Vozači u Crnoj Gori suočavaju se sa samo delimičnim olakšanjem zbog pada globalnih cena goriva, nakon što je vlada odlučila da ponovo uvede većinu privremeno smanjenih akciza koje su bile na snazi ranije ove godine.
Odluka je doneta kasno noću, neposredno pre roka za obračun novih maloprodajnih cena goriva, i stupila je na snagu odmah. Međutim, javnosti je saopštena tek narednog jutra, nekoliko sati nakon što je primena već počela, što je otvorilo pitanja o transparentnosti u vremenu donošenja odluka.
Prema novoj strukturi, akciza na dizel vraćena je na puni nivo od 0,44 evra po litru. Akcize na dve vrste benzina povećane su na 95% standardne stope, odnosno na 0,5215 evra po litru, u poređenju sa punom stopom od 0,549 evra.
U poređenju sa nivoima pre krize u februaru, cene goriva i dalje su značajno više. Dizel je skuplji za oko 0,32 evra po litru, dok su benzinske vrste više za približno 0,25 do 0,26 evra po litru. Više cene goriva su takođe povećale prihode od PDV-a, jer se porez od 21% obračunava na krajnju maloprodajnu cenu, uključujući akcize.
Vlada je prvobitno uvela privremeno olakšanje 20. marta, smanjivši akcizu na dizel za 50% i akcizu na benzin za 25%. Kako su se međunarodne cene goriva kasnije stabilizovale i počele da padaju, vlasti su postepeno vraćale deo tih nameta, ograničavajući obim pojeftinjenja u maloprodaji.
Vremenski okvir ovih fiskalnih promena privukao je pažnju javnosti, jer se izmene akciza često donose svega nekoliko sati pre obračuna novih cena goriva. Kritičari tvrde da ovakve ad hoc izmene politike mogu dovesti u pitanje predvidljivost i transparentnost, posebno zato što poreske obaveze nastaju u trenutku kada se gorivo prijavljuje carinskim organima.
