Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Rudari dobili...

Srbija: Rudari dobili Kolubarsku bitku

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Od uglja iskopanog sa površinskog kopa “Tamnava – Zapadno polje” ponovo svetli svaka četvrta sijalica u Srbiji. Ispumpali jezero, remontovali “glodare” i ponovo pune deponije u TE “Nikola Tesla”

Od uglja sa površinskog kopa “Tamnava – Zapadno polje”, u sastavu energetskog giganta “Kolubare”, ponovo sija svaka četvrta sijalica u Srbiji! Iako su mnogi smatrali da ugljenokopu koji je u majskim poplavama prošle godine bio potpuno potopljen nema spasa, rudari su uspeli da za samo sedam meseci “Tamnavu – Zapadno polje” ponovo osposobe. Kao da poplave nije ni bilo!

Na površinskom kopu, danas, gotovo ništa ne nagoveštava da se na tom mestu, prošle godine, na oko sedam i po kvadratnih kilometara, prostiralo jezero, sa bezmalo 190 miliona kubika vode i mulja. Na pojedinim mestima bilo je duboko i do 60 metara, a iznad površine nazirali su se tek vrhovi moćnih, na hiljade tona teških čeličnih grdosija bagera “glodara”. Poplava je, međutim, i dalje u sećanju rudara…

– Kop je u jezero bio pretvoren za samo dva dana, a pri normalnom vodostaju reka Kolubara taj prostor bi napunila za desetak meseci – kaže Goran Tomić, direktor Pogona “Tamnava – Zapadno polje”. – Niko nije mogao da predvidi kakva će sudbina kopa da bude, jer se poplava u rudniku ovakvih razmera nigde u svetu nije desila. Iako je to za nas, rudare, bila nesvakidašnja situacija, jer kopamo ugalj, a ne pumpamo vodu, brzo smo se snašli. Odmah smo počeli da ispumpavamo jezero, da bismo došli do vredne mehanizacije i bagera, i pokrenuli proizvodnju.

Rudari su uspeli da ispumpaju skoro polovinu vode koja se ulila u kop. Ubrzo, priključene su i moćne pumpe “Južne Bačke”, firme koja je na tenderu dobila taj posao. Već krajem decembra prošle godine, ponovo je na “Tamnavi – Zapadnom polju” počela eksploatacija uglja. Ogromni “glodar pet” iskopao je prve tone lignita, preko potrebnog za proizvodnju struje u Termoelektrani “Nikola Tesla” u Obrenovcu. Taj bager, od početka ove godine, iskopao je pet miliona tona uglja. Da se tolika količina lignita preveze, bilo bi potrebno čak 500.000 kamiona nosivosti 10 tona!

– Čim su bageri bili na suvom, otpočeli smo remonte – kaže Tomić. – Kompletna elektrooprema je zamenjena, svi mašinski delovi očišćeni su od mulja, podmazani i vraćeni na svoje mesto. Bageri opet rade kao pre poplave, a normu od 10,1 milion tona, koliko je predviđeno za ovu godinu, nesumnjivo ćemo premašiti. Već sada, rudari “Zapadnog polja” proizveli su 8,2 miliona tona lignita. Ovim tempom, do kraja godine, iskopaćemo i svih 12 miliona tona crnog zlata.

Borbu da od vode otmu kop, rudari su nazvali svojom – Kolubarskom bitkom. Ponosni su, vele, što su u tom velikom poduhvatu izašli kao – pobednici. A naročito, kažu, što se od uglja koji oni iskopaju u Termoelektrani “Nikola Tesla” u Obrenovcu proizvede svaki četvrti kilovat struje u Srbiji!

– Kad se samo setimo tih dana i noći za vreme poplave, bila je to prava katastrofa – kaže Nenad Nenadović, smenski mašinski nadzornik na “glodaru pet”. – Voda nadire, nosi sve pred sobom. Bujica je prevrtala čak i nekoliko stotina tona teške mašine… Ali, nismo se predali, uspeli smo da kop ponovo proradi. Dobili smo našu Kolubarsku bitku.

Površinski kop “Tamnava – Zapadno polje” davao je najviše uglja u sistemu Rudarskog basena “Kolubara”. Godišnje, od ukupno 29, u ovom ugljenokopu proizvede se oko 14 miliona tona lignita. Tako je bilo pre poplave, a direktor Tomić očekuje da će već naredne godine ta cifra biti ponovo dostignuta.

– Strašno je bilo gledati kako iz vode viri samo vrh “glodara četiri”, za čijim sam komandama proveo više vremena nego sa svojom porodicom – kaže bagerista Sadik Ikanović. – Jeste to mašina, bager, ali se čovek, cela posada sa njom saživi. Uostalom, svi mi, pa i cela “Kolubara”, živimo od tih bagera, oni nam zarađuju platu, hlebom nas hrane. Nadljudskim naporima, a pre svega jer smo bili složni, uspeli smo da “Tamnavu – Zapadno polje” vratimo u život. Nismo se osvrtali na radno vreme, niko nije tražio prekovremene sate, svi kao jedan nosili smo kilometrima duge kablove, nije se gledalo ko je šef, a ko pomoćni radnik…

BAGERI POD KONAC

– TRI bagera “glodara”, u liniji, kao pod konac na različitim etažama, neprekidno iskopavaju ugalj, kao pre havarije neslućenih razmera koja je lane zadesila “Tamnavu – Zapadno polje” – kaže ponosno Tomić. – Deponije uglja u termoelektrani u Obrenovcu su pune, a šaljemo im i nešto više lignita, kao rezervu za narednu godinu. Znamo šta “Kolubara” i u njenom sastavu “Tamnava – Zapadno polje” znače za elektroenegetsku stabilnost Srbije.

DA SE VIŠE NE DESI…

– KOP i mašine koje su mnogi već bili otpisali uspeli smo da osposobimo iako na “Tamnavi – Zapadnom polju” nema dovoljno radnika u proizvodnji – kaže direktor Tomić. – Svesni smo da mnogi bageri i mašine, koji su bili pod vodom, iako obnovljeni, ipak neće više moći da rade kao pre poplave. Da se ubuduće ne bi desio ovakav potop na ugljenokopima, ali i u okolnim mestima, sačinjeni su novi projekti odbrane od poplava od Kolubare i njenih pritoka.

Izvor; V. Novosti

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Grčka: Sektor solarne energije postigao rekordni rast sa dodatnih 337 MW u julu

U prvoj polovini 2024. godine, sektor solarne energije u Grčkoj zabeležio je impresivnih 921 MW novih instalacija, a u julu je postignut rekordni dodatak od 337 MW. Prema podacima Operatera za obnovljive izvore energije i garancije porekla (DAPEEP), ostali...

Rumunija: Simtel i Monsson uspostavljaju strateško partnerstvo za projekte solarne energije i skladištenja

Kompanije za obnovljive izvore energije Simtel i Monsson najavile su strateško partnerstvo za razvoj solarnih i projekata skladištenja energije u Rumuniji. Ova saradnja ima za cilj izgradnju i prodaju fotonaponskih i/ili hibridnih projekata sa ukupnim instaliranim kapacitetom od približno...

Bugarska: Evropska komisija pokreće postupak protiv Bugarske zbog kašnjenja u dobijanju dozvola za projekte obnovljivih izvora energije

Dana 26. septembra, Evropska komisija je objavila da je pokrenula novi postupak protiv Bugarske zbog nepoštovanja pravila EU koja su osmišljena za pojednostavljenje procedura dobijanja dozvola za projekte obnovljivih izvora energije. Ova objava deo je najnovijeg paketa postupaka protiv...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!