Evropska komisija je prihvatila nove Smernice za državnu pomoć za klimu, zaštitu životne sredine i energetiku. Države mogu dati podsticaje projektima ukoliko su u skladu s ciljevima za dekarbonizaciju, a izuzetno i određenim poduhvatima u domenu gasa. Ovaj dokument omogućava državama članicama da kroz aukcije uvedu ugovore o razlici u ceni, uključujući one za emisije CO2.
Podrška javnim sredstvima će imati svoju ulogu u naporima da se omogući brza zelena tranzicija, izjavila je izvršna potpredsednica Evropske komisije Margrethe Vestager, zadužena za konkurenciju, nakon što je to telo prihvatilo nove Smernice za državnu pomoć za klimu, zaštitu životne sredine i energetiku (CEEAG).
Dokument će formalno stupiti na snagu u januaru, stoji u objavi. Po tim propisima, neophodno je podudaranje s Evropskim zelenim dogovorom i drugim regulatornim promenama u oblastima energetike i životne sredine.
Države članice Evropske unije „verovatno neće“ dobiti odobrenje da finansijski podrže neki projekat ukoliko on nije u skladu s ciljevima za dekarbonizaciju, dodala je Vestager. Ovaj blok 27 zemalja nastoji da najkasnije do polovine veka spusti neto emisije ugljenika na nulu.
Troškovi za poreske obveznike na ime projekata moraju biti minimalni, ne smeju remetiti konkurenciju
Smernice obuhvataju zaštitu klime i životne sredine i proizvodnju zelene energije. Neki delovi su posvećeni dekarbonizaciji privrede na širokom nivou i s fleksibilnim pristupom i mogućnostima za sve tehnologije koje mogu da doprinesu Evropskom zelenom dogovoru, uključujući obnovljive izvore, mere za energetsku efikasnost, pomoć za zelenu mobilnost, infrastrukturu, cirkularnu ekonomiju, smanjenje zagađenosti, zaštitu i obnovu biodiverziteta kao i mere za jačanje bezbednosti snabdevanja energentima.
Troškovi koje će snositi poreski obveznici moraju biti svedeni na najniži mogući nivo, a mere koje će biti primenjivane ne smeju da remete konkurenciju. Cilj donošenja smernica je i da se omogući učešće zajednica odnosno zadruga za obnovljivu energiju i malih i srednjih preduzeća (MSP) kao važnih činilaca zelene tranzicije, napominju komesari.
Revidirani propisi u principu dozvoljavaju pomoć u visini do sto odsto nedostajućih sredstava, pogotovo u slučajevima kada se pomoć odobrava kroz postupak nadmetanja, i na centralnom nivou uvode nove instrumente pomoći poput ugovora o razlici u ceni (CfD-ova), namenjene ozelenjavanju industrije, navodi se u dokumentu.
Ugovori u razlici u ceni emisija C02 treba da pomognu u uvođenju revolucionarnih tehnologija u industrijsku proizvodnju
Ugovor o razlici u ceni daje korisniku pravo na isplatu razlike između fiksne, ugovorene cene i referentne cene, na primer tržišne cene po jedinici proizvodnje. Taj mehanizam se poslednjih godina koristio za podsticanje proizvodnje električne energije iz obnovljivih izvora, ali mogao bi da se primeni i u vidu referentne cene koja prati nivoe iz Sistema za trgovanje emisijama (EU ETS).
To znači da bi kompanije koje su preko aukcija dobile državne podsticaje plaćale razliku između fiksne cene CO2 iz ugovora i tržišne cene u slučaju kada je cena emisija iz ETS-a viša od ugovorene cene, i obrnuto, piše u smernicama. Ugovori o razlici u ceni emisija CO2 (CCfD-ovi) bi trebalo da budu korisna alatka za uvođenje revolucionarnih tehnologija na tržište, saopštila je Evropska komisija.
Izuzetak za projekte za gas koji omogućavaju uvođenje čistog vodonika, biogasa
S novim smernicama prestaje subvencionisanje najzagađujućih fosilnih goriva. Mere podrške novim investicijama u prirodni gas verovatno neće biti odobrene ukoliko nisu kompatibilne s klimatskim ciljevima EU. Gas je „poseban slučaj jer za sada služi kao most na našem putu ka više obnovljive energije“, objasnila je Vestager.
Gasni projekti bi morali da uključe mogućnost za umešavanje zelenog vodonika ili biogasa. Jedan deo CEEAG-a pokriva pomoć za zatvaranje elektrana na ugalj, treset i uljne škriljce i onih za proizvodnju tih fosilnih goriva.
Energetska tranzicija oslonjena na prozjumere
Kada CEEAG bude zvanično usvojen, zameniće postojeće Smernice za državnu pomoć u energetici i zaštiti životne sredine – EEAG. Države članice će biti u obavezi da se novim propisima prilagode najkasnije 2024. godine.
SolarPower Europe je pohvalio izuzimanje projekata krovnih solarnih pogona snage do jednog megavata i projekata do šest megavata u stoodstotnom vlasništvu energetskih zajednica ili MSE-ova iz aukcija. Ta organizacija je saopštila da odluka osnažuje više evropskih građana i kompanija da ulažu u solar i da ubrzava energetsku tranziciju koju predvode prozjumeri. Prozjumeri su oni potrošači električne energije koji i sami proizvode struju.
Novi propisi za državnu pomoć ohrabruju organizovanje odvojenih tendera po tehnologijama, na primer za agrosolar ili za plutajuće solarne elektrane, što osigurava Evropi da zadrži konkurentnu prednost na globalnom nivou u inovativnim tehnologijama za proizvodnju struje iz energije sunca, dodaje SolarPower Europe.
WindEurope: Inovativni projekti mogu da dobiju pomoć direktno, mimo aukcija
WindEurope je saopštio da je razdvajanje aukcija po tehnologija neophodno, uz obrazloženje da tehnologije koje su komplementarne, kao što su vetar i solar, treba da se omasovljuju paralelno te da bi zajedničke aukcije bile kontraproduktivne.
„Pilot-projekti i pokazni projekti su od suštinskog značaja za inovacije u tehnologiji za vetroturbine. S novim smernicama za državnu pomoć, oni mogu dobiti državnu pomoć direktno, mimo aukcija, ukoliko države članice mogu da dokažu da za takve, veoma specifične projekte nema dovoljno konkurencije. To se sad primenjuje i na projekte vetroelektrana s turbinama snage veće od šest megavata, što je presudno za korišćenje najnovije tehnologije na polju turbina“, naglašavaju u organizaciji WindEurope.
Izvor: balkangreenenergynews.com
