Upozorenja su bila opominjuća i ponavljana još od 1972. godine, ako zakaže sistem za hlađenje u nuklernom reaktoru tipa „Mark 1“, reaktorski kontejner će verovatno napući pošto će se gorivo pregejati, a radijacija će se raširiti po okolini, piše „Njujork tajms“.
Sada, kada je jedan kontejner takvog reaktora oštećen u japanskoj nukelarnoj centrali Fukušima-Daići, a slično preti i drugom, slabosti njegovog dizajna koji je „Dženeral elektrik“ razvio 60-ih godina, mogle bi doprineti katastrofi.
Kontejneri, načinjeni od čelika i betona, poslednja su linija odbrane u atomskim centralama i oni treba da spreče isticanje radijacije kada se prekine hlađenje reaktora.
U većini reaktora, taj sistem sistem je smešten unutar sloja debelog čelika i takozvane cementne grobnice, ali u tipu kontejnera centrale Fukušima-Daići, isto kao i u 23 reaktora u 16 američkih nuklearki, sistem suzbijanja pritiska je manje robustan i na njega se gleda kao na skloniji kvaru od drugih dizajna.
„Dženeral elektrik“ je počeo da proizvodi reaktore „Mark 1“ tokom 60-ih godina i da ih reklamira kao jeftinije i lakše za izgradnju, delom i zato što koriste manju i jeftiniju strukturu kontejnera.
Američke regulatorne vlasti su, međutim, vrlo rano uočile njegove slabosti. Još 1972. godine je Stiven Hanauer, tadašnji zvaničnik za bebzednost pri Komisiji za atomsku energiju, preporučio da se zbog bezbednosnih rizika prestane sa njihovim korišćenjem.
Odgovoreno mu je da je ta ideja privlačna, ali da je tehnologija toliko raširena i opšteprihvaćena da bi zabrana tih reaktora značila kraj korišćenja nuklearne energije.
To pitanje ponovo je aktuelizovano 80-ih godina, kada je Harold Denton, zvaničnik Nuklearne regulatorne komisije, ocenio da „Mark 1“ ima 90 odsto verovatnoće da pukne ako se gorivo pregreje i istopi u nekoj havariji, i to u prvih nekoliko sati, u ekstremim slučajevima za 40 minuta.
Nuklearna industrija je to osporavala, tvrdeći da je takva verovatnoća 10 odsto.
Krajem 80-ih nekoliko operatora nukelarnih centrala zapretilo je da će tužiti „Dženeral elektrik“ pošto su interna dokumenta te kompanije iz 1975. godine pokazala da dizajn kontejnera reaktora ili nije dovoljno testiran, ili ima mane koje mogu dovesti u pitanje njegovu bezbednost.
Od tada su reaktori tipa „Mark 1“ u SAD prošli kroz razne modifikacije kako bi se izašlo u susret iznetim primedbama, među kojima je bilo i uvođenje sistema ispuštanja pare da bi se smanjio pritisak. Nije poznato kakve modifikacije su načcinjene u Japanu, iako je i tamo taj sistem uveden.
Koju ulogu je dizajn „Dženeral elektrika“ imao u gubitku kontrole u
centrali Fukušima-Daići, biće predmet rasprave i moguće je da bi bilo koji dizajn reaktora poklekao pod udarcima zemljotresa i cunamija, koji su bili jedan za drugim.
Iako su mogućnosti da će ta kompanija platiti odštetu u Japanu ograničene, pošto tamošnja regulativa odgovornost prebacuje na operatora centrale, deonice „Dženeral elektrika“ su u utorak, sa pogoršanjem situacije u Fukušimi, zabeležile pad veći od dva odsto.
Izvor Tanjug.rs
