Početkom druge polovine oktobra srednja dnevna temperatura u Srbiji skočila je za više od šest stepeni i stigla do 19. Podeoka na Celzijusovoj skali. Tako je Miholjsko leto, sa danima 6, 5 stepeni toplijim od 120 – godišnjeg proseka za ovo doba, pomoglo da se na teritoriji Srbije bez južne pokrajine dnevno trošilo oko 85, 5 miliona kilovat – sati, što je oko deset miliona manje od bilansiranog. Na Kosovu i Metohiji dnevna potrošnja kretala se oko 13 miliona kWh.
Ukupnoj stabilnosti elektroenergetske situacije doprinela je na svoj način i smanjena potrošnja električne energije u industriji, a posebno završeni remonti na dva bloka TENT – a, koji su ušli u redovnu proizvodnju. Teško, najtoplije leto otkako se beleži temperatura na ovim prostorima, ostalo je za – pamćenje. I suša je posustala. Sredinom ovog meseca dotok na Drini porastao je na 180 metara kubnih u sekundi i značajnije se odmakao od biološkog minimuma na kome je bio još od početka leta (između 50 i 40 kubika u sekundi). Dunav je umerenije rastao, ali je stigao na 3. 150 metara kubnih u sekundi. I na Dunavu i u drinskom slivu, međutim, dotoci su i dalje znatno ispod bilansiranih za ovaj period. U svakoj sekundi nedostaje oko 540 kubika vode da bi protočne hidroelektrane mogle da proizvode koliko je planirano za oktobarske dane. Ipak, učinak ovih HE, umanjen u prvoj polovini ovoga meseca za petinu planirane proizvodnje, od sredine oktobra sveo se na „samo“ 13, 5 odsto minusa. Sve akumulacione HE, računajući i HE „Piva“, proizvodile su u trećoj sedmici oktobra više nego upola manje od planiranih količina.
Jovica Vranić, direktor Sektora za energetsko planiranje i upravljanje u Direkciji EPS – a za trgovinu, navodi da su i termoelektrane na ugalj (bez TE „Kosovo“) sredinom meseca bile na nivou plana, jer su se na mrežu vratili veliki termoblokovi, koji su nedostajali dok su na njima bili remonti. Remonti i smanjeni dotoci skresali su, inače, učinak raspoloživih kapaciteta EPS – a u prvoj polovini oktobra za oko 9, 2 procenata. U tih 15 dana, proizvodnja protočnih HE bila je 23, 7 odsto ispod bilansiranih količina, akumulacionih HE na bilansu, a TE na ugalj 8, 8 odsto manja od planirane. Nepovoljne hidrološke prilike i nedostatak planirane proizvodnje električne energije iz uglja savladani su, prema rečima Vranića, zahvaljujući prilično manjoj potrošnji od bilansirane.
– U prvih 15 dana oktobra bilo je znatno toplije od proseka. Tačnije, srednja dnevna temperatura iznosila je 16, 5 stepeni, što je četiri stepena toplije od 120 – godišnjeg proseka za ovo doba. Uz takve vremenske prilike i smanjenu potrošnju u industriji, uspeli smo da angažovanjem raspoloživih kapaciteta EPS – a savladamo posledice suše i u oktobru. Pri tome, treba reći da je izvršenje bilansnih obaveza sigurno sve do kraja ovog meseca, jer su meteorološke prognoze povoljne. Budući da je najavljen niz toplih dana, ne očekujemo da će potrošnja na dnevnom nivou premašivati 85 miliona kWh. Pri tome, oslonac će ostati na termosektoru, jer na vidiku nema većih kiša, koje bi bitnije popravile učinak hidrosektora – kaže Vranić.
On navodi da je potrošnja električne energije u Republici Srbiji u prvoj polovini oktobra iznosila oko 1, 4 milijarde kilovat – sati, što je 15, 7 odsto manje od bilansiranih količina. Bez potrošnje na Kosovu i Metohiji, minusni procenat spušta se na 15, 5 odsto, ali to ne remeti bitno parametre uravnoteženja bilansnih veličina. Sa proizvodnjom blizu 1, 3 milijarde kWh (9, 2 odsto manje od bilansiranog) , EPS je uspeo da pri ovakvoj potrošnji obezbedi sigurnost snabdevanja svih kupaca bez nabavke električne energije na tržištu.
U novembru nabaviće se određene količine, kojima će se osigurati uredno snabdevanje potrošača. Na taj način biće, kako kaže Vranić, ublažene posledice suše sa kojima se ulazi u zimu, a koje se najjasnije pokazuju polovičnim energetskim sadržajem u jezerima akumulacionih HE.
Izvor Kwh
