se u Srbiji proizvodi 70% iz termoelektrana i da oni nastoje da sopstvenim projektima prevaziđu ovaj problem.
-U toku je izrada projekta za izgradnju solarne elektrane, čime bi sedeo naših potreba za električnom energijom zadovoljio iz obnovljivih izvora i tako smanjio ugljenični otisak kompanije. RekonstrukcijomTopionice i rafinacije, implementirane su nove tehnologije koje ćeumesto mazuta, nafte i drugih fosilnih visokougljeničnih goriva koristiti prirodni gas, čime će značajno smanjiti emisije GHG. Rekultivacijom degradiranih površina, koju kompanija sprovodi fazno, zasnivaju se šume, koje će procesom fotosinteze u toku dana indirektno doprinositi uklanjanju dela već emitovanog CO2 iz atmosfere. Nastavićemo da ulažemo i u druge zelene projekte.
karbonske takse neće imati značajniji uticajna poslovanje i konkurentnost na EU tržištu jer su svoju tehnologiju već uskladili sa standardima EU u ovoj oblasti.
– U oktobru počinje takozvana „tranziciona faza“, koja će trajati tri godine i u kojoj imamo samo obavezu praćenja i izveštavanja o količinama emitovanog ugljenika. Od 2026. godine biće uvedena obaveza da EU uvoznici deklarišu količine ugljenika i u skladu sa tim plaćaju CO2 takse po istoj ceni kao i EU proizvođači. Proizvodnja fosforne kiseline i mineralnih đubriva u našim pogonima u Prahovu i Šapcu nisu izvor emisije ugljenika jer tehnologije koje primenjujemo su već usklađene sa BAT zahtevima EU i tu nemamo obavezu dodatnog usklađivanja. Ono što svrstava mineralna đubriva u naintenzivnije sektore je proces proizvodnje amonijaka i azotnih đubriva (Urea, AN) – navode u Eliksiru i nastavljaju:
Mi proizvodimo NPK đubriva gde je amonijak osnovna sirovina ali ga mi uvozimo od EU proizvođača koji imaju obavezi plaćanja CO2 taksi, tako da je to već ugrađeno u naš trošak proizvodnje i neće se duplo obračunavati- navode iz Eliksira. Iz ove kompanije napominju da u okviru pripreme za primenu CBAM mehanizma su obavili određene analize koje pokazuju da su sadašnja opterećenja CO2 emisijama njihovih proizvoda slična ili niža u odnosu na EU proizvode i da su njihovi planovi zato veoma ambiciozni. Jedan od naših ciljeva Zelene agende je da budemo prva evropska karbon neutralna industrija fosforne kiseline i mineralnih NPK đubriva. Planiramo i investicije od preko 300 miliona eura u razvoj cirkularne ekonomije i dekarbonizaciju izvora toplotne i električne energije i to do 2030. godine. To podrazumeva i investicije u OIE, iskorišćenje otpada, hemijsku reciklazu i upotrebu alternativnih sirovina u procesima proizvodnje. Prva investicija u postrojenje za energetsko iskorišćenje otpada u Prahovu smanjiće sadašnji ugljenični otisak naših proizvoda za oko dve trećine što znači da će on biti značajno manji u odnosu na EU proizvođače već 2025. godine – tvrde u Eliksiru.
