Elektroprivreda Srbije saopštila je danas da podržava razvoj obnovljivih izvora energije u zemlji, ali i upozorila da će ceh nekontrolisanog priključivanja vetroelektrana na elektroenergetski sistem platiti država, EPS i svi kupci struje, jer će kilovat-sat iz vetra dostići cenu višu od 13 evrocenti.
U saopštenju EPS-a se navodi da nije tačno to što tvrdi Srpsko udruženje za energiju vetra (SEWEA) da će kilovat-čas struje dobijene iz vetroelektrana biti jeftiniji od uvoznog.
Struja iz vetroelektrana izazvaće još veća poskupljenja
Kilovat-čas iz vetra, uz dodatne troškove za prenos kroz mrežu, dostići će 13,06 evro centi za kilovat-čas, što je 2,33 puta više od sadašnje prodajne cene struje EPS-a, koja iznosi 5,61 evrocenti bez PDV-a.
„Vetroelektrane neće zaustaviti poskupljenje električne energije, kako sugeriše udruženje SEWEA. Naprotiv! Struja iz vetroelektrana izazvaće još veća poskupljenja za krajnje kupce električne energije“, ističe se u saopštenju EPS-a.
Gubitke zbog razlike u ceni, troškove stajanja kapaciteta EPS-a i izgradnje novih elektrana koje bi bile rezerva kada nema vetra, platiće kupci struje i EPS, koji za struju iz vetra treba da plati između 1,3 i 2,7 milijardi evra.
EPS je u obavezi da 12 godina plaća 9,5 evro centi za kilovat-čas struje dobijene iz vetra, navodi se u saopštenju i dodaje da vetroelektrane neće doprineti ni stabilnom snabdevanju Srbije strujom.
Vetroelektrane ne doprinose razvoju srpske privrede
Vetroelektrane, kako je istaknuto, ne doprinose razvoju srpske privrede, jer stižu iz uvoza, a prihod vlasnika vetroelektrana snage 450 megavata u periodu od 12 godina dostići će 1,35 milijardi evra, a ako im se dozvoli izgradnja vetroelektrana od oko 900 megavata, njihov prihod iznosiće 2,7 milijardi evra.
Za planiranih 450 megavata, razlika između kupovne i prodajne cene kilovat-sata iznosi 922 miliona evra, a za 900 megavata, izdatak EPS-a za energiju iz vetra dostigao bi samo po osnovu razlike u ceni oko dve milijarde evra.
Sa vetroparkovima snage 450 megavata, EPS će u svakom trenutku morati da drži značajnu rezervu snage u svojim elektranama, što će stvarati novi trošak EPS-u, koji će se, kao i razlika u ceni, plaćati sve većom cenom struje za sve kupce.
Ako ne bude limita u izgradnji vetroelektrana, EPS će, kad duva vetar, morati rad svojih blokova u termoelektranama da spušta na minimum ili da preliva vodu preko brana hidroelektrana, kako bi se na mreži napravio mesta za energiju iz vetroelektrane.
Radi balansiranja učešća ili nedostatka snage iz vetroelektrana u elektroenergetskom sistemu, Srbija mora da izgradi reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“, sa četiri agregata po 170 megavata (ukupno 680 megavata) i da investira oko 700 miliona evra.
Izvor tanjug.rs
