Jedan od ključnih principa kompanije „RWE Innogy” u razvoju energetskih postrojenja na novim tržištima zasnovan je na tome da ove projekte realizujemo isključivo u partnerstvu sa domaćim kompanijama i veoma smo srećni što za strateškog partnera imamo „Elektroprivredu Srbije“ – kaže u razgovoru za „kWh“ Olaf Hajl, direktor hidro i novih projekata u „RWE Innogy”, zavisnoj kompaniji nemačkog „RWE“, koja je sa EPS-om osnovala zajedničku kompaniju za gradnju pet malih hidroelektrana na Velikoj Moravi.
Hajl ističe da su u EPS-u i u generalnom direktoru Dragomiru Markoviću pronašli izuzetno profesionalne partnere koji su sposobni da kombinuju evropske standarde sa domaćim znanjem i iskustvom. On kaže i da su sve aktivnosti „RWE“ u ovom delu Evrope usmerene na HE u Srbiji i Bosni i Hercegovini.
Koji su najvažniji projekti RWE-a u oblasti korišćenja obnovljivih izvora?
Investiramo najmanje milijardu evra godišnje u razvoj obnovljivih izvora energije. Osim u oblasti hidroenergetike, veoma smo aktivni i na polju energije vetra, biomase i biogasa. Naše najveće trenutne investicije su u “ofšor” tehnologijama – gradnji platformi sa vetrogeneratorima iznad površine mora. Planiramo da pokrenemo postrojenje snage 350 megavata u blizini nemačke obale i oko 570 megavata uz obalu Velike Britanije. Već smo naručili dve sopstvene platforme, a svaka košta po 100 miliona evra. Pre nekoliko dana u američkoj državi Džordžija pustili smo u rad najveću na svetu fabriku peleta, sa godišnjom proizvodnjom od 750.000 tona. Gradimo i solarno postrojenje snage 50 megavata u Andaluziji, u Španiji.
Koji su ključni razlozi da prva RWE-ova investicija u Srbiji bude u HE, a ne u TE?
Srbija je na jasnom putu ka punopravnom članstvu u EU i veoma cenimo vaš politički napredak i sa članstvom u EU, Srbija će dobiti mnoge prednosti. Usvajanjem EU zakonodavstva uvešćete evropski sistem trgovine emisijama, koji favorizuje HE i, nažalost, dodatno je opterećenje za TE.
Kada će zajedničko preduzeće „Moravske HE“ početi da radi i kada će početi gradnja?
Preduzeće će početi da radi u narednih mesec do dva, a gradnja HE krenuće početkom 2014. godine.
Na kom tržištu će se prodavati struja dobijena u tim HE?
Rano je danas govoriti o tome ko bi mogli da budu najbolji kupci za tu struju.Srpska industrija će u budućnosti morati da se oslanja na stabilne i ekonomične izvore energije. Jedan od izazova za ovaj projekat je razvoj odgovarajućeg modela prodaje energije u Srbiji.
RWE je potpisao Memorandum o razumevanju sa EPS-om za reverzibilnu HE „Đerdap 3“ u novembru 2009. godine. U kojoj fazi je taj projekat?
Trenutno istražujemo projekat „Đerdap 3“ i mnogo je složeniji u poređenju sa Velikom Moravom, čiji je razvoj u ovom trenutku više odmakao.
Gradnja HE na Gornjoj Drini, takođe, je deo Memoranduma. Kakvi su vam planovi?
Vlada Republike Srpske objavila je tender i učestvovaćemo na tom konkursu.
Posle nuklearnih akcidenata u nuklearki „Fukušima“ veliki broj nuklearnih postrojenja, posebno u Nemačkoj, je zaustavio rad. Koliko ih je zatvorio RWE i kakva je njihova budućnost?
Posle nesreće u Fukušimi, nemačka vlada odlučila je da privremeno, na tri meseca, zatvori naše nuklearke „Bilbis“ A i B. Ovo su dve od osam nuklearnih elektrana, koje su obuhvaćene ovom odlukom. Podržavamo odluku Vlade da vanredno proveri sigurnost svih tipova nuklearnih postrojenja. To je neophodan i logičan korak kako bi se, na iskustvu iz Japana, napravile sve analize i još više podigli ionako visoki sigurnosni standardi. S druge strane, smatramo da ovaj korak vodi ka nestabilnosti u snabdevanju energijom. Već danas neke od nemačkih oblasti, poput Bavarske, zavise od struje koju uvoze iz Francuske i Češke.
