Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaCrna Gora: Uglja...

Crna Gora: Uglja za drugu TE ima samo za oko 20 godina

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Komercijalno isplative rezerve uglja u užem pljevaljskom basenu dovoljne su za oko 20 godina rada drugog bloka Termoelektrane (TE), ukoliko bi on bio izgrađen po ponudi češke kompanije Škoda Praha. Na to ukazuju i studije koje je Vlada naručila kao osnov za izradu Nacrta detaljnog prostornog plana (DPP) za TE.

Čak i u slučaju eksploatacije ležišta, za koje je Vlada najnovijom Strategijom razvoja energetike utvrdila da nijesu komercijalno isplativa, prema podacima iz studija, uglja ne bi bilo dovoljno za 40 godina rada drugog bloka, koliko je potrebno da investicija bude isplativa.

To proizilazi iz zvaničnih podataka kojima raspolaže Istraživački centar MANS-a.

Prema Nacrtu DPP-a, projekat gradnje drugog bloka TE zasnovan je na projekciji korišćenja svih rezervi uglja iz takozvanog užeg pljevaljskog basena, odnosno na eksploataciji rude iz devet ležišta koje gravitiraju gradskom području – Potrlica, Kalušići, Grevo, Rabitlje, Komini, Glisnica, Bakrenjače, Otilovići i Mataruge.

U Nacrtu DPP, koji je bio na javnoj raspravi u maju ove godine, eksploatacione rezerve prikazane su u količini od 84 miliona tona, a zasnovane su na podacima Rudnika uglja od juna 2013. iz dokumenta “Tehno-ekonomska analiza”.

Iste godine rađene su bazne studije za potrebe izrade Nacrta DPP-a, koje je naručilo Ministarstvo održivog razvoja i turizma. Prema baznim studijama, eksploatacione rezerve u devet ležišta su za 11 miliona manje i iznose 73 miliona tona, a ne 84 miliona kako je to prikazano u Nacrtu.

Međutim, od devet ležišta koje su Nacrtom DPP-a planirane za eksploataciju uglja, prema Strategiji razvoja energetike do 2030. godine, koju je Vlada usvojila u junu prošle godine,čak četiri su komercijalno neisplativa. To su Kalušići, Grevo, Rabitlje i Komini, u kojima se rezerve uglja procjenjuju na ukupno 22 miliona tona.

Za ta ležišta Strategija navodi da ih ne bi trebalo uključiti u scenario rezervi uglja na osnovu kojeg će se zasnivati buduća proizvodnja električne energije, pa kada se od eksploatacionih rezervi, koje iznose 73 miliona, oduzmu te iz neisplativih ležišta, stvarne komercijalne rezerve su manje – iznose 51 miliona tona.

Međutim, s obzirom da su podaci iz 2013. godine, kao i da je predviđeno da postojeći prvi blok TE radi do 2023. godine do kada će potrošiti preko 19 miliona tona uglja, jasno je da je na raspolaganju za rad drugog bloka svega 32 miliona tona komercijalno isplativog uglja.

Po ponudi češke kompanije Škoda Praha drugi blok će godišnje trošiti 1,6 miliona tona uglja, što znači da komercijalnih rezervi uglja ima samo za 20 godina njegovog rada. I kada bi se uračunale rezerve iz ekonomskih neisplativih ležišta to bi bilo dovoljno za 34 godine rada drugog bloka. Nacrtom DPP-a je predviđeno da drugi blok radi 40 godina.

Jedina aletrnativa za obezbjeđenje dodatnih rezervi uglja je ležište Maoče, čije bi otvaranje zbog udaljenosti i velikih transpornih izdataka zahtijevalo dodatne troškove. U Knjizi o razvoju sistema uglja, nafte i gasa, koja je 2006. godine rađena za potrebe izrade Strategije razvoja energetike do 2025. godine, za pljevaljski ugalj se kaže da je niske toplotne moći, zbog čega se mora iskoristiti u bližoj okolini ležišta, jer je transport na veće udaljenosti neekonomičan.

Crnogorska Vlada insistira na gradnji drugog bloka Termoelektrane, ali dosad nije objavljena studija o ekonomskoj isplativosti projekta. Češka kompanija Škoda Praha ponudila je cijenu gradnje od nepunih 340 miliona eura i njena ponuda je u maju ove godine izabrana kao najpovoljnija.

Vlada nije prikazala ostale troškove projekta drugog bloka, poput troškova kamata kredita, eksproprijacije ili zaštite životne sredine i zdravlja. EU je znatno povećala penale koji se naplaćuju emiterima CO2 (TE) i još  zaoštrila standarde očuvanja životne sredine koje moraju poštovati graditelji novih TE, što je dodatno smanjilo rentabilnost ovih projekata.

Izvor; mans

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 66 i 91 evra evra/MWh u 19. nedelji

  U 19. nedelji cene električne energije u regionu jugoistočne Evrope porasle su u odnosu na prethodnu sedmicu, u proseku za 25%, usled veće potražnje za električnom energijom, pada proizvodnje energije vetra i povećanja cene fjučersa za emisije CO2. Većina tržišta dostigla...

Hrvatska: Neto proizvodnja električne energije dostigla 1,46 TWh u martu

Neto proizvodnja električne energije u Hrvatskoj u martu 2024. iznosila je 1.457 GWh, što je za 13,4% manje u odnosu na mart prošle godine (1.682 GWh), pokazuju podaci Državnog zavoda za statistiku. U martu je u hidroelektranama proizvedeno 782 GWh električne...

Rumunija: Neto profit Hidroelektrike dostigao 265 miliona evra u prvom kvartalu

Rumunska hidroenergetska grupa Hidroelektrika u prva tri meseca 2024. godine beleži pad operativnih i finansijskih rezultata u odnosu na isti period 2023. godine. Operativna marža Hiroelektrike i neto marža smanjene su za 2 odsto, odnosno 1 odsto u poređenju...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!