ehnološkom disciplinom ka pozitivnom poslovanju
Najveća štednja je kada svi pogoni rade maksimalnim kapacitetom i bez prekida – kaže Nebojša Videnović, direktor Rudnika bakra Bor. – Povećanje proizvodnje uz optimalne troškove odavno je ključno poslovno pravilo RBB-a, ali se situacija na tržištu toliko pogoršala da će i RBB, iako godinama primenjuje i dugoročne i kratkoročne mere smanjenjenja troškova, morati da posluje još racionalnije. – Do kraja godine u RBB-u očekuju preko 100 miliona dinara ušteda na normativima i još 40-ak od drugih mera
Pad cene bakra tera borske rudnike na dodatne mere štednjeRBB. – Drugi talas svetske ekonomske krize koji je zahvatio tržište metala i, pored ostalih, prepolovio cenu bakra (sa skoro deset na pet hiljada dolara po toni) naterao je i mnogo veće kompanije u ovom sektoru da brže-bolje sagledaju svoje pozicije i poteze. Otuda ne čudi što je i Rudarsko-topioničarski basen Bor, u dodatnom svetlu sopstvenih (ne)prilika i potreba, svim svojim preduzećima naložio mere štednje. Sva preduzeća, pa i Rudnici bakra Bor, napravila su tromesečne planove ušteda (do kraja godine) a kako nam reče Nebojša Videnović, direktor RBB-a, samo na normativima u ovom preduzeću se očekuju uštede od preko 100 miliona dinara. Od drugih mera računa se na još 40-ak miliona.
–Svakodnevno pratimo potrošnju normativa, rezervnih delova i efekte proizvodnje – kaže Videnović. – Kako je tehnološka disciplina ono što u svim delovima procesa daje najbolje rezultate, nastojimo da se izbegnu svi ispadi opreme, defekti, nepotrebni izdaci. Povećanje proizvodnje, uz optimalne troškove, odavno je formulisano kao ključno poslovno pravilo RTB-a, pa i RBB-a, ali se situacija na tržištu toliko pogoršala da će i Rudnici bakra Bor, iako godinama primenjuju i dugoročne i kratkoročne mere smanjenja troškova, morati da pojačaju te mere, uz maksimalnu saradnju svih pogona.
–Najveća troškovna stavka u RBB-u su normativni materijali i energenti, pa je zato na njima i akcenat u merama štednje – ističe naš sagovornik. – Tu, pre svega, mislim na električnu energiju, kugle, šipke, ulja i maziva, gume za dampere (samo jedna košta od dva i po do tri miliona dinara). Mi smo i u prethodnom periodu dosta učinili u pogledu smanjenja potrošnje nafte. Nijedan od pogona na tom planu nije „iskakao“, međutim sada nameravamo da je smanjimo za još tri odsto, a potrošnju struje za deset. To će sačuvati znatne sume, samo na normativima ćemo mesečno (u svim pogonima) štedeti oko 36 miliona dinara. Što se struje tiče očekuju se uštede od 20-ak miliona mesečno, od troprocentnih ušteda na nafti preko tri miliona dinara i oko milion od manje potrošnje ulja i maziva za pet odsto.
Računajući da je važan svaki dinar, i u kancelarijama RBB-a potrošnja struje svodi se na minimum. Nema više ni nepotrebnih službenih puteva, nema više reprezentacije. To ekonomski ne donosi baš mnogo, ali psihološki da. – Podrazumeva se da mere štednje nikako ne smeju da ugroze proizvodnju – napominje Videnović. – Ona mora da bude maksimalna, a to znači povećanu aktivnost svih zaposlenih, rad mašina bez praznih hodova i nepotrebnih zastoja. Jer, najveća štednja je kada svi pogoni rade maksimalnim kapacitetom i bez prekida.
S obzirom na znatno procentualno učešće električne eneregije u ukupnim proizvodnim troškovima tone koncentrata, RBB-ov Plan štednje detaljno razrađuje – od pogona do pogona – na koji se način i gde može smanjiti njena potrošnja. Počev od uključivanja neophodnih potrošača samo kada su potrebni i to ne istovremeno (zbog skupe vršne snage), preko zamene i zahvata na motorima (ugradnja frekventne regulacije asinhronih motora), kompenzacije reaktivne snage (ugradnjom kompenzatora tj. kondenzatorskih baterija – za sistem napajanja Cerova i V. Krivelja – što bi se vrlo brzo otplatilo), kao i ugradnjom uređaja za automatsko upravljanje potrošačima (za kriveljski deo) radi ušteda na vršnoj snazi. Tamo gde je to moguće (Cerovo, Jama, Borska flotacija) pojačaće se rad mašina tokom noćne smene u vreme niže tarife, a remonti obavljati danju. I zamenom rasvete visokoefikasnom može se uštedeti do 80 odsto električne energije koju troše klasične sijalice.
Optimizacija procesa drobljenja rude dovešće i do manje potrošnje meljućih tela (kugle i šipke). Kako troškovi laboratorijskih analiza u 2014. godini iznose preko 70 miliona dinara, smanjenjem broja uzoraka od samo deset odsto donelo bi godišnju uštedu od sedam miliona, a bolja kontrola i desetoprocentno smanjenje potrošnje industrijske i pijaće vode još dva miliona dinara! Analiza potrošnje osnovnog normativnog materijala za proizvodne procese RBB-a od januara do septembra ove godine pokazuje da bi njeno smanjenje od samo pet procenata donelo prosečne mesečne uštede od 24,5 a godišnje od čak 293 miliona dinara!
Poboljšanju finansijskih rezultata RBB-a ide u prilog i nedavni start upravo rekonstruisane druge AF-peći u Krečani Zagrađe. Zajedno sa starom, italijanske tehnologije, sve tri peći u Zagrađu sada rade na ugalj (jeftinije za trećinu od rada na mazut), što će potpuno anulirati potrebu RTB-a da kreč za sve tri flotacije (dve borske i jednu majdanpečku) kupuje na strani.
Izvor; Kolektiv
